Вода Босиљкова и сунчева сестра

Византијско-словенска чтенија II, Ниш: Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за православне студије, Центар за црквене студије, 2019, стр. 225-231.

Доментијанова симболика светлости изазивала је пажњу многих истраживача. При томе се указивало и на патристичко порекло пишчеве естетике и симболике. У овом раду се указује на утицај Светог Јована Златоустог и његове Похвалне беседе Светом Игнатију Богоносцу на Доментијана.

ПОЕТИКА СВЕТИСЛАВА МАНДИЋА, 2023

Светислав Мандић (1921–2003) песник, сликар, конзерватор, оставио је значајан траг у српској култури и књижевности; веома је познат и признат његов рад на очувању српског средњовековног наслеђа и фрескосликарства. Књижевна критика га је оценила као једног од најзначајнијих представника лирског интимизма у нашој поезији након Другог светског рата. Међу Мандићевим песмама има антологијских, па ипак његово песништво није било детаљније протумачено. Неговање православне традиције и заступање духовне обнове, неке су од основних карактеристика његовог рада, као и сликовност и визуелна инспирација његове поезије. Користећи „интермедијалност... дијалог песничке уметности и сликарства” (Шмуља, 2019) исписао је песме с јаким примесама ликовности. На темељу ових и још неких претходних истраживања (Јагличић, 1995; В. Радичевић, 1953; Ређеп, 1961. и 1995; Брајковић, 1995) циљ рада је да се анализирају симболички аспекти боја, које су инкорпориране у лирски сиже и у знатној мери осветљавају семантички ниво песничког дела Светислава Мандића. Боја и светлост доведене су у спрегу са простором у његовој лирици и са православном духовношћу. Задатак рада је да се истраже и разоткрију значења боја, да се изврши њихова типологија и опишу доминантне боје које се укључују у основне теме и мотиве његовог песништва.

Индекс към буквалния славянски превод на Трето слово против арианите и коментари към южнославянската традиция на Атанасий Александрийски, 2024

This study is a follow-up to the publication of the literal Slavonic translation of Third Oratio against the Arians by Athanasius of Alexandria, copied in the collection by Gavrilo Stefanović Venclović Razglagolnik istinogo života, 1732–1734. The text of Oratio III in Razglagolnik was published in Пенкова 2021 on the basis of the manuscript 95, stored in the Serbian Academy of Sciences and Arts (Arhiv SANU, Inv. br. 95/135/). The free (or literary, as opposed to literal) Old Bulgarian translation of Oratio III, prepared by Konstantin Preslavski in 906, can be found in two editions: Пенкова 2016 and Lytvinenko 2021. Both authors rely on manuscript 968 (St. Petersburg, RNB Pog. 968) from the year 1489.

2020

В статье с позиции источниковедения рассматривается Синеводская битва. Обобщаются факты, на основании которых можно воссоздать картину политической жизни в Подолии, Киеве 6 ПСРЛ. Т. 15. Вып. 1. Рогожский летописец. Петроград, 1922. Стб.75. 7 Там же. Стб. 73.

Рад обрађује досељавање Словена на Балканско полуострво и византијску одбрану на Дунавском лимесу. Словенска племена су заједно са Аварима нападали византијске територије на Балкану. Изнет је закључак да се коначно насељавање Словена на Балканско полуострво десило после доласка Ираклија I на византијски престо и да је довршено после аварско-словенске опсаде Константинопоља 626. године у два таласа. Други закључак који проилзази јесте да су словенска племена у садејству са Аварима поразили византијске посаде на Балкану.

The article is devoted to the moral and ethical search and God-seeking of a prominent socialistrevolutionary Boris Savinkov. He earned a reputation not only as one of the leaders of the PSR “Fighting organization”, who participated in the organization of the most resonant attacks – on Interior Minister V.K. Pleve and Grand Duke Sergei Alexandrovich, but also as a writer whose works “The Pale Horse” and “That Which Was Not (Three Brothers)” had a great public resonance. The contradictory nature of his personality, attitudes and actions, clearly manifested in the fact that he simultaneously combined leadership of “Fighting organization” and public refl ection on moral inadmissibility of the murder, and in the fact that his anti-Bolshevik activities he combined with writing “The Black Horse”, still attracts the attention of researchers and journalists. The circumstances of his death also attract the attention. The author explores them using the documents of “Savinkov case,” initially stored in the secret archives of the Politburo of the CPSU (b), which allow us to speak with confi dence about his suicide.

РОМАНИ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА, 2022

С а ж е т а к.-У тексту се разматрају различити жанровски обрасци присутни у роману Бајка Добрице Ћосића. Указује се на хетерогеност модела којима се Ћосић послужио у овој својој књизи. У Бајци наила зимо на елементе фантастичне приче коју обележавају чудесна бића и збивања, затим антиутопијског романа који слика тоталитарну државу будућности и коначно (пост)апокалиптичне прозе, будући да роман и у свом уводном и у завршном поглављу тематизује крај света, односно његов изглед након катастрофе. Ова разноликост жанровских модела, као и извора на које се Ћосић у свом роману позива чини овај роман је динственим како у његовом опусу, тако и у српској прози друге половине двадесетог века.

Народы и религии Евразии, 2019

Целью статьи является характеристика образа воды в традиционном мировоззрении хакасов. Реконструирован и проанализирован мировоззренческий комплекс хакасов, связанный с водой — суғ. Доказывается, что в религиозно-мифологических представлениях народа воде отводилось одно из главных мест. Ее образ наделялся многообразной символикой и высоким семиотическим статусом. В традиционном сознании вода воспринималась в качестве основополагающей стихии, положившей начало жизни на земле. Вода / река осмыслялась в качестве мировой оси, пронизывающей все сферы мироздания. Выполняя функцию пути-дороги в иные миры, вода одновременно с этим воплощала идею границы между бытием и инобытием. Вместе с тем образ воды устойчиво отождествлялся с женским плодотворящим началом, в связи с чем вода семантически сближается с другим аналогом материнского лона и чрева — землей. В миропонимании хакасов образ земли-воды служил не только выражением идеи их сакрально-функционального единства — символа материнства, но и стал олицетворением их Родины.

Зборник радова са научног симпосиона „Косовски завјет: историја и култура памћења у Републици Српској", 2023

У статті здійснено спробу структурувати феноменологічне тлумачення смерті та смертності через дослідження їхнього взаємовідношення з іншими суттєвими феноменологічними темами, зокрема тілесністю, інтерсуб'єктивністю та темпоральністю. Авторкою визначено, що феноменологічне розуміння тілесності як поєднання фізичного тіла (нім. der Körper) та тіла живого (нім. der Leib) здатне сприяти подоланню природничу-наукову редукцію тіла до фізичного й функціонального аспектів. У статті висвітлено й інтерсуб'єктивну вкоріненість розуміння людиною власної минучості, визначено роль досвідчування смерті інших у формуванні ставлення до власної смерті. Авторка виражає ідею щодо недоступності переживання смерті як актуальної, безпосередньої дійсності, натомість доводиться її непізнаваність. У контексті темпоральності смерть визначена авторкою як момент, в якому не закладається ніякої наступності, як час, який більше не розгортається. У прикінцевих міркування обґрунтовано розуміння смерті як втрати унікального внеску в інтерсуб'єктивний досвід, визначено роль усвідомлення смертності у виникненні культури. Зрештою, зроблено висновок, що феноменологія здатна стати не лише теоретичним інструментом для інтерпретації смерті, але й прикладним підґрунтям для розвитку біоетики. Ключові слова: смерть, тілесність, живе тіло, інтерсуб'єктивність, темпоральність. Myroslava Petrashchuk APPLIED POTENTIAL OF PHENOMENOLOGICAL UNDERSTANDING OF DEATH AND MORTALITY The presented article attempts to structure the phenomenological interpretation of death and mortality through the study of their relationship with other significant phenomenological themes, in particular corporeality, intersubjectivity, and temporality. The author determined that the phenomenological understanding of corporeality as a combination of the physical body (German: der Körper) and the living body (German: der Leib) is capable of helping to overcome the natural-scientific reduction of the body to physical and functional aspects. The article also highlights the intersubjective rootedness of a person's understanding of his own transience and defines the role of experiencing the deaths of others in the formation of an attitude towards one's own death. The author expresses the idea of the inaccessibility of experiencing death as an actual, immediate reality. In the context of temporality, death is defined by the author as a moment in which no continuity is established, as time that no longer unfolds. In the concluding remarks, the understanding of death as the loss of a unique contribution to intersubjective experience is substantiated, and the role of awareness of mortality in the emergence of culture is determined. Overall, it was concluded that phenomenology can become not only a theoretical tool for the interpretation of death but also an applied basis for the development of bioethics.

Летопис Матице српске, 2021

Књижевни приказ збирке песама Кантате за глас и оловку Драгице Ужареве.

Остерські бояри та козаки Білики, 2018

Кондратьєв І. В. Остерські бояри та козаки Білики / Bilyky – osters boyars and cossack // Гілея: науковий вісник. – К. : «Видавництво «Гілея», 2018. – Історичні науки. – 115 с. – С.16-18.

In this article, issues of biological purification of groundwater are considered. The description and results of researches on application of local loading material are resulted. On the basis of experimental data, the effectiveness of using local charging material has been proved.