Tradicionalne svetkovine kao komponenta kulturnog turizma Srbije

2018

Kultura ishrane u Srbiji, gastronomija-tradicionalna jela i načini njihove pripreme (tradicionalne tehnologije), kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa, karakterišu se brojnim specifičnostima. Te specifičnosti i raznolikosti postoje zahvaljujući multietničnosti stanovništva Srbije, kao i njenoj burnoj istoriji, što doprinosi kreiranju veoma živopisne kulturne slike kao dela turističke ponude. Gastronomski specijaliteti iz različitih krajeva naše zemlje najčešće se prezentuju kroz gastronomske manifestacije. Zvaničan broj manifestacija ove vrste, prema podacima Turističke organizacije Srbije je 73, iako je taj broj u stvarnosti, verovatno veći. U broju organizovanih gastronomskih manifestacija prednjači region Vojvodine. Budući da su gastronomske manifestacije zapravo spoj tradicije i savremenih trendova, one imaju potencijal da budu jedinstvena i atraktivna turistička ponuda jedne destinacije. U ovom radu analizirane su gastronomske manifestacije kao deo kulturnog nasleđa Srbije. U radu je ukazano na broj gastronomskih manifestacija, njihovu teritorijalnu raspodelu kao i na mogućnosti za razvoj kulturnog turizma uz oslanjanje na nematerijalni deo kulturnog nasleđa Srbije, hranu, gastronomiju i gastronomske manifestacije.

TIMS. Acta, 2016

Među brojnim turističkim atrakcijama u svetu posebno mesto zauzimaju one iz oblasti kulture i kulturnog nasleđa. Kulturni turizam poslednjih godina beleži izuzetno brz rast na globalnom tržištu i zbog toga ne čudi što predstavlja predmet izučavanja mnogih naučnika. Kultura na tlu Vojvodine ima dugu i bogatu tradiciju. Vekovni suživot brojnih nacija neminovno je dovodio do različitih kulturnih uticaja, bogatstva raznolikosti kulturnih izraza i njihovog plodnog prožimanja. U Vojvodini postoji veliki broj tradicionalnih događaja, lokalnih manifestacija i festivala, od kojih su pojedine već prevazišle okvir popularnosti na domaćem tržištu i postale prepoznatljive u regionu i šire. Manifestacije u Vojvodini, prvenstveno u ulozi čuvara nematerijalne kulturne baštine, imaju značajan turistički potencijal. Međutim, veliki broj njih je lokalnog karaktera sa vrlo malim ili zanemarljivim turističkim značajem. Pojedine su vremenom postale finansijski neodržive, a većina nije međusobno prostorno i vremenski usklađena. Ovaj rad ima za cilj da se, kroz mapiranje i prikupljanje podataka, izvrši klasifikacija i tipologija postojećih kulturnih manifestacija na teritoriji Vojvodine i da se, na bazi rezultata fokus grupa, ponude predlozi za njihovo programsko i sadržajno unapređenje koje će dovesti do jačanja kulturnog identiteta i kreiranja kvalitetnog turističkog proizvoda. Konkretni koraci i smernice koje su navedene u ovom radu trebalo bi da budu podsticaj za unapređenja u oblasti kulturnog turizma kroz jačanje turističkog potencijala kulturnih manifestacija u Vojvodini.

У раду је дата историја манастира Дивостин код Крагујевца.

Zbornik Matice srpske za drustvene nauke, 2013

Tourism events in South West Serbia are numerous and diverse regarding their origin, structure, genesis and other characteristics. This paper examines basic determinants of tourism events in South West Serbia, which is in compliance with the tendencies that tourism events should be qualitatively transformed and made highly adaptable and competitive as a part of tourism industry. The events in South West Serbia contribute to the creation of versatile tourist attractions and provide tourists with the opportunity to become more familiar with local community. It is often the case that an event, primarily designed for local population, eventually becomes very attractive for tourists.

Proceedings of the Singidunum International Tourism Conference - Sitcon 2017, 2017

Иако монотеистичке религије у југоисточној Европи и западном Балкану (хришћанство, ислам и јудаизам) карактеришу мирни потенцијали и помирљива природа (суштина хришћанства), често су билe погрешно схваћене и погрешно коришћене, посебно у периодима деведесетих година, у време криза и ратних сукоба. Међурелигијска сарадња и дијалог који су присутни, али не тако интензивно на Балкану, имају и могу наставити да имају, ако их добро разумеју и подрже државе, врло позитиван утицај и допринос процесу интеграције у региону. Међурелигијска сарадња и религиозни туризам су међусобно зависни, подржавајући једно друго у контексту регионалног развоја. Овај рад се бави и улогом верског туризма као основом за упознавање, комуникацију и сарадњу међу припадницима различитих заједница. Као једна од најперспективнијих грана туризма према подацима Светске туристичке организације, верски туризам има и изузетан економски значај, што представља још један аргумент за подршку стратешком развоју. У том процесу, црква и држава треба да се међусобно препознају и подрже на заједничком путу, и за добробит свих. Религија, међурелигијска сарадња, међурелигијски дијалог, процес европских интеграција, верски туризам.

2019

Туризам се види као просперитетна активност, производна алтернатива, која обезбеђује одређене економске и функционалне добити у смислу успоравања постојећих негативних процеса у руралним просторима. Када је у питању креирање атрактивне туристичке понуде руралних простора, долази до неизбежних промена у смислу адаптације и комодификације традиционалних начина живота, природног окружења и амбијенталних вредности традицоналног села. Питањима којима ћемо се бавити тичу се опште присутног проблема непоштовања, слабе заштите и деструције традиционалне сеоске архитектуре. У смислу разматрања реалних туристичких потенцијала и коришћења таквих вредних простора и наслеђа, посебан опрез је неопходан. Србија и Македонија поседују богату народну културу, која се рефлектује у различитим архитектонским стиловима, а одликује сличностима у погледу историјског развоја, уметничког израза, друштвених и економских аспеката, питањима очувања и заштите, као и афирмисања туристичких потенцијала такође. Одл...

Сажетак: Аутор у тексту истражује кључне проблеме који се тичу приватног и јавног живота у Србији и српским земљама на крају 19. и на почетку 20. века. Такође разматра питања тадашње свакодневице у њеном односу према наслеђеном обрасцу патријархалне културе, као и обрасцима нове, грађанске културе створене на грани-ци та два века. Кључне речи: Српски народ, култура, свакодневље, држава, институције, иден-ти тет, патријархална и грађанска култура, јавни и приватни живот, српска инте ли-ген ција, идеје Распрострањеност српског народа на Балканском полуострву утицала је не само на његову политичку историју него и на историју и културу свакидашњег и приватног живота. Вековима градећи државну кућу насред међународног друма, Срби су, уз одређене погодности, још у средњем веку платили високу цену те градње и удомљења на граници између истока и запада. Та граница, која се често мењала, делила је не само царства и државе, већ је била зона ин-тересних сфера и раскршће цивилизација. Опстајати у таквој државној кући и очувати сопствени национални и културни идентитет није било лако ни на почетку XX века. Патећи од последица дуге и хроничне геополитичке " болести " , која има везе са историјским наслеђем и положајем српских земаља, Срби су и на по-четку XX века морали да премеравају и утврђују своје границе. И да усуд буде још већи, Срби су, као поданици других држава и империја, понекад бивали на супротним, па и зараћеним странама. Ретко развезиван на миран начин, а знатно чешће са кобним последицама заплитан, балкански гордијев чвор по 1 [email protected] (Petar Pijanović, University of Belgrade, Teachers' Training Faculty, Serbia)

Muzikologija, 2012

Traditional music and the anatomy of the festival network between Yugoslavian cultural politics and vernacular values, Musicology, No. 12, Belgrade, 2012, 103-120.