КЊИЖЕВНО-КРИТИЧКИ ФРАГМЕНТИ

2016

The article is dedicated to the research of the characteristics of personality maturity. The personal maturity is the characteristic of condition development of the personality, which is manifested in a high degree of personal constructive activity and personal functional performance of a person. The characteristics of personality maturity are self-regulation, independence, creativity, intellectuality, communicability, empathy, morality, responsibility, Ego-identity, self-acceptance, authenticity, transcendence, self-actualization. In the process of experimental revelation peculiarities of development of characteristics of personality maturity are investigated. The criterions of characteristics of personality maturity are intrapersonal structural activity, interpersonal structural activity, transpersonal structural activity. The criterion interpersonally constructive activity attributed such characteristics of personal maturity: self-regulation, independence, creativity, intellectuality. To interpersonal constructive activity include the following characteristics: communicability, empathy, morality, responsibility. Transpersonal constructive activity reflect: Ego-identity, self-acceptance, authenticity, transcendence, self-actualization. The criterions are determined, indices and levels (high, middle, low) of the development of characteristics of personality maturity. Interpersonally constructive activity reflects the manifestations of improvement of the structure and functions of personality. Interpersonally constructive activity, the basis for which are the manifestations of the improving ways of interpersonal interaction and constructive influence. Transpersonal constructive activity, which includes indicators reflecting the manifestations of improvement of the structure of self-identity.

Прилози МАНУ, Oдделение за лингвистика и литературна наука, 2024

THE MANUSCRIPT LITERARY HERITAGE OF KRATOVO S u m m a r y In the past, the city of Kratovo was an important spiritual and cultural center in Northeastern Macedonia. During the 16th century, it became an active literary center through the efforts of renowned literary workers such as Jovan of Kratovo, archpriest Joan of Kratovo and priest Lazar of Kratovo. The article gives a brief archeographic overview of the literary heritage originating from Kratovo, with a special attention to the literary activity in the Kratovo Literary Center within the 16th century. Keywords: Kratovo, manuscripts, literary workers.

Обреновићи и књижевност, 2024

Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који су били у блиским односима са владаром, како у његовом приватном, тако и у јавном животу. Михаило Рашић, аутор путописа Са Њ.В. Краљ Миланом на Истоку, био је официр, ађутант краља Милана Обреновића, Владан Ђорђевић, aутор романа Голгота, лекар, политичар и председник Владе, лични краљев лекар и Пера Тодоровић, аутор романа Силазак с престола, био је политичар и новинар, власник штампарије Смиљево и дневног листа Мале новине. Из наведених дела, посредно откривамо личност краља Милана Обреновића, организацију дворског живота, дворске просторе и дворске церемонијале. Дела о којима се говори у раду настала су у периоду непосредно након абдикације Милана Обреновића, 1889. године и директно су инспирисана тим догађајем.

ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

У раду се скреће пажња на синтаксостилистичке теме којима није посве-ћенo довољнo пажњe у досадашњој како лингвостилистичкој теорији тако нилингвостилистичкој пракси. Тежиште анализе усмјерено је на питање кумула-тивних, као врло честих, конструкција у српском језику. Циљ анализе јесте дасе укаже на главне синтаксичко-стилистичке специфичности конструкција на-сталих на принципу понављања, посебно оних фигуративног типа. Синтаксич-ке кумулативне структуре које на посебан начин проширују структуру речени-це, настају нагомилавањем тзв. једнородних или истородних реченичних чла-нова. Поступак понављања хомофункционалних језичких јединица представљасвојеврстан регуларитет што га омогућава сам језички систем, тј. проистиче изостварења језика као система. Лингвостилистичка истраживања на пољу сти-листички структурисаног низања карактеришу различити, готово супротста-вљени приступи, који се слажу само у једном, а то је истицање кумулације(congeries) као изразито релевантне фигуре.

ТЕЗИ ДОПОВІДЕЙ V Міжнародної науково-практичної конференції “Інформаційна безпека та комп’ютерні технології”, 2022

За достовірність викладених фактів, цитат та інших відомостей відповідальність несуть автори.

The article highlights the relevance of the technology of critical thinking, as it contributes to the formation of creativity, mobility, motivation for the cognitive activity of a modern schoolchild. The technology of forming critical thinking in the lessons of the Russian language and literature is described: creation of problem situations, clusters, syncvey and acrostics, writing of non-standard creative works. The effectiveness of the use of critical thinking technology in lessons is noted: it promotes the development of cognitive interests of students, the development of their creative abilities, and the improvement of the students' abilities to supplement their knowledge independently.

2018

Книгата „Критически езици и идеологически полета (Фрагменти от едно столетие 1878-1989)" е първият систематичен опит върху конструиране на (само)съзнание на българската литературна критика в периода на модерната буржоазна държавност и по време на тоталитаризма. За първи път след промените от 90-те години на XX век се разглеждат функциите и ролите на социалистическата критика при формиране на литературното поле. За първи път обект на анализи са списанията „Септември" и „Пламък" -издания на СБП, които активно участват и законодателстват във формирането на критическия дискурс в епохата на НРБ.

Вестник Пермского университета. Российская и зарубежная филология, 2020

The article deals with the vocabulary and texts devoted to the so-called ‘thunder’ and ‘lightning’ stones that Perm Krai residents use in magical practices. Study of the ‘stone’ semantics of the nominative combination thunderbolt , which is most often used to refer to such a stone, has led us to the conclusion that the meaning of the lexical unit developed as a result of metonymic transfer of the name from an atmospheric phenomenon (lightning) to an object that was struck by lightning (stone). The mythologization of thunderstorms, thunder and lightning provided understanding of the stone thunderbolt as something possessing supernatural properties. The context analysis of the records of dialect speech that were made in rural areas of Perm Krai allowed us to identify several groups of meanings for the composite categories considered in the article ( thunder stone , lightning stone , thunderbolt , lightning bolt ). This identification is based on the presence / absence of semantic cohe...

The concept of 'cross' is polysemantic. It is one of the three fundamental world emblems, a sacred Christian symbol in the religious, cultural-historical and linguistic continuum of the Slavic peoples. Therefore, it motivates the emergence of many various stable word combinations. The article discusses mostly real (full) phrasemеs and partly nonreal (non-full) phraseological units with component 'cross' (which forms 17 microsemantic cores with the first lexeme 'a symbol of Christianity; a written mark, formed by two lines going across each other' and 7 microsemantic cores with the Bulgarian homonym 'krаst' meaning lower back 'the lower part of the back'), excerpted from Bulgarian and Russian phraseological dictionaries and media texts. A comparison is made between the phrases in both languages, highlighting the common Slavic uses and differences, the specific expressions (direct, metaphorical and metonymic use of 'cross'), which are the linguistic picture of each ethnic phenotype. Phraseologisms are analyzed and categorized on several grounds: degree of desemantization of the constituent componentsphraseological combinations, phraseological units, phraseological adhesions (fusions); grammatical structure

2018

КОгнитивнаЯ лингвиСтиКа КаК наУЧнОе наПравление ещ е О д н а м е ж д и с ц и п л и н а р н а я О б л а с т ь з н а н и я Когнитивная лингвистика-современная динамично развивающаяся область научных исследований. Своим возникновением она обязана, главным образом, работам американских языковедов, однако впоследствии распространилась за океан и приобрела многочислен-гл а в а 1 14 гл а в а 1 24 гл а в а 2 44 гл а в а 2 48