Значај компаративног приступа у проучавању усмене књижевности

БРАЖУК, Владимир. Межпредметные связи на занятиях по анализу художественного текста в вузе. // Probleme de filologie: aspecte teoretice şi practice : Materialele Conferinţei Ştiinţifice internaţionale, ediţia a 10-a, 8 decembrie 2023. – Bălţi : [S. n.], 2024. – P. 227-230. – ISBN 978-9975-50-323-5., 2024

В статье рассматривается опыт установления межпредметных связей литературы, живописи, музыки, кино на занятиях по теории литературы и по анализу художественного текста в вузе. Раскрывается содержательная форма стихотворения Беллы Ахмадулиной «По улице моей который год…»

2020

Књижевно стваралаштво Горана Петровића показује низ фасета које овог савременог писца карактеришу као представника једне одређене епохе српске књижевности, али и као стваралачку индивидуалност са различитим развојним фазама. Један од елемената наративне структуре пре свега Петровићевих прича и есејистичких текстова дотиче се и енциклопедијске парадигме која као тежња ка свеобухватности има дугу традицију у српској књижевности. У излагању ће се на примерима из старије и новије прозе покушати дати увид у овај наративни слој књижевног текста и његову функцију у конкретном жанровском остварењу аутора. Кључне речи: лексикографска парадигма, енциклопедијски наративни захват, аутопоетички текст, адитивна форма књижевног енциклопедизма.

Ахапкин Д. Когнитивный подход в современных исследованиях художественных текстов // Новое литературное обозрение, 2012. — № 114.

Если ввести в переводчик Google словосочетание «познавательная поэтика»на выходе получим «cognitive poetics». Еще не так давно трюк работал и в обратную сторону, но теперь программа уверенно выдает по-русски сочетание «когнитивная поэтика». А это прежде всего свидетельствует об увеличении частотности сочетания в текстах на русском языке. Название прижилось. Нельзя сказать, что большинство гуманитариев уже представляют себе, что это такое 1 , но сам термин встречается все чаще и скоро будет выглядеть привычным. Появляются и вариации: когнитивная стилистика, когнитивная нарратология, когнитивное литера-1) 1 Хотя читатели «НЛО» уже встречались с рассказом о когнитивном подходе в литературоведении на страницах журнала: Третьяков В. Когнитивная наука о литературе [Рец. на кн.: Лозинская Е.В. Литература как мышление: когнитивное литературоведение на рубеже XX-XXI веков. М., 2007] // НЛО. 2009. № 98. С. 317-324. См. также: Пешио Дж. Социологическое воображение в современном англоязычном литературоведении / Пер. с англ. С. Силаковой // НЛО. 2005. № 58. С. 334-343.

Содержание На важном направлении исканий … 5 Предисловие … 21 Место сравнительного литературоведения среди других дисциплин науки о литературе … 25 Развитие мировой компаративистики … 40 Развитие сравнительного литературоведения в Румынии … 66 О названии науки и её предмете … 89 Содержание международных литературных связей … 98 Формы и типы международных литературных отношений … 121 К вопросу об истории создания европейской литературы … 179 Теоретическое и практическое значение сравнительного литературоведения … 190 Задачи, стоящие перед румынской компаративистикой … 197 Комментарий … 201

Inovacije u nastavi, 2007

Увод Кратке народне умотворине представљају значајан део садржаја наставе књижевности за млађе разреде, у којој је присутна њихова више-струка функција. Осим у самосталној обради, оне су присутне и као саставни део већих књи-жевних дела или су језгровите илустрације њи-хових идеја. У овом раду ограничили смо се на најучесталије кратке књижевне форме: загонет-ке, пословице и идиоме. У методичкој интерпретацији неопходно је да се пређе сазнајни пут од конкретног ка ап-страктном значењу умотворине и назад, до ње-ног конкретног значења у контексту. Зато је вео-ма значајно да се обезбеде одговарајући сазнај-ни услови како би ученици разумели структуру и Резиме: Кратке народне умотворине представљају значајан део садржаја наставе књижев-ности у млађим разредима основне школе, у којој је присутна њихова вишеструка функција. Осим у самосталној обради, оне су у настави присутне и као саставни део већих књижевних дела или језгровите илустрације њихових идеја. У овом раду ограничили смо се на најучесталије кратке књижевне форме: загонетке, пословице и идиоме. У методичкој интерпретацији је неопходно да ученик пређе сазнајни пут од конкретног ка апстрактном значењу умотворине и назад, до њеног конкретног значења у контексту. Из тога се може закључити да је веома значајно обезбедити одговарајуће сазнајне услове како би ученици разумели структуру и логику кратких народних умотворина. Потребно је одабрати одговарајућа наставна средства и примере у настави књижевности, али и поседовати неопходна знања да се они аналитички расклопе и поново смисаоно склопе. Кратке народне умотворине, које стоје у методичкој апаратури без логичке или идејне везе са текстом који се обрађује тешко је методички интерпретирати јер им је ускраћен контекст. Овакве примере алогичних веза међу текстовима треба избегавати и скренути пажњу практичара у настави на важност избора уџбеника. Дакле, кратке народне умотворине заузимају значајно место у настави књижевности и по-требно је посветити пажњу начинима њихове интерпретације.

ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ, 2018

Књига ''Спреми се да говориш'', која је у издању Друштва за српскијезик и књижевност Србије постхумно објављена, представљазначајну збирку радова стручњака који је свој живот посветиопроучавању и тражењу адекватних методичких модела у настави књи-жевности, и јавља се као резултат његовог дугогодишњег рада на актуел-ним питањима наставе књижевности. У њој налазимо, како приређивачипроф. др Бошко Сувајџић и проф. др Зона Мркаљ истичу, текстове оногакоји је учење начинио креацијом а ученике оданим и вјерним сабесјед-ницима (5). За Миодрага Павловића настава не представља механичкопреношење знања, овај афирмисани методичар у наставној теорији ипракси види умјетност. Своју стручност и умјешност на пољу методич-ких проучавања, провјеравану на научним скуповима, стручним семи-нарима и методичким радионицама, аутор је преточио у многобројнерадове од којих се шеснаест, по одабиру приређивача, нашло унутар ко-рица ове књиге. Ријеч је о књижевно-научним и наставним приступимаме...

Научни сасатанак слависта у Вукове дане. Есеј, есеисти и есејизација у српској књижевности. Форме приповедања у српској књижевности, 2017

Половином деведесетих година призната пољска хуманисткиња Марија Јањон (Јањон 1996), реагујући на промене које су се у то време одвијале под утицајем поли-тичких збивања и дубоких друштвених и културних трансформација, у наслову једне од својих књига поставила је симптоматично питање: Да ли ћеш знати шта си доживео? Данас ово питање не губи своју актуелност, напротив-звучи све гласније и драматич-није, поготову у контексту песимистичких дијагноза на тему кризе хуманистике у свету фокусираном на конзумацију, површну иновативност, а пре свега на стално прерађивање информације, што доводи до кризе искуства. Живимо у свету где се "економији смисла" заснованој на комерцијализацији и подређеној принципу задовољства супротстављају мо-нолошке истине различитих фундаментализама. Читање есеја Зигмунта Баумана и Мишка Шуваковића убеђује да за ове две опције алтернативу може пружити естетски доживљај. У текстовима оба аутора оно постаје референтна тачка у процесима суочавања са ствар-ношћу-не дајући дефинитивна решења и одговоре, омогућава реконструкцију једне уоп-штене визије света, која у условима инфлације перцептивних стимуланса дозвољава да се изврши њихова селекција, уређење у критеријумима битности, као и придавање значења. Естетско искуство је полазна тачка у обликовању рефлективног, тј. критичког и дијалош-ког субјективитета, а жанр есеја показује се као најадекватнија форма његове експресије и интелектуалне концептуализације. Кључне речи: естетски доживљај, уметност, есеј, субјективитет, флуидна модер-ност, номадизам. Савремени теоретичари уметности сложно тврде да је међу традицио-налним естетским категоријама у опису и анализи појава из области умет-ничког стваралаштва најефикаснији оперативни појам естетског доживљаја (aesthetic experience). Актуелно тумачење тог појма, који има једнако дугачку филозофску традицију као и сама естетика, покушава помирити вредности.

Sultanivski Chytannia

Бібліографічний огляд наукового доробку викладачів кафедри французької філології охоплює 2002 – початок 2022 років, тобто з часу заснування кафедри на факультеті іноземних мов до сьогоднішнього дня. Оскільки кафедра французької філології створена на основі секції в надрах кафедри світової літератури і порівняльного літературознавства, проблематика досліджень, започаткована професором Володимиром Матвіїшиним, продовжила свій логічний поступ у формі порівняльно-типологічних студій та взаємозв’язків французького та українського письменства, компаративних досліджень оригінальних текстів та їхніх перекладів із застосуванням сучасних інтерпретаційних методологій.

The article is devoted to the consideration of the role of the category of subjectivity in the translation studies. In research on the translational hermeneutics, the concept of subjectivity is central. Hermeneutics regards the translator as a subject of the translation process on par with the author of the original text.

Апстракт: Питање карневалског духа у ренесансној књижевности је вишеструко разјашњено. Међутим, нису осветљене везе између ренесансног литерарног дела и етике јуродивих у перспективи карневализације живота и културе. Због тога су одабрана два репрезентативна писца ренесансе: Еразмо Ротердамски и Мавро Ветрановић као парадигма посебног осећања света, које вишеструко проналази своје огледало у богословљу о јуродивима. Иако се светост и лудост већ у семантици удаљавају, језгро, описано бахтиновским смехом, јесте недељиво и завређује пажњу истраживача. Кључне речи: Ренесанса, дубровачка књижевност, литература, лудост, јуродиви, карневализација, светост.