Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
Tokovi istorije/Currents of history, vol. 2/2013
УДК 93/94:929 Хобсбаум Е. ; 930 Хобсбаум Е. Др Гордана КРИВОКАПИЋ ЈОВИЋ Александар СТОЈАНОВИЋ ерик ХоБсБАУМ (1917-2012) * АПСТРАКТ: Ерик Хобсбаум (Eric J. Hobsbawm), један од најзначајнијих и најутицајнијих историчара 20. века преминуо је 1. октобра 2012. године. Циљ овог текста је да подсети на његово величанствено научно дело и да укаже на начине на које је Хобсбаум промишљао о великим идеологијама: комунизму, фашизму и национализму, као и о феноменима друштвене функције прошлости и модернизације. На тај начин својим скромним доприносом одајемо пошту једном од највећих интелектуалаца 20. века.
Tokovi istorije
Рад је резултат рада на пројектима: Традиција и трансформација-историјско наслеђе и национални идентитети у Србији у 20. веку (№ 47019) и Срби и Србија у југословенском и међународном контексту: унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници (№ 47027), које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 1 Хобсбаум је у годинама академске зрелости значајно испаштао због својих ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 2/2013.
Сагледавање односа између истакнутог појединца и једне пасивне и историографима неинспиративне средине поставља се као вишеструки изазов. Наиме, обојити реалним бојама слику таквог односа, пре свега би требало да подразумева једну ни мало једноставну потрагу за Пироћанцем у тако комплексној појави, каква је Драгољуб Јовановић, али исто тако и потрагу за оним што је тај исти Драгољуб Јовановић био, делом и остао, у свести његових Пироћанаца. Будући да је однос према личности Драгољуба Јовановића виђен очима његових земљака прешао један развојни пут од просте перцепције, преко симпатија и подршке, оспоравања и одрицања, па до неке врсте рехабилитације његовог лика и дела данас, поставља се питање којем трагању дати приоритет. Оно што је свакако на први поглед видљиво јесте чињеница да се кроз личност и политичко деловање Драгољуба Јовановића, али и кроз однос средине према њему, могу извући врло драгоцени судови о менталном склопу Пироћанца као homo politicus-a. Из тог угла посматрано врло је могуће направити извесне хронолошке и квалитативне оквире тих промена односа према лику и делу Драгољуба Јовановића. Наиме, период његовог детињства и ране младости у Пироту може се омеђити 1895, као годином његовог рођења, и 1912, као годином када је први пут на дуже време отишао из родног места. У том временском оквиру од седамнаест година биће врло занимљиво посматрати како је Јовановић видео своју породицу, град и уопште околности свога одрастања. Поред тога, на моменте ће бити могуће завирити и видети како је њега средина почела да региструје, али и да утиче на формирање неких његових ставова, који ће се касније испољити кроз Јовановићеве научне и политичке идеје. Други хронолошки оквир унутар кога је могуће бар мало осетити однос Пироћанаца и Драгољуба Јовановића везује се за тридесете године 20. века, конкретно за време од 1935. до 1940. године. У том временском интервалу активност левих земљорадника са Јовановићем на челу дошла је до пуног изражаја тако да Пироћанци почињу да гаје отворене симпатије према свом суграђанину чиме он доживљава највећу афирмацију међу својима. Чини ми се да је то био први и једини пут да су Пироћанци у једном масовнијем виду изразили емпатију и симпатију према Драгољубу Јовановићу. Већ наредна фаза у колективном односу према лику и делу Јовановића, која почиње да се исцртава од 1945. године, обележена је одрицањем, оспоравањем и гурањем у заборав свега што је имало везе са Драгољубом Јовановићем. Историјски ток који је уследио након 1945. године, укројен од стране тада револуционарно нових политичких елемената, учинио је да име Драгољуба Јовановића за велики део Пироћанаца постане персонификација издајничког деловања и крајње негативне друштвене појаве. Тиме однос родног места и Драгољуба Јовановића запада у вакум који ће потрајати четрдесетак година. Особеност тог бестежинског стања отварала је различите могућности за закључке
Овај рад се бави представљеношћу младих у локалним скупштинама и факторима који могу имати утицаја на то. Први део рада бави се положајем младих у правном систему Србије, партиципацијом младих, локалном самоуправом и локалним изборима, као и инструментима локалне омладинске политике. Затим представљамо методолошки приступ и начине прикупљања и кодирања података у статистичком програму (SPSS) и израде зависних и независних варијабли. Први сет варијабли су демографске особине општина и градова, други сет варијабли тиче се стипендија за ученике и студенте, а трећи сет варијабли се односи на локалну омладинску политику која има за циљ унапређење учешћа младих у процесима доношења одлука. Укупан број младих одборника у Србији је 386 од укупно 6483 одборника, што представља 5,95%. Корелационом анализом одбацили смо све хипотезе осим да на број младих одборника у јединицама локалне самоуправе утицај има тип локалне самоуправе, број бирача и одборника у општини или граду, као и величина општине или града и то са слабом и умереном корелационом везом. Одбацили смо све хипотезе које се тичу утицаја ученичких и студентски стипендија и инструмената локалне омладинске политике на број и проценат младих одборника у јединицама локалне самоуправе, односно утврдили смо да подршка ученицима и студентима, као ни инструменти локалне омладинске политике
Lipar, Journal for Literature, Language, Art and Culture, 2015
Рад има за циљ да приближи сагледавање идеје града кроз расветљавање мотива лутања описаног путем паралеле тројице различитих јунака, Одисеја, Блума и Рјепнина, уз симболичко осветљавање кретања различитим путевима света и утицаја града на окончање њиховог животног пута. Рјепнинова лутања испреплетаним улицама Лондона, као онтолошка категорија постају саставни део јунаковог бића, преносећи се на паралелу са великим античким јунаком, о чијем животу су одлучивали само богови, до паралеле са обесмишљеним животом Леополда Блума који се исцртава његовим корачањем даблинским улицама. Различите метаморфозе откривају нам дубоко урезане трагове Мегалополиса који од Рјепнина и Блума чине јунаке са нарушеним именом и ликом, а насупрот њима, откривају нам чар Одисејеве постојаности. Паралеле тројице јунака преносе се и на осликавање ликова њихових жена, верне Нађе Рјепнин, мудре Пенелопе и блудне Моли Блум, преко којих се употпуњује и затвара мрачни круг градског лавиринта, у ком је Рјепниново кретање супротно Одисејевом, а синхроно Леполдовом. Као резултат свега одсликава се немогућност Рјепниновог повратака у Русију, Блумово отуђење од сународника и града у коме обитава, док Одисеј своја лутања завршава повратком у родну Итаку. Насупрот Одисеју, трагање за идентитетом у мрачном лавиринту испреплетаних улица повезаће Блума и Рјепнина и још више нагласити проблем отуђености појединца од друштва у европским метpополама, откривајући дубину бесмислене садашњости и трагичне будућности. Кључне речи: идеја града, Одисеј, Блум, Рјепнин, мотив лутања, идентитет града, идентитет човека, Мегалополис.
2018
У раду су проучени најважнији путеви којим је Стојан Новаковић дошао до својих југословенских идеја и кључни аргументи које је користио приликом њиховог образлагања. Посебно су наглашени заједнички језик Срба и Хрвата, потом угледање на лаичка и грађанска начела тадашње западне Европе, поверење у идентитетску политику и творачку моћ државе и нужност повећања броја становника и проширења територије, у циљу самоодбране од великих сила и суседа.This article researches the origin of Stojan Novaković’s Yugoslav ideas and the arguments which he used in their explanation. As shown, during his half-century long public activities, and especially in the last decade of his life, Novaković was presenting several key arguments in favor of the Yugoslav idea. Stojan Novaković believed that modern nations are, above all, language communities, and that the key factor for Serbs and Croats coming closer was their common, Serbian, language, which was born as a result of Ljudevit Gaj’s linguistic reform...
У овом раду говори се о приповеци посвећеној трагичном крају цара Нићифора Фоке, кога је убио Јован цимиски, а помогла му у томе царица Теофана. Историјске чињенице имају о том догађају своју верзију збивања, а приповетка у великој мери мења њихов смисао, будући да у њој постоје фолклорни наноси обогаћени легендарним призвуком казивања. Најупечатљивији је Теофанин лик, која је била кћи крчмарице. Приповетка је написана на грчком језику крајем XII -почетком XIII века и преведена је на словенски. Сачуване су две варијанте, дужа и краћа. Српски преписи познају обе варијанте. Њихов текст приређен је уз праћење осталих преписа. Кључне речи: цар Фока, Теофана, убиство, српски преписи, издање текста. Византијски цар Нићифор II Фока владао је од 963. до 969. године. Његову владавину окончао је насилно Јован цимискије и наследио га на престолу погубљењем, за које се сматра да је потпомогнуто Фокином супругом Теофаном 1 . Овај догађај описан је у грчким летописним и историографским делима Лава ђакона, Михаила Псела, Јована Скилице и Јована Зонаре. На књижевном пољу појавила се повест крајем XII -почетком * [email protected] 1 П: Сырку, Византiйская повÇсть объ убiенiи императора Никифора Фоки въ стариномъ болгарскомъ пересказÇ, Санктпетербургъ 1883; И. ђурић, Породица Фока, Зборник радова Византолошког института, XVII, Београд 1976, 189-296; Б. Крсмановић, Д. Џелебџић, Јован Цимискије и Нићифор II Фока: позадина и мотиви једног убиства с предумишљајем, Зборник радова Византолошког института, XLVII, 2010, 83-120.
Vladimir R. Petković, A Founding Figure of the Institutional and Academic Realm, ed. D. Preradović, 2024
Социолошки преглед, 2019
Добривоје М. Радовановић 3 Универзитет у Београду Факултет за специјалну едукацију и рехаб илитацију Београд (Србија) АДОЛЕСЦЕНТСКЕ ВРШЊАЧКЕ ГРУПЕ И ЗЛОУПОТРЕБА ДРОГЕ Сажетак: Злоупотреба дроге је важан проблем савременог доба. Последице које она има за друштво, државу и здравље појединаца захтевају темељна и хитна науч-на истраживања свих њених аспеката. Истраживање етиологије злоупотреба дро-ге у популацији младих у Србији један је од таквих пројеката. Ово истраживање је обављено на репрезентативном узорку од 1287 ученика средњих школа у Београду, подељених у две групе: оне који злоупотребљавају дрогу и оне који немају контакт с дрогом. Циљ рада био је да се идентификују ризични фактори унутар вршњачких група који могу имати предиктивну вредност и послужити као основ за превентивне интервенције. Анализа података урађена је каноничком дискриминативном анали-зом, посебно за дечаке и девојке. Резултати истраживања су показали да код адо-лесцената постоје три облика злоупотреба дроге: 1) само коришћење, 2) коришћење и растурање и 3)само растурање дроге. Предиктори тих понашања који припадају вршњачким групама су: притисак групе да се користи дрога, опажање појединца да чланови групе користе дрогу, коришћење алкохола у групи, бављење појединих чланова групе криминалом и позитиван став чланова групе према кршењу закона. Предикторски утицаји ових варијабли разликују се зависно од облика злоупотреба дроге и од пола испитаника. Кључне речи: Злоупотреба дрога, адолесценти, вршњачки утицаји I Увод У наукама које се баве проучавањем девијантних понашања сматра се да су млади у периоду адолесценције највише изложени многоврсним факторима који повећавају 1 [email protected] 2
У раду се gовори о скраћеној лаtинској верзији Никодимовоg је-ванђеља, која се налази у срpском рукоpису Националне библиоtеке у Бечу даtираном ХVI–ХVII веком, са сиgнаtуром Slave 76. Та целина је издвојен друgи део из целовиtе лаtинске верзије у коме се оpисује Хрисtов силазак у ад. Она је исtовремено и gлавна разлика између gрчке и лаtинске верзије овоg аpокрифа. Као tакав, овај pреpис pредсtавља засебну pојаву међу словенским pреpисима. У додаtку се доноси pриређен tексt скраћене варијанtе у pоређењу са одgоварајућим деловима pуне верзије. Тема Христовог распећа присутна је у Јеванђељу по Јовану у главама 18-20. Постоји такође и круг новозаветних апокрифа у којима се говори о Пилатовој осуди Христа на распеће са непосредним сведочењем очевида-ца који су присуствовали том догађају. Називи тих састава познати су као Никодимово јеванђеље, уз издвојену целину из овог апокрифа са засебним насловом Писмо Пилаtа Понtијскоg у Рим Тиберију, затим Јосифова pовесt и Како Марtа осуди Пилаtа. У сваком од ових дела употпуњена је шира слика догађаја који су се тицали јеврејског настојања да Пилат осуди Исуса Христа на распеће, као и збивања која су затим уследила. Сижејно најразвијенији од ових састава јесте Никодимово јеванђеље. Апокриф је настао на грчком језику можда у II веку, 1 али је вероватније да се то десило у III веку. То дело није се сачувало у првобитном облику, већ у каснијој преради из IV или V века. Ова грчка верзија означена је у литератури као краћа, за разлику од латинске која је дужа. Разлика је настала тиме што је приликом стварања латинске верзије унета обимнија епизода о Христовом силаску у ад. За тај додатни сиже искоришћена су засебна дела са мотивима силаска у ад, као што је апокрифна хомилија 1 C. Tischendorf, Evangelia apocrypha adhibitis codicibus graecis et latinis maximam partem nunc primum consultis atque ineditoru copia insignibus. Edidit Constantinus Tisch-endorf, Lipsiae, 1853.
Зборник радова са научног симпосиона „Косовски завјет: историја и култура памћења у Републици Српској", 2023
Vladimir R. Petković, utemeljitelj struke i nauke , 2024
Крагујевац и Шумадија од 1914. до 1941. године, 2014, стр. 61-80.
У овом раду се приказују позитивни и негативни резултати и адекватне последице по статус некадашње српске националне државе, а пого-тову Крагујевца као њене старе престонице и економско-административног сре-дишта Централне Србије после територијалне поделе државе под новим именом Југославија, као последице увођења диктатуре краља Александра Карађор-ђевића, 6. јануара 1929. године. Губљењем државноправног статуса Србије и по-стављањем на периферију Дунавске бановине, Крагујевац је изгубио адми-нистративни значај, чиме је прекинут и његов привредни развој и брз напредак који је имао до 1927. године.
Higher Justice in the Screen Images of Sherlock Holmes and Father Brown, 2023
The article covers various aspects of how the idea of higher justice is embodied in the screen images of classic amateur detectives Father Brown and Sherlock Holmes. The first part of the article presents a semantic systematization of scientific and popular science works on screen incarnations of the image of Sherlock Holmes. There are no similar works on Father Brown, which, among other aspects, determines the scientific novelty of our article. The article also provides a comparative analysis of the idea of justice and its later on-screen representations in the Russian and European socio-cultural traditions. The second part focuses on the results of the empirical research that gives an insight into psychological perception of Father Brown and Sherlock Holmes screen images in the film adaptation of The Adventures of Sherlock Holmes, a British detective series (1984–1993); and in Father Brown— a detective series on BBC One (2013–present). As a result of the conducted research it was concluded that the image of Sherlock Holmes is a more popular and timeless embodiment of the idea of higher justice due to the lack of semiotic bindings to personal identity factors, including confessional ones. On the other hand, the idea of higher justice, embodied in the image of Father Brown, correlates not so much with reason as with the inner moral law of I. Kant, represented in human conscience. However, the Catholic pathos of this idea (extremely important for G.K. Chesterton) in the image of Father Brown does not make the image purely confessional, limited only by the framework of one religious doctrine. The practical significance of the research presented in the article lies in the fact that its results can be used not only in the curriculum of students of directing and filmmaking departments in terms of how exactly the genre of the classic English detective story should be interpreted in modern film adaptations, but also for developers of multimedia environment in their unique creative work with various types of texts of modern culture (physical, verbal, visual, digital).
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.