Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
Journal of Institutional Studies
Идея написания книги с таким названием просто великолепна. Ставшее сейчас традиционным рассмотрение развития экономических идей как исключительно интеллектуальной истории не может дать понимания их эволюции, так как на эту эволюцию оказывает влияние (нередко решающее) большое количество внешних «факторов». Почему я взял слово «факторы» в кавычки? Да потому, что этот термин для объяснения эволюции экономических идей не является очень подходящим. Он настраивает нас на причинно-следственную модель объяснения этой эволюции, которая для этой цели является совершенно неадекватной. Кукую же модель вместо причинно-следственной нужно здесь использовать? Для того, чтобы ответить на этот вопрос, необходимо иметь в виду, что экономические идеи создаются, развиваются и распространяются людьми, погруженными в определенные социальные отношения. Эти социальные отношения регулируются определенными правилами, поэтому, чтобы понять эволюцию экономических идей, необходимо выявить эти правила. Эти правила не сводятся к стремлению экономистов познать экономическую реальность. Как показывают многие исторические исследования реального развития экономической дисциплины, гипотеза о том, что социальные отношения, связанные с этим развитием, внутри сообщества экономистов и вне его, мотивируются исключительно стремлением к как можно более точному отражению экономической действительности, в корне не верна. Автор же книги основывается на гипотезе, что «теория есть… более или менее правдивое отражение современных ей условий». Главная, я бы сказал фатальная, ошибка автора рассматриваемой здесь книги состоит в использовании им причинно-следственной модели объяснения эволюции экономических идей и выборе в качестве решающего фактора, действующего в рамках этой модели, «технико-технологического фактора». Ключевые слова: маржинализм; кейнсианство; современный экономический мейнстрим; исходный институционализм; идеологическая функция экономикс; «международное научное сообщество» экономистов.
2014
Paper considers the characteristics of contemporary dominant neoclascical economic theory and theie relation to economic development. It was showed that it, with presumptions of the same value and significance of all economic activities, and borderless power of selfregulated market, not have possibilities and force to explain factors of economic development, genesis and widening of poverty, as in one separate country as in international relations. As new paradigm, that should to change neoclascical, it is emphasized Other canon, that is on many centuries tradition and biological metaphors grounded. That dates back to the Renessaince, was proved through experience of the now developed economies, through the use of policies that in contemporary world are vorbidden for the underdeveloped coutries, while the developed that use. Contrary to neoclassical policies, realized in (neo)liberal politics of Washington consensus, that lead to deindustrialization, policies of the Other canon, on p...
Social & Political Philosophy eJournal, 2015
Russian Abstract: В работе анализируются предпосылки, на которых основана господствующая неоклассическая экономическая теория. С обной стороны, это предпосылки рационального индивида (homo oeconomicus), отделенного от внешнего, социального мира, который стремится к максимализации своей полезности, вступая в отношения с другими экономическими акторами при посредстве рынка: «гипотеза номенклатуры», постулат стабильного и независимого от других индивидов порядка преференций, и «принцип падающей предельной полезности». Этот подход основан на вере в способность рынка к саморегуляции посредством флексибильности цен. С другой стороны, выясняется, что неоклассическая экономика, с предпосылками равной ценности и значения всех видов деятельности, и всесилия саморегулируемого рынка, не имеет возможности и сил объяснить факторы экономического развития, появления и распространения бедности – как в одной отдельно взятой стране, так и в международных отношениях. Как новая парадигма, способная заме...
New Sound
The First World War ended a hundred years ago. This historical event of colossal proportions significantly changed both European and world history. And it is very probable that in the following years (that is, the 1920s), this event influenced many 'calls to order', to paraphrase the title of Jean Cocteau's infamous 1923 essay. Therefore, in this paper, we first examined (in the most general terms) overall historical conditions which influenced the emergence of neoclassicism in Paris, before and shortly after The Great War. With this in mind, we also examined the overall conditions of the emergence of neoclassicism in Serbian music, which (acknowledging several modest attempts before The Second World War) appeared as a (sort of) dominant movement significantly later, compared to its French counterpart, that is, in the 1950s. At this point, the only correlation between the two neoclassicism is that they both appear after significant, primarily destructive, historical even...
Вестник Пермского университета. Политология, 2021
The article substantiates the author's concept of "nonlinear politics of capitalism" as a political-procedural disclosure of the neo-Marxist concept of "unstable stability of global capitalism". The method of justification is the verification of the concept of "nonlinear politics of capitalism" by the empirical material of the anti-globalist protest movement "Occupy Wall Street". The essence of the concept of the "nonlinear politics of capitalism" is that the modern political order of Western states not only opposes alternative ideologies and political practices, but also uses them as a way of its own legitimization and stabilization. The study reveals that in the modern Western capitalist order there is a mystification of capitalism in the multidimensional spectrum of social conflict, where the class contradiction appears as an archaism. There is a reinforcement of anti-capitalist resistance within a model in which all anti-capi...
Sotsiologicheskie Issledovaniya, 2021
The article raises the problem of the perspectives of class analysis as a tool for studying postcapitalist trends in modern society. Attempts to consider in these tendencies the signs of the emergence of a new liberator class, whose mission is to establish a new social order, free from class antagonisms, are criticized. It is argued that today a new antagonistic social formation is emerging, and this is evidenced by the expanding sphere of competition for self-realization and a new scarce resource – attention. The concept of a new class stratification is presented: on those who are in the center of public attention (the personaliat) and those who, due to objective reasons, do not have the necessary opportunities for public self-presentation (the impersonaliat). It is shown that the emerging social relations are characterized by the main features of class antagonism: a) productive activity that goes beyond the capitalist mechanisms of accumulation and distribution turns into a massive competitive (and alienating) struggle for scarce goods and resources; b) there are a number of structural factors that contribute to significant inequality in the distribution of key scarce goods and resources; c) the new social reality is conditioned by the relations of exploitation.
2019
Цель статьи-определение эффективности содержания обучения бакалавров подготовке учащихся школ к участию в математических олимпиадах всех уровней в процессе обучения дисциплины по выбору «Внеклассная работа по математике, и методика решения олимпиадных задач». Метод исследования: экспериментальная проверка методических рекомендаций по организации подготовки бакалавров к подготовке учащихся к математическим олимпиадам. Рассмотрев содержание дисциплины с точки зрения оптимизации процесса обучения, определена эффективность содержания олимпиадной подготовки будущих учителей математики с помощью системы критериев оптимальности (общих и специфичных), предложенной Ю.К. Бабанским, разработаны компетенции, которыми овладеют студенты-бакалавры после ее изучения. Внедрение дисциплины «Внеклассная работа по математике и методика решения олимпиадных задач» способствовало формированию профессиональной компетентности бакалавров в области развития олимпиадного движения в математическом образовании Кыргызстана и формированию их исследовательских навыков, возросла степень информированности бакалавров о формах олимпиад, методах решения олимпиадных задач, возросла убежденность в значимости изученного курса в профессии учителя. Занятия дисциплины в органическом сочетании с дисциплинами кафедры методики преподавания математики повышают качество математических знаний бакалавров, предметную компетентность, формируют готовность к осуществлению олимпиадной подготовки школьников и высокую адаптационную способность к последующей профессиональной деятельности. Совместная работа учителей школ и бакалавров положительно влияет на формирование у учащихся интереса к участию в школьных олимпиадах, способствует развитию профессиональных компетенций бакалавров. Ключевые слова: бакалавр, компетенции, критерии оптимальности, математика, олимпиада, учебнометодический комплекс, учащийся, школа олимпийского резерва.
Slovo i Chas, 9, 2010
Socialist realism as a canonical art The article focuses on the historiography of canon forms and the typology of canonical arts. The author argues that, being a canonical art, socialist realism absorbed all canonizing practices produced throughout the history of world arts and theoretical thinking. The paper demonstrates that the canon of socialist realism is in fact a literary practice with its own style standards and prohibitions; a literary theory aimed at establishing and substantiating of doctrines; and a historiographic model of literary process. The study proves that the socialist realist canon is characterized by self-canonization as a way of canon structuring under the colonization conditions, that is, when Russian literature is generally viewed as a canon for the other national literatures.
Scientific Works of the Free Economic Society of Russia, 2020
The idea of convergence took a blow with the demise of the USSR and another with widely diverging economic performance of the US and communist China amid the pandemic. In this short contribution, I explore how James Galbraith and George Tsagolov handle this problem with very different arguments. I then show that, if we were to trace the longer lineage of the ideas of convergence and the new industrial state to Marx and Engels, we can vindicate them more fully and thoroughly than either attempt.
The Journal of Political Theory Political Philosophy and Sociology of Politics Politeia, 2024
The first quarter of the 21st century became a time of revival of the idea of socialism. However, the working class is no longer the assumed main subject of the progressive change. The rise of left-wing populism is replacing workers’ movements and corresponding parties. The key feature of such populism is its desire to unite all the oppressed and exploited in the struggle against capitalist “hegemony”. This attitude is reflected, in particular, in the idea of intersectionality, according to which different “systems” of oppression (racism, sexism, homophobia, etc.) and capitalist exploitation are intertwined and can reinforce each other. This idea leads to constant allusions to the general, so to say, “people’s” struggle against capitalism and various forms of oppression. Moreover, some leftist theorists directly insist on the necessity to turn to populism and build strategies for leftist “counterhegemony”. The author thoroughly analyzes modern left-wing populist concepts and reveals serious flaws. The desire for justice and equality often disguises a thirst for privilege and radical hostility towards those who are viewed — often unfairly — as oppressors. Moreover, the struggle for socialism often means emphasizing freedom from labor for some, while ignoring economic hardships of others. The author classifies the contradictions of left-wing populism as insurmountable due to the impossibility of disentangling between the struggle for equality and for the private interests of individual groups. According to his conclusion, under the conditions when zero-sum games are inevitable, for the poor and socially vulnerable strategies for defending their own interests will become increasingly profitable and attractive in contrast to both populist projects and the idea of socialism per se, which increasingly implies the abandonment of these interests without guarantees of any returns in the future.
Sotsiologicheskie issledovaniya, 2024
The article is devoted to the study of social and class contradictions in modern society. The author shows that, despite growing economic inequality in developed countries, the prospect for uniting all the exploited and oppressed in order to fight for socialist society, equality and justice is becoming increasingly vague. There are many grounds for asserting the impossibility of socialism (in the foreseeable future) and the high probability of a new antagonistic stage in the development of society. The first part argues for two of the article’s four theses: 1) the richer the society, the more disagreements and conflicts between representatives of the class of hired workers and those who express their interests, and not between capitalists and the proletariat; 2) the development of productive forces does not at all lead to an uprising of the exploited against the class of exploiters, but to the emergence of a large and influential social stratum of post-materialists, whose interests are contrary to the interests of a significant proportion of people who lack the means of subsistence.
Visnyk of the Lviv University, 2019
Згідно з італійським філософом Джорджо Агамбеном, використання того, що передбачає теорія, розроблена теологами францисканського ордену, робить «найвищу бідність» формою життя, що починається саме там, де закінчуються всі форми життя на Заході. У цьому контексті розглянута концепція «найвищої бідності» (altissima paupertas) середньовічного францисканського руху як потенційна альтернатива неолібералізму. Показано основні риси «новизни» францисканської форми життя. По-перше, повна відмова від матеріального багатства (грошей), що вимагає життя в абсолютній залежності. Відмовившись від людських гарантій і запевнень, послідовники святого Франциска повністю довірені доброті Бога й людей. По-друге, відмова від власності вимагає створення братства з виключенням усіх типів панування: важливі не функціональні, а міжособистісні взаємини. По-третє, францисканський спосіб життя парадоксальний: «апостольське» життя, ідентифікуючи себе з правилом без залишку, в кінцевому підсумку скасовує правило. Євангельська бідність радикальних францисканських рухів розумілася не як нова екзегеза священного тексту, а як його чиста і проста ідентифікація із життям. Філософське обґрунтування видатним францисканським схоластом Вільямом Оккамом принципу відмови від власності показано в контексті певного несприйняття папською владою принципів францисканської духовності. Дослідження форми життя св. Франциска та його послідовників має на меті показати, чому і як ті, хто живуть відповідно до стандартів бідних, можуть, зрештою, зменшити бідність, яку вони поділяють: вони розуміють життя як дар, а не як власність; цінують людей і проблеми реально, а не функціонально; бачать усі речі в перспективі повноти й достатку.
Russian Journal of Philosophical Sciences
Аннотация В статье рассматривается актуальность вопроса об отношениях между Марксом и марксизмом и три варианта ответа на этот вопрос, которые получили широкое распространение в современной марксистской и марксологической литературе. Подробно рассматривается принципиальная новизна подхода В.И. Ленина, когда он говорит о необходимости перевода материалистической теории истории Маркса на политический уровень как о теоретической проблеме. Важным достижением последних десятилетий следует считать вклад в развитие политической теории марксизма китайских руководителей партии и государства, который находится в неразрывной связи с решением практических задач, с тактикой строительства социализма с китайской спецификой. В заключение говорится о том, что мировая история приобретает ныне все более сложный и неоднозначный характер и вопрос о том, окажутся ли способными философы-марксисты в этой ситуации найти пути реализации 11-го тезиса Маркса о Фейербахе, остается открытым. Ключевые слова: классический (ортодоксальный) марксизм, ревизионизм, социал-демократия, интеллектуальный марксизм, политическая теория, социализм, капитализм, социализм с китайской спецификой. Шевченко Владимир Николаевич-Заслуженный деятель науки Российской Федерации, доктор философских наук, профессор, главный научный сотрудник сектора философских проблем политики Института философии РАН,
Тrаnscarpathian Philological Studies, 2019
сказанням він отримує її новонароджену дитину, а за британським варіантом-саму королівну. Скрайкер навіть переказує імена, які пропонувала дівчина, намагаючись вгадати, обігруючи їх фонетичними прийомами та римуванням: «Чи це Вільям Гвільям Гуіллаум? Чи це Джон Джек…? Чи це Александер Сандро Ендрю Друстайгнтон? Мефістофель Тоффеноус Тіффані Тімпані Тімоті Моссікоат» (пер. автора) [4]. Висновки. Фольклорні та казкові покликання також насичують монолог, включаючи епізоди з історій про запікання відьми в печі, розрізання її на шматки, викрадання дітей злими феями і заміну їх на підкинутих немовлят. Автор ніби накладає звичайну історію з фольклору на новий шар звуків і знаків, таким чином утворюючи багаторівневий палімпсест, де сюжет однієї історії проникає в інший, утворюючи складний і багатогранний текст, що складається з різноманітних історій. Таким чином, спостерігаємо утворення нового авторського утворення-п'єси-палімпесту, подібні висновки лише інтенсифікують ідею багатогранності й унікальності творчого доробку авторки, яка тяжіє до поєднання в собі елементів декількох літературних напрямів та утворення міжжанрових і позамистецьких модифікацій жанру.
Journal of Economic Sociology, 2021
Павлюткин И. В. Как возникает общность в браке: логика взаимности в нарративах жён из многодетных семей Флигстин Н., Фогел С. Политическая экономия после неолиберализма Попова Е. В. Воображение, неопределённость и бизнес-стратегии российских компаний в сфере медицинской техники Жихаревич Д. М. Венчурный капитализм, финансирование высоких технологий и инновационная политика государства: социологический анализ американского опыта (1940-е -2010-е гг.
2014
Serbian Abstract: У раду се разматрају карактеристике савремене владајуће неокласичне економске теорије и њен однос према проблемима економског развоја. Показује се да, с претпоставкама једнаке вредности и значаја свих делатности, и свемоћи саморегулишућег тржишта, она нема могућности и снаге да објасни факторе економског развоја, настанка и ширења сиромаштва, како у некој засебно узетој земљи тако и у међународним односима. Као нова парадигма, која треба да је замени, истиче се Други канон, који се заснива на вишевековној традицији и биолошким метафорама. Он води порекло из епохе Ренесансе, потврђен је вишевековним искуством савремених развијених привреда, кроз примену политика које оне данас забрањују за примену неразвијеним земљама, док их оне саме користе. За разлику од неокласичних политика, оваплоћених у (нео)либералној политици Вашингтонског договора, које доводе до деиндустријализације, политике Другог канона, засноване на политикама обрасца Маршаловог плана, доводе насупрот...
Вісник Львівського університету. Серія філос.-політолог. студії. 2019. Випуск 25, 2019
According to the Italian philosopher Giorgio Agamben, the use of that which implies the theory developed by the theologians of the Franciscan Order makes “the highest poverty” a form of life that begins exactly there where all forms of life end in the West. In this context the concept of “the highest poverty” (altissima paupertas) of the medieval Franciscan movement as a potential alternative to neoliberalism is considered. The article shows the main features of the “novelty” of the Franciscan form of life: firstly, the complete rejection from material goods (money), which requires life in absolute dependence. Having rejected from human guarantees and assurances, the followers of St. Francis are fully entrusted in the goodness of God and people. Secondly, the waiver of property requires the establishment of a brotherhood with the exclusion of all types of domination: important not functional, but interpersonal relations. Thirdly, the Franciscan way of life is paradoxical: “apostolic” life, identifying itself with a rule, eventually cancels the rule. The Gospel’s poverty of radical Franciscan movements was understood not as a new exegesis of sacred text, but as its pure and simple identification with life. Philosophical substantiation of the principle of renunciation of property of the prominent Franciscan’s scholastic William of Ockham are shown in the context of certain non-acceptance by the papal authority of the principles of Franciscan spirituality. Study of the form of life of St. Francis and his followers can show why and how those who live according to the standards of the poor can ultimately reduce the poverty that they share: they understand life as a gift, not as a property; they evaluate people and problems really, not functionally; they consider all things in the prospect of completeness and ab undance. Key words: Francis of Assisi, “the highest poverty”, William of Ockham, natural law, private property, neoliberalism, G. Agamben.
Perspectives of Innovations, Economics and …, 2009
The author conforms with inevitability to resolve the crisis conditioned problems on the basis of pure market self-regulation. However, it is believed that active and targeted investment policies of state could be implemented in market-friendly model. A number of state policy ...
Moscow State University Bulletin. Series 18. Sociology and Political Science, 2015
СОВРЕМЕННАЯ СОЦИОЛОГИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ Д.Е. Добринская, канд. социол. наук, ст. преподаватель кафедры истории и теории социологии социологического факультета МГУ имени М.В. Ломоносова * СОВРЕМЕННЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ В МАРКСИЗМЕ: АНАЛИТИЧЕСКИЙ МАРКСИЗМ D.E. Dobrinskaya NEW APPROACHES TO MARXIST THEORY: ANALYTICAL MARXISM В статье представлена общая характеристика научной школы аналитического марксизма, которая возникает в 80-е гг. XX в. как попытка реконструировать классические категории марксистской теории в условиях современной науки. Рассматривается специфика методологии, основные темы исследований ключевых представителей этого направления марксизма. Ключевые слова: аналитический марксизм, марксизм, класс, эксплуатация, исторический материализм. This article presents a general description of Analytical Marxism scientific school, which occurs in the 80s of XX century as an attempt to reconstruct classic categories of Marxist theory in modern science. Methodological features, main research topics of key representatives of this Marxist school are considered.
2020
Трэндам апошніх гадоў (а магчыма і ўсяго дзесяцігоддзя) у асяроддзі акадэмічнай супольнасці было паступовае, але неўнікнёнае, пасоўванне тэрміна «неалібералізм» у бок усё болей негатыўных канатацыяў. Прынамсі з 2008 году крытыка былога фаварыта эканамістаў толькі нарастала. Сёння -у часы агульнай covid-нявызначанасці і разгубленасці -адзіны большменш надзейны прагноз на постпандэмічную будучыню, які можна даць: эканамічныя падыходы дзяржаў свету зазнаюць непазбежны перагляд, а апанентаў неалібералізму толькі паболее.
Godisnjak Uciteljskog fakulteta u Vranju, 2015
Проф. др Љубиша Р. МИТРОВИЋ професор емеритус Филозофски факултет Универзитет у Нишу Дуња ВЕЛИЧКОВИЋ Сарадник Центра за балканске студије, Ниш НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, НЕЈЕДНАКОСТИ И СОЦИЈАЛНИ СУКОБИ * Сажетак: У раду се анализирају процеси транзиције у постсоцијалистичким друштвима на Балкану, њихове импликације на промене у друштвеној структури, на раст и заоштравање друштвених неједнакости и сукоба. Присилна транзиција и модел неолибералне зависне модернизације на Балкану довели су до африканизације, периферизације, реколонизације и протекторизације земаља овог геопростора. У свом прилогу аутори дају приказ феноменологије и етиологије "транзиције без социјалне одговорности" и њихове последице на социјално-класне односе, у систему расподеле друштвене моћи економског богатства/сиромаштва. У центру овог рада су социјалне неједнакости, генеза структура и динамика класних сукоба на Балкану, са посебним освртом на бивши југословенски простор. Резултати емпиријских истраживања указују на све већи раст и густину конфликата у социјалној сфери, њихову изразиту оштрину и прерастање у антисистемске. Аутори разматрају актуелна збивања-"радничке буне", "устанке сиромашних" на Балкану (случај социјалног бунта/огорчених у федерацији БиХ),као и трансформације од потенцијалних "конфликата по себи" у отворене сукобе/"социјални рат" измеёу многобројне класе-новог "трећег сталежа" депривираних/осиромашених "санкилота" и тајкунскоолигархијске мањине, новобогаташке компрадорске и политократске класе; измеёу раје губитника и нових транзиционих добитника/профитера. У закључним разматрањима, аутори проблематизују питање могућих праваца/ сценарија исхода савремене глобалне кризе и стратегије деловање друштвених актера у свету и на Балкану. Такоёе, указују на потребу промене парадигме у савременој конфликтологији од системске/функционалистичке ка неомарксистичко/ акционалистичкој.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.