Живко Чинго, добрата душа на Големата вода

Зборник 18/2022 (Музеј примењене уметности), 2022

У раду ће бити анализирана дела уметнице Џуди Чикаго (Judy Chicago) која се базирају на текстилу и везу. У фокусу ће бити два рада, Међународни прекривач части (International Honor Quilt) и Вечера (The Dinner Party), али и уметничино недавно коришћење тканине у комерцијалне сврхе током сарадње са модном кућом Диор (Dior). У Вечери, једном од најпознатијих дела америчке феминистичке уметности, Чикаго користи вез и тканину како би указала на значај различитих жена из митологије, историје или историје уметности. Водећи се семиналним истраживањима Гризелде Полок (Griselda Pollock) и Розике Паркер (Rozsika Parker) о хијерархији у уметности и позиционирању веза као инфериорне уметности због додира са идејама о женској и кућној уметности, која историјски не припада домену високе већ примењене уметности и занатства, у раду ће бити истражен начин на који Чикаго користи вез као средство исказивања различитих активистичких, политичких и уметничких порука.

Philologia Mediana : годишњак за српску и компаративну књижевност. - ISSN 1821-3332 , 2022

У издању Међународног центра за православне студије у Нишу (2020) објављена је стручна монографија Ивице Живковића Једина светлост која се није срела са тамом: Богословски допринос Драгише Бојовића, која представља значајан допринос како у погледу Бојовићевог професионалног ангажмана и бављења науком тако и у домену даљег расветљавања проблема који се тичу славистике, српске црквене књижевности и теологије. С обзиром на чињеницу да аутор није имао претходнике на чије би се дело могао надовезати током писања, када је у питању богословски допринос Драгише Бојовића, утолико је ова монографија значајнија и успелија, јер представља реализацију оригиналне идеје, првобитно замишљене као приказ једне књиге, и значи не само први направљени корак, него и јасну смерницу на новооткривеном путу. Аутор своје дело обликује захваљујући књигама, многобројним радовима и интервјуима Драгише Бојовића, али се позива и на своја лична сећања, односно на оно што је сам чуо и видео, те издвојено поткрепљује коментарима. Монографија је прилагођена како за научна истраживања тако и за едукацију читалаца о бољем упознавању са животом и делом Драгише Бојовића, светски признатог професора и историчара књижевности, чије је све научне и стручне квалификације због ограничења рада готово немогуће набројати. Mонографија се састоји од 247 страна стандардног формата, од којих је 229 страница основног текста, а остатак чине списак литературе и коришћених извора. Поред "Предговора" и кратке биографије аутора, књига је подељена на пет поглавља. Изузев поменутих елемената, захваљујући којима је дело добило свој коначни облик, треба напоменути да студија подразумева и употребу огледа и разноврсних дела из књижевне историје, књижевне теорије, филозофије, али и дела која се баве проблемима теолошких питања. Тако се из приложеног списка литературе истичу радови Радмиле Маринковић, Атанасија Јевтића, Наташе Половине, Александра Наумова, Николе Радојчића, Александре Костић Тмушић и др. Најзначајнији део свакако представљају цитирани делови из проучаваних извора, односно коментари и сведочење аутора око којих се монографија образује. На самом почетку, који чине "Предговор" и "Уводне напомене", сазнајемо разлоге и мотиве аутора, али и потешкоће са којима се сусретао, а које су га утврдиле у одабиру и писању теме. Такође, аутор жели да подстакне интересовање за сагледавање значаја сопствене студије, иако је акценат усмерен на допринос Драгише Бојовића, чији је опус обиман, али не и коначан, јер његово бављење науком и свим осталим активностима траје континуирано и трајаће и убудуће.

В. Г. Котигорошко: Франкійці Верхнього Потисся / Frankové Vrchního Potisí / Frank High Tisza

КИНОСЦЕНАРИИ М. ГОРЬКОГО В КОНТЕКСТЕ ЭВОЛЮЦИИ ЖАНРА, 2020

Целью данной статьи является рассмотрение эволюции такого жанра в творчестве М. Горького, как литературный сценарий. В 1920-е годы Горький написал шесть сценариев для немого кино, их изучение и сопоставление с другими образцами этого жанра позволяют проследить, как кинодраматургия Горького существует в контексте советской и эмигрантской культуры 1920-х годов. Обращение писателя к жанру киносценария отражает его ху-дожественные искания в этот период. С проблемной и тематической точки зрения киносце-нарии являются неотъемлемой и органичной частью творчества Горького, в них обнаруживаются связи с прозой и драматургией писателя. Исследование изменений в формальных приёмах позволяет проследить, как писатель, изучая и переосмысливая опыт других сценаристов, осваивал различные художественные приёмы при работе над собственными кинотекстами и сделать вывод о том, что развитие жанра киносценария в творчестве М. Горького соответствует парадигме трансформации подобных текстов в русской литературе начала ХХ века.

Жрнов 5, Београд 2016, стр. 95-98.

Трајна и врло изражена особеност рељефа западног и централног Балканског полуострва јесте разуђеност на речне, жупске долине док је ова особина мање карактеристична за источни део полуострва, изузимајући Родопски простор. 1 Заштићене висинским рељефом по ободима имале су повољне климатске услове и стога су добро насељене. Границе жупа нису довољно чврсте јер су их представљале планине, побрђа или шуме. Посебну организацију имале су пограничне жупе које су називане и крај, крајина или крајиште. Средиште жупе био је градутврђење које су становници били дужни да одржавају. Жупама су заповедали жупани који су првобитно били старешине локалних великих родова, а поред њих су постојале и скупштине свих слободних људижупљана. 2 Давно је примећено да је жупа најмања територијална административно-друштвена јединица као и да је већина жупских имена истоветна с називима река, нешто мање са именом краја или са именом свог главног града. Жупе су понекад биле територијално врло мале, јер су такве биле долине река, котлине и крашких поља, 3 али има и територијално већих жупа јер су долине и сливови неких река били пространији. Ранофеудалне велике жупе у долинама већих река су у каснијим периодима дељене на две или више мањих, а од половине XIV века у Босни долази до стварања градских жупа. 4 У речном склопу Велике, Западне и Јужне Мораве и Тимока словено-српска племена су успоставила своју архонтију -кнежевину Мораву и своје топониме и хидрониме. У оквиру кнежевине Мораве су постојале уже целине а на простору данашње Централне Србије земље Кучево, западно, и Браничево, источно од Велике Мораве. Основне административне целине -жупе су представљале територије у сливу одређене реке. Према имену река су именоване жупе а по правилу су и њихова средишта била у истоименим местима. На основу имена река и жупа идентификована су и истоимена места која су била седишта истих. Планине и велике шуме су биле гранична подручја између жупа и као такве нису биле административно независне. 5 Кучево је у то време захватало простор: јужно од Дунава, западно од Велике Мораве, северно од Западне Мораве и источно од линије коју 1 Ј. Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд 1922, 32-33. 2 Исто, 4-5. 3 К. Јиречек, Н. Радоњић, Историја Срба II -Културна историја, Београд 1978, 4. 4 Т. Рибар, Западне стране у средњовјековној босанској држави, Београд 2009, 152-153. 5 Ж. Андрејић, Српске средњовековне жупе у сливу Млаве, Митолошки зборник 26, Рача 2012, стр. 101-110.