О ТИПОВИМА ГОВОРА У РОМАНУ „СИБИР“ ВЛАДИМИРА КЕЦМАНОВИЋА

Зборник Филолошког факултета Универзитета Пајсје Хиландарски Пловдив, 2018

The aim of this paper is to study the most prominent characteristics of people's nicknames as semiotic signs in the novel "Semolj ljudi" by Miro Vukasinović. Prototypically, a nickname represents the evaluation of the people given by a traditional community. We can note down four levels of meaning in the novel: (a) meaning in the isolated world of Semolj mountain; (b) meaning in territory beyond Semolj; (c) universal meaning; (d) meta-poetic meaning. In some cases the signifier is negated, and the linguistic sign is reduced to its form, which is represented on the phonetic/phonological or the morphological level. Each nickname is an open text susceptible to reinterpretations.

In this article, the author proposes to consider the typology of ceramics of Sintashta culture according to the calendar-astronomical type. The article gives examples of vessels, the pattern of which indicates the possibility of such an approach to typology. Some patterns of the ornament have the repetition of symbols similar to the calendar lunar and solar cycles, as well as a stable and regular arrangement on the body of the vessel. On individual objects, the repeatability of the ornament is comparable with the meton cycle and the saros cycles of eclipses. Analyzing the patterns of ornaments, the author makes a conclusion about the need for a typology of ceramics of Sintashta culture according to the calendar-astronomical type with the need for division into 4 types: 1. Solarny; 2. The lunar one; 3. Great cycles; 4. Planetary. This approach will allow us to find the keys to deciphering and understanding the ornament.

Abstract: В данной статье на основе не публиковавшихся ранее архивных материалов рассматривается малоизученный в отечественной исторической науке вопрос о репрезентации образа регионов в советском документальном кино 1930-х-1940-х гг. Являясь частью советской культурной политики, просветительские и пропагандистские документальные фильмы (культурфильмы) этого периода, решали идеологические вопросы объединения регионов СССР на экране. Особое место среди документальных фильмов тех лет занимали фильмы, созданные на региональных студиях и местном (локальном) материале. Статья обращается к одному из самых ярких примеров подобных киноработ - культурфильму «Сибирь Советская», снятому основателем отечественного «экспедиционного» документального кино А. Литвиновым на Западно-Сибирской киностудии «Сибтехфильм». В статье рассматривается кинематографический образ Сибири как конструкт, выявляются кинематографические приемы его создания, сценарный замысел, анализируются основные тематические эпизоды фильма: «сибирский город», «сибирская промышленность», «сибирские совхозы», «Всероссийская сельскохозяйственная выставка». В качестве контекста, в котором происходило создание фильма, рассматриваются параллельные процессы в советской культурной политике, в кинематографе и средствах массовой информации. Исследуются объективные и субъективные проекции создания кинообраза как документа своего времени с особым акцентом на изучение роли автора (режиссера) в создании кинопроизведения. Авторы приходят к выводу, что, с одной стороны, картина «Сибирь Советская» является вкладом в историческую науку, пополняя корпус кинодокументов о развитии сибирских населенных пунктов, промышленных предприятий, колхозов и т.п. С другой стороны, в фильме находят отражение свидетельства государственной национальной политики, выражавшиеся в запечатленных на пленке мероприятиях, проводимых организациями советской власти в Сибири на рубеже 1930–1940-х гг. Являясь историческим документом своего времени, кинокартина А. Литвинова успешно выполнила возложенную на нее государственную миссию репрезентации образа советской Сибири на экране. This article, based on the previously unpublished the archive data, explores the new research questions that address the representation of images of regions in the Soviet documentary films of the 1930th -1940th. As a part of the Soviet cultural policy, the educational and propaganda documentary films in the USSR, the so-called Kulturfilms, were actively related with developing a set of visual topoi, describing the composite multinational Soviet state and its regions. The films of regional studios in the USSR based on regional (local) data played a central role in creating of the cinematographic image of the state. This article addresses to one of the most representative films of that period – the kulturfilm “Soviet Siberia” filmed by A. Litvinov, who played a key role in defining the expedition film genre in the Soviet Union and who worked at the Western-Siberian (Sibtechfim) studio. The article discusses the cinematographic image of Siberia as a construct, cinematographic tools in its creation, scenario of the film as well as such basic episodes of the film as “Siberian city”, “Siberian industry”, “Siberian collective farms (sovchozy)” and “The Russian agricultural exhibition”. As a context of creation of the film, the authors consider the parallel processes within the Soviet cultural policy, cinematography and media. The article explores the objective and subjective conditions in construction of the cinematographic image as an important document at the time, emphasizing the importance of the filmmaker`s personal vision in the cinematographic practice. Authors came to conclusion that, on the one hand, the film “Soviet Siberia” is a valuable cinematographic document on Siberian centers of population, Siberian industrial sites and collective farms. On the other hand, the Litvinov`s film emphasizes the role of the state national policy in interpreting and adjusting ideological agendas in Siberia in the 1930th and 1940th. Being the historical document of that time, the Litvinov`s film successfully conducted the state mission of cinematographic representation of the Soviet Siberia. Research Interests: Visual Anthropology, Soviet History, and Cinema

Lipar / Journal for Literature, Language, Art and Culture / Year XX / Volume 69 43 Оригинални научни рад 821.163.41-1.09:398 Ђорђе Н. Кебара 1 Крагујевац MITOLOGICA HEROICA (I): ГРАМАТИКА МИТА О НАХОДУ СИМЕУНУ У раду ћемо предочити терминолошко дистинктивно значење појма "митологика", који је конституисао француски антрополог Клод Леви-Строс. Појам "митологика" тумачићемо у контексту лутајућих митолошких мотива, присутних у колективно-несвесном (остављено дете; јунак-наход; херој који чини инцест; мит о рођењу јунака, културни херој). Надоградња "хероика" односи се на јунаке српског јуначког народног песништва и митолошке моделе са којима су се амалгамисали. Метод рада је, дакле, компаративна митоанализа старог песништва. Предмет ће бити модели и варијације заједничке за античко, средњовековно и српско народно песништво. Циљ рада је да покажемо како се ти мотиви развијају у погледу српског усменог стваралаштва. Тема се односи на мотив "напуштеног детета", а у погледу две песме о Находу Симеуну које је сакупио Вук Ст. Караџић. Кључне речи: митологика, хероика, лутајући мотиви, антика, народна поезија, јунак-наход МЕТОДОЛОГИЈА МИТОАНАЛИЗЕ ПЕСАМА О ЈУНАКУ-НАХОДУ Mitologica 2 Heroica синтагматска је одредница која претпоста-вља методе трансфигурације митских облика различитих култура, али и различити степен узраста митског мишљења. На основу студије О. Фрејденберг Мит и античка књижевност (1978) тумачићемо мит-ске пратеме у трипартитној подели функција митолошких слика као граматику мита: 1) Синтакса или структура митског мишљења (пред-ставе, пра-слике, архетипи); 2) Морфологија или облици митолошког мишљења (митологија, религија, фолклор); 3) Семантика или значење митског мишљења (космогонија, епски дискурс, историјски аспект, ми-саона перспектива). Сагласно изучавању на плану културних студија О. Фрејденберг, појаву подударних мотива, у различитим културама и ра-зличитом времену, предочићемо и кроз призму антрополошке студије Митологике (1964-1967) Клод Леви-Строса. Приступ изучавању митолошких представа може се поделити по-средством три аспекта: 1) Митолошка или митоанализа; 2) Антропо-1 [email protected] 2 Назив "Митологике" изабрали смо на основу четворотомне студије Клод Леви-Строса, која се односи на изучавање арбитрарности, симултаности и варијабилности митских тема на разли-читим, културно неподударним деловима света. Стросова студија изучава фреквентност и ва-ријантност идентичних мотива, прати културну еволуцију мита с једне стране Западне Хеми-сфере до друге.

Věda a perspektivy, 2022

відповідають меті «щоб це було корисно для майбутніх досліджень», яку поставив їхній автор і яку він дотримувався під час написання. Ми виявили, що важливим елементом спогадів є характеристика значущих особистостей, які ґрунтовно вплинули на формування та становлення Олександра Романовича-Славатинського як людини, особистості, дослідника, професіонала, зокрема професорів Університету Св. Володимира П.В. Павлова, В.Я. Шульгіна, М.Х. Бунге. У спогадах засвідчено реакцію автораочевидця на перебіг подій польського повстання 1863 р. у Києві. Проведений нами аналіз спогадів Олександра Романовича-Славатинского про Київ 1843-1884 рр. засвідчив, що Київ обіймав значне місце у його становленні, розвитку та формуванні як людини, особистості, науковця, викладача, та нагадував про найкращі часи його життя.

Средневековые тюрко-татарские государства, 2019

В данной статье рецензируется монография «Тюменское и Сибирское ханства», изданная в Казани в 2018 году. Делается вывод о том, что монография представляет собой важный фундаментальный труд, который отличает использование большого количества источников, в том числе вновь введенных материалов и данных современных археологических исследований. В статье подробно анализируются поднятые в монографии вопросы, связанные с некоторыми аспектами социально-политического развития аборигенного населения: классификация сибирской государственности и сравнительный анализ уровня развития Тюменского и Сибирского ханств в контексте развития соседних государств, анализ факторов присоединения Западной Сибири к Русскому государству и причин крушения Сибирского ханства. По итогам анализа отмечается, что монографии не достает методологической проработки феномена ранней государственности и «modern state», комплексного факторного анализа социально-политического развития аборигенного населения, непротиворечивых версий о причинах и ходе крушения Сибирского ханства, многоаспектного рассмотрения социально-политической динамики местного населения после присоединения к Русскому государству.

УДК 902/904 ББК 63.4 Д15 Далалык Еуразияныц бегазы-дэнд1бай мэдениеть Ж. Кдоманкуловтыц 65 жылдык мерейтойына арналган гылыми макалалар жинагы -Алматы, 2013. -494 б. Бегазы-дандыбаевская культура Степной Евразии. Сборник научных статей, посвященный 65-летию Ж. Курманкулова -Алматы, 2013. -494 с.

Анотация към тема: „Сравнителен анализ на символния език използван в релефите и скулптурите на Римския митраизъм, релефите на Тракийския конник и фигурите „Ръце на Сабазий” Въз основа на проучване на релефите на Митра изображения, на Тракийския конник, а също така и на скулптурите и релефи на Сабазий може да се каже, че: 1. И трите вида релефни и скулптурни композиции използват един и същ символен език. 2. И трите вида релефни и скулптурни композиции са тематично еднозначни – отразяват религиозна почит и преклонение към Слънцето в трите му ипостази - Загрей, Дионис, Сабазий. ТРАКИЯ И ОКОЛНИЯТ СВЯТ, стр.411, Сборник доклади от националната научна конференция 27-29 октомври 2016 г

Вестник РУДН. Серия «Лингвистика». – М.: РУДН, 2012. №4. – С. 5–13., 2012

В статье рассматриваются разные типы референции символа в речи. Означающее символа – языковая единица – в разной степени отражает объем денотата. Три типа символов обусловлены степенью охвата и прояснённости денотата: символ-понятие (отражена только одна реалия действительности), символ-ситуация (целая денотативная ситуация) и символический сюжет (цепь денотативных ситуаций). Разделение язы-ковых вариантов символа на три типа позволяет сформировать пред-ставление о масштабе символизации в тексте и о её текстообразующей роли.

Српски језик, књижевност, уметност, књ. 1. Језик и стил српског романа, 2022

Рад се бави лингвостилистичком анализом језика романа Бездно са циљем пописивања и класификације стилема и тумачењем њихове стилогености, тј. функционалнoм употребом стилема у поетском микроконтексту. Ексцерпирана грађа класификована је и обрађена по линговстилистичким нивоима: лексикостилистике, фоностилистике, морфостилистике, синтаксостилистике, графостилистике и текстостилистике. Примењивана је метода стилског избора и метода стилске трансфорамције, а како је реч о новијој књижевности која се бави ликовима и темом из прошлости, стилематичност језичких јединица се нужно сагледава у дијахронијско-синхронијском пресеку. На основу лингвостилистичке анализе закључујемо да је стваралачки утисак у роману остварен поступком архаизације језика под којим подразумевамо његово засићење стилемама са историјске вертикале славеносрпског језика, којима се остварује сложена семантичка диференцијала на линији: прошлог и садашњег, архаичног и савременог, појединачног и колективног, пролазног и вечног, страдања и просветљења.

СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО XLV СКУПШТИНА И ГОДИШЊИ СКУП Прокупље, 26. – 28. мај 2022. године, 2022

Локалитет Плочник код Прокупља представља један од најдуже и најобиминије истраживаних локалитета винчанске културе. Откривен је још 1927. године прилком изградње пруге, и Народни музеј из Београда године спровео је прва ископавања наредне, 1928. године. Током 20. и 21. века, Народни музеј наставио је истраживања, са одређеним прекидима, у сарадњи са другим институцијама. Од посебног значаја су истраживања која су Народни музеј из Београда и Народни музеј Топлице из Прокупља спровели у периоду између 1996. и 2011. године, и истраживања у оквиру пројекта The Rise of metallurgy in Eurasia током 2012-2013. године. Током ових истраживања, за разлику од ранијих кампања, прикупљан је и фаунални материјал, тако да је издвојена збирка од преко 300 артефаката од коштаних сировина – костију, рогова, зуба и љуштура мекушаца. Предмети су анализирани са техно-типолошког аспекта. Од сировина најзаступљеније су кости – дуге кости, ребра, астрагали и друге; рогови јелена такође су коришћени, али су слабије очувани од костију, тако да је типполошки репертоар било теже анализирати. Посебно је значајно присуство неколико предмета од љуштура мекушаца, који показују да је Плочник био укључен у мрежу размене и трговине са ширим подручјима. Типолошки репертоар укључује различите свакодневне алатке – шила, игле, стругаче, глачалице, помоћне предмете попут употребљених астрагала и дршки, као и украсне предмете, док је ловно и риболовно оружје веома ретко. Технологија коштаних сировина у оквиру винчанског насеља показује да су занатлије добро владале техником обраде, да је производња била доста стандардизована, и могуће до извесне мере специјализована. Коштана индустрија има одређене заједничке одлике са коштаним индустријама са других винчанских локалитета, али поседује и одређене локалне специфичне карактеристике.

Филолог - часопис за језик, књижевност и културу, 2019

Апстракт: Предмет рада је анализа турцизама у одабраним Кочићевим приповијеткама из циклуса о Симеуну Ђаку: Зулум Симеуна Ђака, Истинити зулум Симеуна Ђака, Мејдан Симеуна Ђака и Из староставне књиге Симеуна Ђака. Турцизми су класификовани на основу поријекла и лексичко-семантичке структуре, уз консултовање релевантних рјечника.

Science Review , 2018

In this article, the author proposes to consider the typology of ceramics of Sintashta culture according to the calendar-astronomical type. The article gives examples of vessels, the pattern of which indicates the possibility of such an approach to typology. Some patterns of the ornament have the repetition of symbols similar to the calendar lunar and solar cycles, as well as a stable and regular arrangement on the body of the vessel. On individual objects, the repeatability of the ornament is comparable with the meton cycle and the saros cycles of eclipses. Analyzing the patterns of ornaments, the author makes a conclusion about the need for a typology of ceramics of Sintashta culture according to the calendar-astronomical type with the need for division into 4 types: 1. Solarny; 2. The lunar one; 3. Great cycles; 4. Planetary. This approach will allow us to find the keys to deciphering and understanding the ornament. Keywords: ceramics, sintashta culture, ornament, astronomical symbols, calendar

Prilozi proučavanju jezika, 2017

In this paper author analysеs the semantic class of adjectives with the meaning of ability. Research results provide insight into: (a) the hierarchical organization of the lexemes from the center to the periphery of the semantic field, (b) the identification of the factors that affect such an organization, (c) the determination of the semantic components that contain the semantic structure of each lexeme, (d) the unequal presence of the components in all uses of the lexeme in context, (e) the unequal importance of components, (f) the semantic closeness of the lexemes caused by the closeness of their semantic structure, (g) the necessity of using componential analysis in semantic research of adjective lexemes. In the two conducted surveys, 96 respondents answered various questions to determine prototypical lexemes. After that, by analyzing the dictionary definitions and examples in the electronic corpus of the Serbian language, there were defined several diagnostic features that reflect the relevant properties of the observed lexemes and explain the differences in the meaning of the same lexeme used in different contexts, thus entering the domain of pragmatics.

Статья посвящена анализу краниологического материала сарматского времени Нижнего Поволжья и сопредельных территорий, на котором прослежены изменения связанные с миграциями.