Жене и књижевност

Књижевна историја, 2019

На основу идејне, тематске и уметничко-стилске срод- ности која је уочена у књижевном деловању неколико београдских ауторки, у овом раду се њихов књижевни корпус и континуитет стварања одређује терминолошком синтагмом ангажована женска проза и посматра као издвојен и целовит феномен. Циљ рада је да апстрахује основне карактеристике ове књижевноисторијске појаве која је имала ненарушен континуитет од 30-их до 50-их година 20. века и постави један од могућих појмовно-теоријских оквира за даља читања, тумачења и компаративна истраживања датог и сличних књижевних корпуса. Методолошки ослонац за опис и објашњење ангажоване женске прозе делом се може пронаћи у ранијим књижевноисториографским и теоријским разматрањима југословенског покрета социјалне литературе, затим у Сартровом одређењу ангажоване књижевности, као и у феминистичким истраживањима историје жена, феминистичких покрета и женске књижевности. Циљ рада управо и јесте да укаже на нужност повезивања три наведена методолошка усмерења када је реч о проучавању контуинираних процеса еманципације жена којем припада и дати књижевни ток. Тачније, Сартров концепт ангажоване књижевности артикулисан после Другог светског рата узет је као везивна нит излагања: он се примењујe на ранију, односно женску, прозу, и обратно, тумачења те прозе обогаћују дати концепт, придодајући му један дијахронијски дубљи и један потенцијални феминистички аспект. Коначно, резултати истраживања и разматрања могли би да нађу примену и у оквиру студија ангажованости које се у домаћем контексту обликују у последњих неколико година као друштвено-хуманистичка поддисциплина

Écriture féminine и романот: Прилог кон феминистичката теорија на жанрот, 2017

ABSTRACT In Écrituré Féminine and the Novel: Annex to the Feminist Theory of the Genre, new perspectives of the literary-theoretical research on écriture féminine would be presented, through the novel as a genre.The key topicof theresearch is the écriture féminine and the novel as a genre that has certain thematic, narrative and textual specifications and features. It is apractice usually formed out of female gender entities: author, narrator andcharacter. The aim is to investigate how women writers write novels.Écriture féminine has a subversive and a disruptive power and makes deviations from the stereotypical discourses. There are also some differences in the novels written by women writers. A symbiosis between the body of the text and female body is going to be researched. According to the author of the thesis, women writers are writing 'inwards' with 'white', 'blue' and 'red' ink. Three models of écriture fémininein the novel are studied: а weaving text (female cobwebs), guerilla écriture féminine (subversion of patriarchal ideology) and the language of the subversive écriture féminine. Analyses of interpretation would be made on novels from: English, French and Macedonian literature. In the research, wider polyhedral methodological tools are used: feminist criticism, postcolonial criticism, theories of Оtherness, and etc.

Спектар / Spektar, No. 76, 2020

Књижевна историја, 2020

Варја БАЛЖАЛОРСКИ АНТИЋ Апстракт: У раду се бавим савременом словеначком поезијом ауторки с фокусом на стратегије спољашње дијалогичности. Након кратког историјског прегледа положаја које су песникиње заузимале у словеначком књижевном систему у XX веку прелазим на опис структурних промена које су након 2000. године утицале на појачану продукцију и побољшану рецепцију. Статистички подаци показују да је књижевно поље и даље фалоцентрично. Упркос томе, евидентно је да су у савременој поезији коју пишу жене присутни сви приступи патријархалном симболичком поретку које открива Јулија Кристева и све фазе женске књижевности о којима говори гинокритика Илејн Шоувалтер. Није мали број песникиња које се хватају у коштац с устаљеним менталним, социо-културним и говорним матрицама да би деконструисале сопствену дискурзивну праксу, а од 2005. године посеже се за двема стратегијама-увођење драмског монолога и фиктивне персоне. Полазећи од Бахтинове типологије дијалошких односа, анализирам шест песничких књига (Крамбергер, Горечан, Погачник, Корун, Макуц, Видмар) и долазим до закључка да формалне одлике ауторки следе из њихових тематских опредељења, односно интересовања за истраживање затираних зона интимног и друштвеног хабитуса жена. Кључне речи: савремена словеначка поезија, женско писмо, спољашња дијалогичност, драмски монолог, персона, еманципацијске дискурзивне праксе Положај песникиња у словеначком књижевном пољу у XX веку Историјски гледано, словеначки књижевни систем, попут већине других, заснован је на доминацији патрилинеарних и патријархалних структура. 1 Мушки пол био је изједначен с универзалним, што је условило да друга страна остане прећутана. Гласовима који су се ипак могли чути додељена је улога "наше женске књижевности", која је с обзиром на приписане атрибуте-крхкост, слабост, нежност, подређеност, осетљивост, сентименталност и слично-схваћена као другоразредна продукција. Иако је поезија коју су у Словенији писале жене формирала мање-више континуиран ток, 2 мало којој пес-1 Чланак је настао у оквиру истраживачког пројекта Ј6-8259 који је Јавна агенција за истраживачку делатност Републике Словеније суфинансирала из државног буџета. 2 Најбољи историјски увид у женско песништво пружа тротомна Антологија словеначких песникиња Ирене Новак-Попов. Њој претходе само две антологије: Jugoslawische

Обреновићи и књижевност, 2024

Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који су били у блиским односима са владаром, како у његовом приватном, тако и у јавном животу. Михаило Рашић, аутор путописа Са Њ.В. Краљ Миланом на Истоку, био је официр, ађутант краља Милана Обреновића, Владан Ђорђевић, aутор романа Голгота, лекар, политичар и председник Владе, лични краљев лекар и Пера Тодоровић, аутор романа Силазак с престола, био је политичар и новинар, власник штампарије Смиљево и дневног листа Мале новине. Из наведених дела, посредно откривамо личност краља Милана Обреновића, организацију дворског живота, дворске просторе и дворске церемонијале. Дела о којима се говори у раду настала су у периоду непосредно након абдикације Милана Обреновића, 1889. године и директно су инспирисана тим догађајем.

OPERA SLAVICA, 2019

The author of the article focuses on the prose works of Elena Shvarts (1948–2010), the key figure of the XXth century Leningrad underground of the 70s, who was known in Russia and beyond its borders primarily due to her visionary neo-baroque poetry. In this work, the first in the literary criticism complex attempt to systematize and to classify the prose of the poetess according to themes and genre features was made. Moreover, it was also placed in the context of the current of Women’s fiction in Russian language.

Жінка крізь призму письма Ж 72 Жінка крізь призму письма : літературно-критичний альманах / [гол. ред. М. М. Варикаша]. -Донецьк : ПП «ЛАНДОН-ХХІ», 2013. -190 с.

Апстракт: Ктиторски натпис и портрети монахиња у оквиру ктиторске композиције из цркве Богородичиног Ваведења Јашуњског манастира, настали 1499. године, полазиште су за шире разматрање мало познате области женског монаштва код нас. Могућа реконструкција збивања у другој половини XV века води препознавању двојног манастира у Јашуњи, што је само по себи релативно редак феномен и што је изискивало шири осврт. Кључне речи: поствизантијска епоха, зидно сликарство, монахиње, ктиторска композиција, манастир Богородичиног Ваведења у Јашуњи, манастир Светог Јована Претече у Јашуњи, Кантакузини, двојни манастири, Мара Бранковић

Metodički vidici, 2023

Рад представља анализу позиције женског ауторства унутар наставних програма и уџбеника књижевности у Србији и земљама региона (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска). У раду се тумачи заступљеност дела чији су аутори жене у актуелним програмима за гимназије и средње стручне школе. На основу анализираних програмских и уџбеничких садржаја, приказаћемо на који начин се формира званични канон светске и националних књижевности, у свакој појединачној држави, и какво место у њему заузимају ауторке. Компаративни приступ наставним садржајима омогућиће нам да превазиђемо једнострану перспективу у посматрању наставних програма књижевности, али и да укажемо на заједничке проблеме и решења која се нуде у свакој од постјугословенских држава. Кључне речи: методика наставе књижевности, женско ауторство, регионална књижевност, средњошколски наставни програми, уџбеници, гинокритика, књижевни канон, компаративни приступ.

Лора Дж. Шеферд* Лора Дж. Шеферд -преподаватель в Бирмингемском университете, Великобритания, специализируется по международным отношениям. Она является редактором книги «Вопросы гендера в глобальной политике» 1 и автором труда «Вопросы гендера, насилия и безопасности: дискурс как практика» 2 , а также многочисленных научных статей, опубликованных в престижных научных журналах, включая «International Studies Quarterly», «Review of International Studies» и «Journal of Gender Studies».