Света Мария Магдалина

ПОЕТИКА СВЕТИСЛАВА МАНДИЋА, 2023

Светислав Мандић (1921–2003) песник, сликар, конзерватор, оставио је значајан траг у српској култури и књижевности; веома је познат и признат његов рад на очувању српског средњовековног наслеђа и фрескосликарства. Књижевна критика га је оценила као једног од најзначајнијих представника лирског интимизма у нашој поезији након Другог светског рата. Међу Мандићевим песмама има антологијских, па ипак његово песништво није било детаљније протумачено. Неговање православне традиције и заступање духовне обнове, неке су од основних карактеристика његовог рада, као и сликовност и визуелна инспирација његове поезије. Користећи „интермедијалност... дијалог песничке уметности и сликарства” (Шмуља, 2019) исписао је песме с јаким примесама ликовности. На темељу ових и још неких претходних истраживања (Јагличић, 1995; В. Радичевић, 1953; Ређеп, 1961. и 1995; Брајковић, 1995) циљ рада је да се анализирају симболички аспекти боја, које су инкорпориране у лирски сиже и у знатној мери осветљавају семантички ниво песничког дела Светислава Мандића. Боја и светлост доведене су у спрегу са простором у његовој лирици и са православном духовношћу. Задатак рада је да се истраже и разоткрију значења боја, да се изврши њихова типологија и опишу доминантне боје које се укључују у основне теме и мотиве његовог песништва.

Беларуская думка, 2016

The first newspaper in the Belarusian language, "Nasza Dola", which was published in Vilnius on September 1, 1906, could be bought in only one place – at the Lithuanian bookstore Marija Marija Piaseckaitė-Šlapelienė. Activities of the Lithuanian bookstore of Piaseckaitė-Šlapelienė, which worked in 1906–1945 in Vilnius, Belarusian scientific literature has so far been given little attention.

Procheiros nomos/ Zakon gradski. The Juridical Legacy of Orthodox Slavs, 2021

The work is conceived as a short study in which to present the research problems of the Prochiron; to publish the original Slavonic translation according to the earliest preserved copy; to translate, or adapt it into modern Bulgarian; to establish a short glossary of words and terms in purpose of revealing the lexical richness of the text, and to cite a relatively comprehensive bibliography. In this way, the Prochiron will be considered a resource for philologists, historians, and jurists.

Св. Мелитон Сардски - О Пасхи Превод са изворника, паралелни текст, коментари

Health and illness are two of the most important aspects of human life. The fragment of the linguistic picture of the world describing the physical and psychological status of Bulgarians is well-represented in the vocabulary of the Bulgarian dialects as well as in medieval manuscripts. The article aims at presenting an overview of the lexis related to teeth and dentistry in the Bulgarian traditional culture, which has been poorly studied in the academic literature. The study is based on material from dialect, etymological and phraseological dictionaries, collections of proverbs and sayings, ethnological studies and archives.

Реклама и связи с общественностью: традиции и инновации : материалы Седьмой Международной научно-практической конференции (12–13 сентября 2019 г.), 2019

АНГЛО-НОРМАНДСКИЕ ЛАПИДАРИИ О МЕДИЦИНСКОМ ПРИМЕНЕНИИ ЯНТАРЯ МАРИЯ ДУ САМЕЙРУ БАРРОЗУ Представлено описание янтаря и его лечебных свойств в средневековых англо-норманд- ских лапидариях — собрании рукописей, созданных между первой половиной XII и XIII ве- ком. Янтарь упоминается в семи текстах под названием «лингуриум» (Lyngurium), а также «хризэлектрон» (Chryselectron) и «янтарный камень». Xристианская символика выражена только в одной поэме. История о линкуриуме занимает основное место. Лапидарии боль- шей частью основываются на работе De Lapidibus епископа Марбода Реннского (Marbordus; 1035—1123). Исследуемые лапидарии знаменуют собой переход от языческих к христианским лапидариям, давая начало сугубо христианским представлениям. The description of amber and its medicinal properties in the medieval Anglo-Norman Lapidaries, a collection of manuscripts, written between first half of the twelfth and the thirteenth century is brought into focus. Seven texts refer to amber, named Lyngurium. Amber is also referred to as Chryselectron and amber stone. Christian symbolism is only expressed in one poem. The lore of lyncurium holds the major place. The lapidaries are based mainly in the work De Lapidibus by Marbode, Bishop of Rennes (1035—1123). The lapidaries mark the transition from pagan into Christian lapidaries, launching a purely Christian thinking. МАРИЯ ДУ САМЕЙРУ БАРРОЗУ Установлено, что артефакты из янтаря, находящиеся в Португалии, являются редкими, возможно, по причине того, что янтарь был дорогостоящим и ввозился в страну. Статья посвящена предметам из янтаря и рецептам, содержащим янтарь. Артефакты из янтаря хранятся в Национальном музее археологии в Лиссабоне и включают в себя три украшения, датируемые III тысячелетием до н. э., и камень из кольца Римской эпохи. В качестве лекар- ственного средства янтарь фигурирует в рецептах самых дорогостоящих португальских фармацевтических составов доктора — а позднее Папы Римского — Петра Испанского (Petrus Hispanus; 1215—1277), и камня Гоа — искусственного безоара, созданного иезуитским мона- хом Гаспаром Антонио в середине XVII века. Portuguese amber artifacts are rare possibly rare because amber was expensive and imported. This article presents some Portuguese amber objects and recipes containing amber. The artifacts are housed in the Lisbon National Museum of Archaeology: three adornment objects dating from the 3rd millennium B. C. and a ring stone from the Roman period. As a medicine, amber figures as an ingredient of costliest Portuguese pharmaceutical compounds in recipes by the Portuguese Pope and Doctor, Peter of Spain (born in Lisbon in 1215, died in Viterbo in 1277), and the Goa Stone, an artificial bezoar created by the Jesuit friar Gaspar António in the mid-seventeenth century. Ключевые слова: Янтарные пути, бронзовый век, Римская эпоха, Петр Испанский, камень Гоа. Key words: Amber routes, Bronze Age, Roman time, Peter of Spain, Goa Stone.

Марселина, Татьяна, Марина: культурный миф Деборд-Вальмор в России, 2017

-"Откройте Марселину Деборд-Вальмор, и вся литература, как зонтик, вывернется наизнанку, закройте Марселину,-и все вернется на свои места,"-хочется воскликнуть мне, перефразируя слова Понжа о Лотреамоне. Казалось бы, чей голос мог быть скромнее и тише? Рецепция творчества Марселины Деборд-Вальмор в России растянулась во времени, среди ее читателей и почитателей можно назвать Пушкина, Лермонтова, Пастернака и Цветаеву.

Данная работа дает подробное освещение венецианской хроники Карольдо с упором на события 1350-1355 гг. Данная тема ранее подробно не освещалась в отечественной историографии.