Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
2011, Рума у прошлости - историјски преглед
…
130 pages
1 file
Рума у прошлости - историјски преглед; Ruma - The Historical Overview
Рума као среско место у Војводству Србија и Тамишки Банат (1849 - 1860), 2004
Рума у светлу пореског пописа из 1828., 2023
Аналитички део Страна Цеховске привилегије са пописом занатлија Према попису из 1828. године у насељу је било укупно 254 (пописивач је грешком навео број 255) занатлија или 9,82% од укупног броја пописаних пореских глава. Највише румских занатлија је свој занат обављало самостално. Ипак, било је оних који су имали помоћнике (шегрти и калфе). Калфе и шегрти нису посебно навођени. Са једним помоћником било их је 46, деветорица су радили са двојицом, а тројица са тројицом помоћника. Укупно је било 73 занатлијских помоћника. Многи од занатлија су имали компањоне (колеге), такође изучене занатлије. Њих осамнаест су радили са једним колегом, један са двојицом, двојица са тројицом и један са четворицом колега. Овај последњи је био зидар Антон Хенинг. Према попису, само су четворица занатлија радила у оквиру цеха-сва четворица бербери. Међу занатлијама има оних који су занат практиковали током целе године, током пола године, квартално или у оквиру неког другог временског периода (девет месеци). Највећи број њих се својим занатом, као основним занимањем, бавио током целе године. Као допунско занимање, у циљу побољшања егзистенције, занат је током пола године практиковало 45 занатлија, а само један током девет месеци годишње. Шеснаест пописаних занатлија се није бавило својим занатом. Што се тиче националне структуре међу румским занатлијама у том периоду, Срба занатлија је било 151 или 59,45%, а католика 103 или 40,55%. Имајућу у виду националну заступљеност може се рећи да су "српски" занати били:
История, кн. 6, 2020
Выявление и изучение плюмовых событий в складчатой области, такой как Урал, затруднено, поскольку маскируется сложным сочетанием эрозии, осадконакопления и наложенных деформаций. Тем не менее, рассмотрение и корреляция долеритового, трахибазальтового и траппового магматизма Урала позволяет предварительно наметить целый ряд комплексов -«кандидатов» на принадлежность крупным магматическим провинциям, которые могут быть связаны с плюмами и суперплюмами. Это, прежде всего, вулканиты и интрузии нижнего, среднего рифея и раннего палеозоя Центрально-Уральской зоны, девона Западноуральской зоны складчатости, триаса Южного Зауралья, Приполярного и Полярного Урала. Их отличают определённые геохимические черты, позволяющие отличать от заведомо «плейт-тектонических» проявлений магматизма СОХ и зон субдукции, узкий временной интервал развития и широкий ареал проявления, независимо накладывающийся на разнородные тектонические зоны и блоки. Это только начало большой и сложной работы по выявлению плюмовой компоненты в геологической истории Урала.
Сънищата на разума: истории на лудостта в българската проза, 2015
Грбови, заставе и химне у историји Србије, 2010
Сва је српска древна символика у знаку распећа нашег народног на раскршћу светова. Христоцентрична и крстоцентрична је и на мистичан начин осликава наш повесни ход по мукама, али и благочестиво успињање Богу Правде по Речи Господњој: «Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не заморе се» (Ис. 40, 31). Стога је и непретенциозна намера овог скромног рада да, кроз речи и слику, обавести, макар у основним цртама, и мотивише на даље истраживање по богатим ризницама наше заједничке баштине и оне, који нису детаљније упућени у тајне српских грбова, застава и химни. Његова је ненаметљива намера да заинтересује за даље созерцање сопственог наслеђа и оне, који нису до сада били посвећеницима ових, помало мистичних знања. Језик символа и оплемењујућа порука, коју они преносе српским грбом, заставом и химном, могу нам бити од неслућене ползе на нашем путу остваривања нашег народног завета и одговарања изазову времена данашњег, као што је била и пре небројених столећа и као што ће бити до испуњења тог нашег призива у Есхатону.
Становништво села Рума у првој половини XVIII века, 2015
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.
Бухоро: "Камолот" нашриёти, 2023
Прилози за историју румског здравства (до 1918), 2018
Диалог со временем, 2019
Годишњак за друштвену историју, 2020
Култура, часопис за теорију и социологију културе и културну политику, бр. 168, 2020
Годишњак за друштвену историју , 2018
2019
Zbornik Zavičajnog društva Ruma XI, 2021
Годишњак за друштвену историју, 2019
Краткие сообщения Института археологии, 2022
Годишњак за друштвену историју, 2020
Годишњак за друштвену историју , 2016