Прилози за историју румског здравства (до 1918)

2014

Военно-медицинская помощь исторический очерк с обзором литературы История отечественной медицины своими корнями уходит в глубь веков Наши древние предки скифы, населявшие в I тысячелетии до н.э. степи Приднепровья и Причерноморья, умели лечить различные заболевания, владели определенными медицинскими знаниями Во время раскопок Куль-Обского кургана возле Керчи на одной из найденных ваз с большим искусством изображены скифы, оказывающие медицинскую помощь своим соплеменникам Скифские знахари-врачеватели умели лечить травами, оказывать помощь потерпевшим при переломах костей и суставов, при ожогах. Они были знакомы с медициной античных греков, проходили лечебную практику в Афинах Лекари времен Киевской Руси (Х-ХІІ вв.) пользовались доверием у населения и властей. В то время были уже медицинские книги, в которых рекомендовалось, как лечить те или иные болезни Иллюстрация из «Полевого руководства по обработке ран» Развитие военной медицины в Киевской Руси протекало своим самобытным путем и существенно отличалось от развития таковой в других европейских странах В Древнерусском государстве, в свите князей во времена походов находились светские врачи-иноземцы, оказывавшие медицинскую помощь князьям и их дружинам, а раненых воинов помещали в монастыри, где им были обеспечены кров, питание, уход и элементарное лечение. Такая больница, к примеру, существовала в Троице-Сергиевской лавре с 1608 по 1612 гг. В период освободительной войны под руководством Богдана Хмельницкого (1648-1654) помощь раненым оказывали войсковые цирюльники, которые имелись в каждом полку Печать гильдии цирюльников г. Киева Таким образом, уже в древности были заложены основы военной медицины, которые стали активно развиваться в последующие столетия И это вылечивало так хорошо, как лучший бальзам... Я видел казаков, больных лихорадкой, которые чтобы выздороветь, не употребляли ничего другого, кроме половины заряда пушечного пороха, растворив его пополам с горилкой, все хорошо размешивали и выпивали, а потом ложились спать, чтобы утром проснуться вполне здоровым» На поле боя войсковые цирюльники-хирурги перевязывали раненых, извлекали стрелы, пули, осколки, используя незатейливый инструмент Французский военный инженер де Боплан в своей книге «Описание Украины» (1651 г.) рассказывал: «... Не раз я видел, как они (запорожцы) раненные стрелой, находясь далеко от хирургов, перевязывали себя, залепив рану горстью земли, замешанной на ладони с порцией собственной слюны

800 година српске медицине - Милешевски зборник, 2019

This year, Zemun Hospital - Clinical Hospital Center Zemun celebrates its 230th anniversary of continuous work, thus becoming the oldest medical facility in Serbia. The exact date of the hospital founding has often been questioned in history. Various dates appeared in literature, but the most frequent one was 25th of February 1784. Until now, the document which confirms this has never been published. Therefore, this article represents the first official publication of the document which confirms that Zemun Hospital was indeed founded on that very date. First hospitals started emerging in Zemun when this town became a part of the Habsburg Monarchy. The first sanitary facility ever formed was the “kontumac” – a quarantine station established in 1730. Soon after, two more confessional hospitals were opened. The Serbian (Orthodox) Hospital was founded even before 1769, whereas the German (Catholic) Hospital started working in 1758. Both hospitals were financed, amongst others, by the Town Hall – the Magistrate. In order to promote the work of these hospitals, a decision was made to merge them into one Town Hospital. The date of its founding is 25th of February 1784, when the General Command ordered the Magistrate of Zemun to merge the treasures of all existing hospitals and initiate the construction of a new building. Although financially united, the hospitals continued working in separate buildings over a certain period of time. The final, physical merging of these hospitals was completed in 1795.

100 година Универзитетске дечје клинике у Београду / 100 Years of the University Children's Hospital in Belgrade, 2024

Душан Абрамовић, специјалиста дечје хирургије, магистар наука, примаријус, Универзитетска дечја клиника у Београду Марина Атанасковић-Марковић, ванредни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Ангелина Банковић, историчар уметности, доктор наука, музејски саветник, Музеј града Београда Драгомир Бонџић, историчар, доктор наука, научни саветник, Институт за савремену историју -Београд Живко Будишин, специјалиста трансфузиологије (у пензији), примаријус, магистар наука, Универзитетска дечја клиника у Београду Драгана Вујовић, клинички асистент, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника Војкан Вукадиновић , ванредни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника Радуле Вукићевић, специјалиста педијатрије, Универзитетска дечја клиника у Београду Зоран Голубовић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника Синиша Дучић, ванредни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Снежана Живковић, нутрициониста дијететичар, Универзитетска дечја клиника у Београду Стојан Живковић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Драган Замаклар, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Вера Здравковић, ванредни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Слободан Илић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Драгана Јанић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Ненад Јанић, асистент (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Гордана Јањић, специјалиста дечје хирургије (у пензији), примаријус, Универзитетска дечја клиника у Београду Бранислав Јовановић, клинички асистент, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Ида Јовановић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Војкан Вукадиновић УНИВЕРЗИТЕТСКА ДЕЧЈА КЛИНИКА 1 0 0 Г О Д И Н А Јелена Јовановић Симић, доктор медицине, доктор наука, виши кустос, Музеј науке и технике -Београд Мирјана Костић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Светислав М. Костић , редовни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Новица Крсмановић, дипломирани инжењер рачунарства и информатике, Универзитетска дечја клиника у Београду Зоран Крстић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Нада Крстовски, редовни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Софија Куртовић, дипломирана медицинска сестра, Универзитетска дечја клиника у Београду Сузана Лабан-Несторовић, специјалиста педијатрије, Универзитетска дечја клиника у Београду Нада Лах , редовни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Марија Лукач, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Радослав Лукач, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Јелена Луковић, дипломирани економиста, Универзитетска дечја клиника у Београду Свјетлана Маглајлић-Ђукић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Драган Милановић, ванредни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Јасмина Милановић, историчар, доктор наука, научни саветник, Институт за савремену историју -Београд Владимир Миловановић, клинички асистент, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду, Јадранка Митровић, специјалиста клиничке биохемије, Универзитетска дечја клиника у Београду Гордана Николић, редовни професор (у пензији), Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Дејан Николић, доцент, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Димитрије Николић, редовни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду Милица Павићевић, дипломирана медицинска сестра, Универзитетска дечја клиника у Београду Полина Павићевић, ванредни професор, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечја клиника у Београду

Zbornik Zavičajnog društva Ruma XI, 2021

Демократизација друштва у Аустроугарској 60-их година XIX века омогућила је оживљавање културе у оквиру националних покрета словенских народа у држави. Код српског становништва Руме овај процес је започео оснивањем Српског певачког друштва, а потом и многих других. Осим оних на националној основи, постојала су и друштва која су окупљала чланове на основу интересовања, хуманитарних активности, струковна... Основни документ на основу којег се одвијао рад сваког друштва су била друштвена „правила“. У овом раду су, у њиховом изворном тексту, презентована правила четири румска друштва која су деловала на пољу културе. То су: Српско певачко друштво, Учитељско друштво „Фрушка гора“, Румска касина и Српска женска добротворна задруга.