Први свјетски рат: 1914 - 1918. Зборник радова

2015

Аутор у свом чланку указује на чињеницу да је поводом стогодишњице избијања Првог светског рата порастао интерес историчара за истраживање докумената приватне провенијенције. Међу њима су најзначајнији дневници и мемоари. У чланку се указује на неколико примера необјављених ратних дневника и мемоара из Мађарске. Аутор закључује да истраживање личних погледа може знатно приближити тај период историје јавности данашњице. Путем личних доживљаја појављује се људско доживљавање рата, што поред конвенционалних приступа истраживања војне и политичке историје омогућава и нове могућности сазнања о светском рату.

Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo

Спомен обележја, као начин уобличавања сећања на људе и догађаје из Првог светског рата, подизана су као сведочанства једног тешког историјског тренутка, чијом је уметничком формом требало пренети сегмент историје и победити пролазност. Извођена као архитектонска или скулпторална дела (спомен црква и јавни споменици), објекти утилитарног карактера (спомен чесме) и спомен плоче, стилски и архитектонски неуједначени, историјски и културолошки неједнако значајни, очувани, оштећени или с временом потпуно девастирани и уништени, ова спомен обележја представљају специфично сведочанство не тако давне трагичне и трауматичне прошлости Србије.

Зборник Матице српске за друштвене науке , 2024

У чланку се упоређује обрада Првог светског рата у српским и румунским уџбеницима историје за ниже разреде. Осим анализе садржаја и појединих (осетљивих) тема из српске и румунске историје у периоду између 1914. и 1918. године, истражићемо улогу методичко-дидактичких елемената у уџбеницима, као и представу и улогу визуелних материјала. Сагледаћемо на који начин су у уџбеницима уврштени материјали за проверу знања, да ли се ученици кроз садржај у уџбеницима подстичу да развијају критичко мишљење, те да ли су циљеви и исходи у настави историје повезани са садржајем у уџбеницима. Узорак представљају сви уџбеници историје који обрађују Први светски рат, одобрени од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Министарства просвете Републике Румуније за школску 2022/2023. годину.

The 16th infantry regiment "Emperor Nicholas II" was founded in year 1906, as a regiment of the First Morava Division, while it got its official name five years later, in the honor of the greatest Russian emperor and Serbian defender. He was also known as "Nishki", because the highest percentage of warriors was made by the people from city of Nish and Nish county, while the Headquarters Staff were also located in the center of the Morava Division Region. Since it was the fourth regiment division of the Serbian army, and because of the full filled, the population was also mobilized of the citizens from the southeast and some part of the central Serbia. The first military engagement of the regiment in the 20th century was its participation in the Balkan Wars, from which he went out victoriously, like the other units of the Serbian Army. Soldiers and theirs commandants bravely fought for Kumanovo, Bitola, Uskub, on the Bregalnica river, and then repressed the Arnauts revolt in western Macedonia. During the Austro‐Hungarian Serbian Campaign, it curiosly fights in all main battles by the end of the 1914, losing almost 100% of the personnel since the beginning of the Great War. An epidemic of typhoid typhus (1914/15) takes even more soldiers lives, while uninfected take part in the attack on Arnauts in Albania, and then in the suppression of the unite aggression by the Central Powers. Retreating under constant battles across Kosovo and Albania, soldiers arrive to the island of Corfu, recover and participate in exhausted battles at the Salonika (Macedonian) Front. Because of the excessive and irrecoverable casualties, the regiment was finally dissmised by the end of the december of 1916, while the rest of the soldiers approached some other serbian units. An incomplete number of dead, wounded and missing persons is more than 4500 mans.

Зборник радова Петог научног скупа 800 година српске медицине

Иако релативно малобројни, тродимензионални предмети из времена Првог светског рата, који се чувају у Музеју науке и технике, у Збирци Музеја српске медицине Српског лекарског друштва, својом сведочанственошћу, причама које „причају“ и асоцијацијама које буде, у великој мери документују стварност из које потичу и њене слике чине живим.

Istorija 20. veka, 2014

Nada i plan da će se rat voditi samo između Austro-Ugarske i Srbije pokazali su se kobnom greškom. Uprkos nedostatku čvrstih dokaza o umešanosti srpske vlade u atentat i pomirljivim gestovima i izjavama srpske vlade, Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji. Nekoliko dana posle toga rat je postao evropski a onda i svetski. Rad je napisan na osnovu dokumenata i literature.

НАОРУЖАЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВРЕМЕ МОБИЛИЗАЦИЈЕ 1914. ГОДИНЕ.

The paper is based on archival records from the Serbian Military Archive and the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts, and includes ranklists of the Serbian officers, military press, and selected literature. It chronicles the number, structure, quality, and losses of the Serbian officers Corps during the First World War. It also reconstructs the process of education, training, and selection of active and reserve officers of the Serbian Army, that emphasized positive selection and war experience as the main factors for the success Serbian Army achieved during the first and second AustroHungarian campaign in 1914. According to this research, there were 3,712 active and 6,725 reserve officers in the Serbian army during World War I. Most of the active Serbian officers were educated and trained at the Serbian Military Academy or promoted from the ranks after passing an officers’ examination; and most of reserve officers were highlyeducated people with high school or university degree who represented the best part of the Serbian elite of the time. Although most of them were native Serbians, there were also those of other nationalities, mostly volunteers, such as Czechs, Croats, Slovenes, Britons, and Russians. Some 1,216 of the Serbian officers, or 12%, were prisoners of war of the Austrian, Bulgarian, and German forces. During the war, almost 50% of entire Serbian officer corps was killed in action or died from diseases and losses among the officers were 50% higher than losses among the ranks.

Историјски записи 3-4, 2018

The paper, with an introduction to the pre-war unification talks, traces the relations between Montenegro and Serbia from the July crisis to the autumn offensive of the Central Powers in the Balkans in October 1915. The mutual ties of the two countries during this period were burdened by the rivalry of the Petrović and Karadjordjević dynasties. Montenegrin King Nicholas often resorted to alternative solutions, behind the back of the Serbian side, with which his country was on a common front. Such a policy in time of war, which required the highest degree of unity, produced serious difficulties for mutual cooperation and distrust of the Great allies towards the old sovereign. The events of the first war year had consequences in the latter events, the way of unification and the dethronement of the Montenegrin ruling family.

Вісник Національної академії керівних кадрів культури і мистецтв, 2019

Мета дослідження полягає у висвітленні питання вшанування пам'яті загиблих у першій світовій війні через призму публікацій про заходи з її увічнення у київській пресі 1914-1917 рр. Методологія дослідження включає використання загальних логічних методів наукового пізнання: аналізу, синтезу, аналогії, а також спеціальних історичних дослідницьких методів: внутрішньої критики-для джерелознавчого аналізу документів, теоретичного узагальнення-для формулювання відповідних висновків. Наукова новизна статті полягає у тому, що проведено комплексне дослідження періодичних видань Києва за період 1914-1917 рр.; висвітлено заходи імперської влади з вшанування пам'яті загиблих у Першій світовій війні. Висновок. Таким чином, традиційними заходами вшанування пам'яті про Першу світову війну у Києві у 1914-1917 рр. стали урочисті молебні, панахиди у храмах й на військових кладовищах, а також облаштування місць пам'яті. Ключові слова: перша світова війна, київська преса, вшанування пам'яті, військове кладовище, «Киевлянин», «Киев», «Киевская мысль». Иванюк Олег Леонидович, кандидат исторических наук, доцент кафедры истории Украины Киевского университета имени Бориса Гринченко Киевская пресса 1914-1917 гг. об увековечении памяти о Первой мировой войне Цель исследования заключается в освещении вопроса чествования памяти погибших в первой мировой войне через призму публикаций о мерах по ее увековечения в киевской прессе 1914-1917 гг. Методология исследования включает использование общих логических методов научного познания: анализа, синтеза, аналогии, а также специальных исторических исследовательских методов: внутренней критики-для источниковедческого анализа документов, теоретического обобщениядля формулирования соответствующих выводов. Научная новизна статьи заключается в том, что проведено комплексное исследование периодических изданий Киева за период 1914-1917 гг.; проанализированы мероприятия организованные имперской властью и православной церковью в память о погибших в Первой мировой войне. Вывод. Таким образом, во время первой мировой войны, часть киевских периодических изданий, подробно освещала все мероприятия которые были связаны с увековечением памяти погибших на фронтах воинов, в частности, торжественных богослужений, молебнов, обустройство мест памяти. Это было важной составляющей имперской политики которая заключалась в героизации военного прошлого, возвеличивании побед в захватнических войнах, обосновании права на аннексии и оккупацию, воспитании уважительного отношения к царю и институтам имперской власти. Ключевые слова: первая мировая война, киевская пресса, увековечивание памяти, военное кладбище, «Киевлянин», «Киев», «Киевская мысль».

Мешовита грађа 45, 2024

У раду је представљен и критички приређен дневник Јована Ристића, једног од најзнаменитијих српских државника, који је водио као државни питомац у иностранству лета 1849. године. Овај документ доскора није био познат науци. Чува се у Архиву Српске академије наука и уметности. Он даје значајан увид у Ристићеву личност, изазове с којима се као државни питомац у иностранству суочавао и утицаје којима је био изложен

Пешчаник. Часопис за историографију, aрхивистику и хуманистичке науке, 2022

У овом чланку се скреће пажња на фотографску грађу која се односи на град Ниш из периода Првог светског рата, а која се налази у Аустријском државном архиву (нем. Österreichisches Staatsarchiv) и Аустријској националној библиотеци (нем. Österreichisches Nationalbibliothek) у Бечу. Аутори су били у прилици да до ових фотографија дођу захваљујући пре свега узорно израђеним веб страницама ових двеју кровних установа културе Републике Аустрије, односно онлајн базама података и претраживачима који су на њима доступни. Уз напомену да се у фондовима и збиркама кровних установа културе Републике Аустрије чува грађа од великог значаја за српску националну историју и културу која је, чини се, још увек недовољно истражена у домаћој историографији, у раду је акценат стављен на фотографије из Првог светског рата на којима су приказани различити мотиви из Ниша за време окупације. Кључне речи: Аустријски државни архив, Аустријска национална библиотека, Ниш, Србија, Први светски рат, фотографије.