Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци

Предговор Ненад Макуљевић Историјат цркве Успења Пресвете Богородице у Собини Ана Костић Архитектонски концепт храма Успења Пресвете Богородице у Собини Ана Костић Ентеријер цркве Успења Пресвете Богородице у Собини Ненад Макуљевић Иконостас цркве Успења Пресвете Богородице у Собини Ирена Ћировић Програм зидног сликарства храма Успења Пресвете Богородице у Собини Ана Костић Ризница цркве Успења Пресвете Богородице у Собини Summary Иконоас цркве Успења Пресвете Богородице у Собини о изградњи цркве Успења Пресвете Богородице у Собини започето је са њеним украшавањем. Вероватно да је један од првих радова на опремању црквеног ентеријера била изградња иконостасне преграде. 1) Иконостас представља најсложенију целину нововековних православних храмова. Он има важну литургијску функцију и носи снажна симболичка значења, јер одваја најсветији простор храма-олтар од наоса, па означава рајско прочеље-прочеље Небеског Јерусалима. 2) Уз симболички и литургијски значај, иконостас увек репрезентује и специфичности храма у који је постављен, па тако његов програм може да зависи и од црквене или државне организације, монашке или парохијске заједнице. 3)

Спасо-Преображенский собор в Переславле-Залесском // Православная энциклопедия. Т. 65., 2022

Делфина Рајић, Милош Тимотијевић, Црква Светог Вазнесења Христовог у Чачку (Чачак : Народни музеј, 2011). - 93 стр. Duke´Stracimir, brother of Stefan Nemanja the founder of Serbian medieval dynasty, built Virgin Mary of Gradac church at the end of XII century (up to 1190). There are assumptions that Christian basilica had already existed in Gradac (whose name means a small fortified town). Stracimir's endowment was a rectangular church with two big bell towers on the west side, symbols of ruler's endowment and cathedral church. The church Virgin Mary of Gradac had a status of king's monastery until the first half of XIV century when it became the Metropolitenate center.

Грађа за проучавање споменика културе Војводине 36, 2023

Историјат подизања и рушења православних храмова у Старом Бечеју.

2014

Xiii. ЗапаДНа фасаДа кУЛе Xiii. western faÇaDe of the tower Издавач РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ БЕОГРАД Дизајн и графичка припрема Зоран Ђорђевић Лектура и индекс Ивана Игњатовић Превод на енглески Тамара Родвел Јовановић Штампа ПУБЛИКУМ, Београд Тираж 1000

Труды Государственного Эрмитажа, LXXXIX - Transactions of The State Hermitage Museum, LXXXIX , 2017

In the Serbian Orthodox Church of St Elias in the town of Busovača there is preserved among other icons a painted proskynetarion of Jerusalem from the year 1786. The proskynetarion icons used to be brought by Orthodox pilgrims who were in habit of performing pilgrimages to Jerusalem especially in the period from the seventeenth to the early twentieth centuries. The small town of Busovača had no Orthodox population until the second half of the nineteenth century, and the church was built and consecrated after the Austro-Hungarian occupation, precisely in 1882. This means that the proskynetarion and other icons are earlier than the church. Presumably they were a gift from Sarajevo for the church. This proskynetarion is a typical example of such icons dating from the eighteenth century, with many analogies among other surviving examples. Its colours are strong, with red predominating. Representation of the city of Jerusalem is the central one on the icon, around which are arranged representations of the Biblical events situated approximately in the places where they are believed to have happened. Within the walls of Jerusalem the most important is the Church of the Holy Sepulchre in the cross-section. Within it are represented the Anointment, Crucifixion and Resurrection of Christ. The Holy Sepulchre was the main goal of pilgrimage. Outside the walls there are representations of the Church of Nativity in Bethlehem, scenes from the Legend of the Holy Cross and separate representations of the Virgin Mary and Christ. The icon is remarkable for its artistic qualities, as well as for various iconographic sources of its representations. They indicate iconographic sources of different origins. It remains an open question whether these icons were the products of monastic or family workshops. It is clear that they were keepsakes of a pilgrimage, but they partly had also a didactic function. Perhaps unexpectedly, they were also the propaganda pieces of the Jerusalem Patriarchate.

Патріарший Собор у ККСЦ, 2014

Патріарший Собор у ККСЦ

Саборни храм Свете Тројице у Врању : 1858-2008, ур. Ненад Макуљевић, 2008

С ликарство Саборне цркве у Врању уобличено је у два наврата. Зах ваљу јући тежњама верске заједнице која се о њој старала, одмах по завршетку градње црква је украшена већим сликаним циклусом. Након пола века, декорација је допуњена новим садржајима, сходно насталим потребама и актуелним идејама. Остварени програм тако је заокружен као целина која у себи сажима главна обележја времена у којем је настала. Увидом у процесе њене реализације стиче се слика о идејним решењима и сликарским принципима тога доба. Примена но вих концепција током XIX века, надограђених на на слеђено искуство, утицала је на формирање особености црквеног сликар ства, чији пример налазимо у Врању. Стога је данас црква Свете Тројице вре дно сведочанство културног наслеђа са ових простора. Анализом њене сли кане декорације могу се ближе упознати ка рактеристике ликовних програ ма, као и мисао и дух верске културе. * Непосредно по изградњи Саборне цркве, уследило је целовито уређење њеног ентеријера. Осликавању зидова приступило се 1859. године, када је за наведени посао ангажован Емануило Исаковић. Уз помоћ Петра Николова, исте године завршени су сви радови, о чему сведочи натпис на северозападном делу живо писа. Сликани медаљон садржи текст о подизању цркве и мајсторима који су је градили и осликавали, а као важна чињеница на почетку је меморисано рушење претходног храма:

Олтарски циборијум у цркви Рођења Светог Јована Крститеља у манастиру Месићу, 2014