Живојин Андрејић - Историја Крагујевца од XII до XIX века

ЈЕФИМИЈА 14, Трстеник 2004, стр. 97-108.

Уз доказивања о пореклу деспотице Јелене од краља Драгутина, супруге деспота Угљеше, потоње монахиње Јефимије, извршен је и покушај формирања њене целовите биографије и свих релевантних личности повезаних са њом. О деспотици Јелени, супрузи деспота Угљеше Мрње, како сама каже «у рату» и ћерки ћесара Војихне, господара Драме «у миру», се зна недовољно да би се успоставила њена потпунија биографија као поуздана историјска интерпретација од које могу кренути историчари уметности и истраживачи њеног књижевног дела. Имајући овај проблем пред собом, бавећи се књижевним радом деспотице Јелене, много познатије као монахиња Јефимија, Ђорђе Трифуновић је на основу поузданих извора сачинио њену ужу биографију везујући је понајвише за области Сера, у којој је владао њен отац, потом њен супруг, и Крушевца у чијој околини је провела други део живота као монахиња.

Митолошки зборник 20, 2009, стр. 17-50.

Митолошки зборник 20 12 ЈУЛКА КУЗМАНОВИЋ-ЦВЕТКОВИЋ значајних за почетке привреде, од индустрије камена, преко прераде бакра, гвожђа па надаље. Но, и студије из геологије кажу да је ово недовољно проучено подручје. Значајна су такође лежишта бетонитних глина погодних за керамичку индустрију или за производњу грађевинског материјала. Глина се, на срећу, експлоатише, производња опеке траје. Богатство Топлице, поготово горњег тока, представљају изворишта термоминералних вода. Неколико извора су послужили да се око њих формирају бање, један jе експлоатиасan за флаширање минералне воде, но, кад кренемо уназад, кад се запитамо кад су људи постали свесни окружења, кад је почела експлоатација минералних вода, опет је то сазнање магловито, углавном фрагментарно, препуно претпоставки. Опет кажемо да су бање коришћене давно, вероватно у неолиту, како указују случајни налази артефаката приликом бушења извора, и опет кажемо да је све то једна велика непознаница.

Ужички зборник 41, 2017, стр. 7-38.

Апстракт: На основу средњовековних извора и турских катастарских пописа у раду се врши реконструкција опсега српске средњовековне земље Моравице и њеног жупског система. Пошто се, у VI-VII веку, не помињу жупе и жупани М. Благојевић сматра да су оне појава после досељавања Словена на Балкан где су постојали услови за њихово стварање. (Благојевић, 201, стр. 25.) Трајна и врло изражена особеност рељефа западног и централног Балканског полуострва јесте разуђеност на речне, жупске долине док је ова особина мање карактеристична за источни део полуострва, изузимајући Родопски простор. (Цвијић, 1922, стр. 32-33.) Заштићене висинским рељефом по ободима имале су повољне климатске услове и стога су добро насељене. Границе жупа нису довољно чврсте јер су их представљале планине, побрђа или шуме. Посебну организацију имале су пограничне жупе које су називане и крај, крајина или крајиште. Средиште жупе био је град-утврђење које су становници били дужни да одржавају. Жупама су заповедали жупани који су првобитно били старешине локалних великих родова, а поред њих су постојале и скупштине свих слободних људи-жупљана. (Исто, 4-5.) Давно је примећено да је жупа најмања територијална административно-друштвена јединица као и да је већина жупских имена истоветна с називима река, нешто мање са именом краја или са именом свог главног града. Жупе су понекад биле територијално врло мале, јер су такве биле долине река, котлине и крашких поља, (Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 4.) али има и територијално већих жупа јер су долине и сливови неких река били 1 mitcentar@mts.rs

Крагујевац и Шумадија од 1914. до 1941. године, 2014, стр. 61-80.

У овом раду се приказују позитивни и негативни резултати и адекватне последице по статус некадашње српске националне државе, а пого-тову Крагујевца као њене старе престонице и економско-административног сре-дишта Централне Србије после територијалне поделе државе под новим именом Југославија, као последице увођења диктатуре краља Александра Карађор-ђевића, 6. јануара 1929. године. Губљењем државноправног статуса Србије и по-стављањем на периферију Дунавске бановине, Крагујевац је изгубио адми-нистративни значај, чиме је прекинут и његов привредни развој и брз напредак који је имао до 1927. године.

Баштиник 6, неготин 2003, стр. 42-66.

Апстракт: Као и у неким претходним радовима и овом приликом се доказу-је да је данашњи простор североисточне Србије и северозападне Бугарске, насе-љен српским племеном Тимочана, у разматрано време је представљао јединствену област као баштина српских династа колена жупана Десе који су валирали изме-ђу Србије и Бугарске. Доказује се и да су успели да се уз помоћ својих Немањићких рођака и бугарске властеле успну на трон Бугарске при чему су јој присаједињава-ли своју баштину са седиштем у Видину. Видинска епархија и њене митрополије су се нашла између три патријаршије: српске, бугарске и византијске.

Шумадијски анали 3, Крагујевац 2007, стр. 28-50.

Шумадијски записи I, Аранђеловац 2003, стр. 77-100.

Шумадијски анали 7, Крагујевац 2012, стр. 14-56.

Света српска лоза 2, 2011

Средњовековна кнежевина и краљевина Сбија - земље и жупе VII-XV век, 2018