Живојин Андрејић - Црква Св. Николе у Рамаћи

Црква Св. Петра и Павла у Рачи

Богоородичина црква у Карану, 2016

Саборност X, 2016, стр. 159-174.

У раду се доказује да је хришћански храм и персонификација Раја и да је, сходно томе, био опремљен позлаћеним вратима - Златним вратима. Открива се, на основу сачуваног ктиторског модела, да је и црква Св. Тројице деспота Стефана у Ресави имала Златна врата. Такође, златна врата су имале и многе друге велике српске задужбине.

Карађорђев дом у Рачи, 2017

Зборник радова Филозофског факултета универзитета у Приштини, XLIII (2), 2013, стр. 445-480.

Света српска лоза 2, 2011

Саборност VI, 2012, стр. 95-128.

У раду се врши сагледавање сцена сликарског програма живописа припрате Велуће, његових особина које га готово у потпуности издвајају из групе цркава Моравског стила, уочава висока ученост и велика наративност, уз посвећивање посебне пажње свим димензијама присуства и значења ансамбла Страшног суда.

Манастир Манасија 1418-2018, 2018

ЈЕФИМИЈА 14, Трстеник 2004, стр. 97-108.

Уз доказивања о пореклу деспотице Јелене од краља Драгутина, супруге деспота Угљеше, потоње монахиње Јефимије, извршен је и покушај формирања њене целовите биографије и свих релевантних личности повезаних са њом. О деспотици Јелени, супрузи деспота Угљеше Мрње, како сама каже «у рату» и ћерки ћесара Војихне, господара Драме «у миру», се зна недовољно да би се успоставила њена потпунија биографија као поуздана историјска интерпретација од које могу кренути историчари уметности и истраживачи њеног књижевног дела. Имајући овај проблем пред собом, бавећи се књижевним радом деспотице Јелене, много познатије као монахиња Јефимија, Ђорђе Трифуновић је на основу поузданих извора сачинио њену ужу биографију везујући је понајвише за области Сера, у којој је владао њен отац, потом њен супруг, и Крушевца у чијој околини је провела други део живота као монахиња.

Ужички зборник 39, 2015, стр. 197-240.