Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
2018, Годишњак за друштвену историју
Годишњак за друштвену историју, 2019
Годишњак за друштвену историју, 2020
Hrsg.), Von Luther zu Twitter: Medien und politische Öffentlichkeit, S. Fischer Verlage, Frankfurt am Main 2020, 320 S.
Годишњак за друштвену историју, 2020
Друштвена историја у фокусу XXXVII Artwińska, Anna (Ed.); Mrozik, Agnieszka (Ed.), Gender, generations, and communism in central and eastern Europe and beyond; Routledge, Taylor & Francis Group, New York-London 2020, 302 p.
Годишњак за друштвену историју, 2018
Годишњак за друштвену историју, 2016
Годишњак за друштвену историју, 2013
Друштвена историја у фокусу XIX Behringer, Marco, Der Holocaust in Sprechblasen, Tectum Verlag, Marburg, 2009, str. 180.
Годишњак за друштвену историју, 2012
Вторая навигация. Альманах № 3, с.124-154. — М.: Весть-Вимо, 2001., 2001
Данная статья представляет собой фрагмент историко-культурного ис-следования европейских духовных и психологических практик. В своем ана-лизе мы опираемся на подходы, развитые М. Фуко в применении к античным и средневековым «искусствам существования» 56; 57; 58, П. Адо и В. Йеге-ром в отношении античных философских практик 6; 7; 26, Н.В. Абаевым, В.С. Семенцовым и другими авторами на материале восточных психологиче-ских культур 1; 44; 47. Как всякое историческое вопрошание, наша работа обнаруживает свои истоки в современности. Ее итогом должно стать прояс-нение исторических условий и культурных задач той конкретной формы практики, которая получила в ХХ веке наименование психотерапии.
Об Истории как ТЕКСТЕ, метафорах истории и следствиях из них, 2020
Опираясь на работы известных историографов эпохи постмодерна (Ф. Анкерсмит, Р. Козеллек), автор осуществляет некоторую «ревизию» понятия «история» и его семантического представления в словарях (словарь Ожегова, Вебстеровский словарь, Кембриджский словарь). Автор полагает, что семантическое представление истории должно указывать на текстовую природу этого понятия. Поскольку, по мысли автора, не существует «истории» вне текста, то только введение слова «текст» в дефиницию открывает возможность соотнесения слова «история» с внетекстовой действительностью. Референтом слова «история» в таком случае является ментальный образ (возможный мир), создаваемый текстом в сознании его адресатов. Семантическую структуру многозначного слова «история» можно представить как прототипическую категорию, центральный член которой имеет вид ‘история — текст о прошлых событиях в жизни человечества’. Автор рассматривает метафоры слова «история» и на материале русского языка пытается выделить концептуальные метафоры (ско-рее всего, общекультурные), к которым можно возвести огромное количество метафорических выражений с этим словом («история учит», «жернова истории», «на сцене истории»). Автор выделяет три КМ (концептуальные ме-тафоры) истории — истории как организма, истории как механизма и истории как контейнера — и показыва-ет возможные следствия из них, определяющие поведение «человека общественного».
В статье рассматривается происхождение и содержание термина «язык для специальных целей» и «специализированный дискурс». Описываются история развития языка для специальных целей, его языковые характеристики, а также его роль и место в современной лингвистике. Статья рассказывает о становлении термина и соответствующего направления исследований в русле когнитивной науки и когнитивной лингвистики.
Годишњак за друштвену историју, 2021
Годишњак за друштвену историју, 2019
После напада на Светски трговински центар, тероризам се наметнуо као једна од централних тема којима ће се друштвене науке бавити у првим деценијама двадесет и првог века. Џон Лин, професор емеритус историје на Универзитету Илиноис и некадашњи председник Комисије за војну историју САД у овој монографији настоји да систематизује резултате дугогодишњег активног бављења феноменом тероризма. Дефинишући га као специфичну форму насиља, која у себи садржи извесност насиља у будућности, као специфичност тероризма аутор истиче стварање атмосфере страха и несигурности, у којој неконтролисано буја жеља за осветом, чије се последице не могу предвидети, нити контролисати. Лин разликује паралишући утицај страха са једне и потенцијално деструктивне последице контратерористичких акција мотивисаних осећањем свеопште моралне згрожености са друге стране као два релевантна пола у феноменолошком разматрању тероризма. У предоченом методолошком оквиру, аутор представља историјску вертикалу развоја, фокусирајући се на релативни положај Сједињених америчких држава. Кроз петнаест поглавља обрађује развој насиља као облика грађанске непослужности, од грађанског рата у САД до превирања шездесетих
Годишњак за друштвену историју, 2022
Годишњак за друштвену историју, 2018
Годишњак за друштвену историју , 2016
Друштвена историја у фокусу XXIV Stojanović, Dubravka, Rađanje globalnog sveta 1880-2015: vanevropski svet u savremenom dobu, Udruženje za društvenu istoriju, Beograd 2015, 501 str.
Годишњак за друштвену историју, 2024
Годишњак за друштвену историју, 2015
Чоп-суи у Сједињеним Америчким Државама сматрају својеврсним симболом кинеске кухиње. При томе је у питању кинеско јело које је претрпело далеко највеће промене у додиру са америчким друштвом. Како је традиционалан начин припремања начинио значајне уступке укусу просечног америчког потрошача, чоп-суи је, у суштини, постао један од најбољих примера интеграције кинеске заједнице, односно кинеске културе у друштвене оквире САД.
Годишњак за друштвену историју, 2022
Годишњак за друштвену историју, 2023
Годишњак за друштвену историју, 2021
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.