Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
Може би в заглавието трябваше да сложим "врътка", вместо "връзка", защото арменците на практика са се подиграли с неговите най-съкровени чувства и цели -да се представи пред византийското общество като благороден и добродетелен владетел от древни родове.
Името на Василий І Македонец (Βασίλειος Α΄ο Μακεδών) неизменно се свързва с установяването на власт във Византия на Македонската династия. Управлението на този владетелски род, ръководещ съдбините на Източната Римска империя продължава близо два века (от 867 год. до 1056 год.). В начина на ръководене на държавата през времето на Македонската династия могат да бъдат откроени няколко важни момента. На преден план във вътрешната политика и в частност законодателната дейност, която П. Льомерл нарича "Първи византийски хуманизъм" (по Божилов, "Византийският свят", "Анубис", 2008г., стр.76), във външната политика, в която надделяват реконкистата и мисионерството, както и отношенията с католически Рим, които са непостоянни и достигат до Великата схизма през 1054 година. Управлението на Василий І Македонец е предшествано от управлението на последния император от Аморейската династия Михаил ІІІ (Μιχαήλ Γ΄ ο Μέθυσος), останал в историята на Византия като Пияницата (842-867). Роден е като втори син на император Теофил и императрица Теодора ІІ, много малък става император-само на две години. Неговото управление се свързва с управленията на няколко регентства, определяни от майка му Теодора ІІ. Управлението на Михаил ІІІ се свързва с края на иконоборската криза-843 год., успешни войни с България, славяните и арабите, както и с първото нападение на варягите над Константинопол (865 год.). По време на управлението му се провежда хазарската мисия на Константин-Кирил Философ и Методий, сътворена е славянската азбука, а българите приемат християнството (864 год.). В последните години на управлението си Михаил ІІІ се впуска в любовни интриги, безделие и алкохолизъм. Скандал в държавата предизвиква развода на императора с неговата съпруга Евдокия Декаполитиса и новата му женитба с дъщерята на варяжки телохранител Евдокия Ингерина. През 866 год. по внушение на своя фаворит-бивш коняр-Василий, Михаил допуска убийството на чичо си-кесаря Варда, поради обвинение в заговор за убийството му. Василий получава титлата кесар, но усетил, че губи позиции пред своя благодетел, той организира и провежда успешен заговор за убийството му. Така, през нощта на 23 срещу 24 септември 867 год. Михаил ІІІ е свален от престола чрез преврат и убит в покоите си от
2003
Данная работа показывает исторические этапы миграции армян на Кавказ, и в частности в Азербайджан. Доводит до внимания читателя результаты этих миграций, их влияния на этническую номенклатуру населения страны. Авторы рассматривают и раскрывают на основе фактических материалов и фундаментальных трудов зарубежных исследователей корни «армянского вопроса» и армяно-азербайджанского конфликтов на протяжение всего XX века. Показывают необоснованные притязания армянских националистов на земли исторического Азербайджана. The given work shows the historical grades of Armenians' migration to the Caucasus and in particularly to Azerbaijan. To lead up to the readers attention the results of this migration, their influence to the ethnic cast of the country's population are considered on the base of real and fundamental works of foreign researchers, open the roods of the Armenian problem and Armenian-Azerbaijan conflict during XX century. It shows groundless of Armenian nationalists to the lands of historic Azerbaijan.
БОТАНИЧЕСКИЙ ЖУРНАЛ, 2019
The article is devoted to the outstanding historian of botany K.V. Мanoylenko who published more than 170 works including 10 monographs and dozens of articles in leading biological and historical journals. Her works were characterized by a thorough analysis of published sources and a huge array of manuscripts, first introduced into scientific circulation. She researched the key moments in the history of Russian botany and plant physiology, recreated images of outstanding Russian scientists (A.F. Batalin, I.P. Borodin, A.S. Famintsyn, V.N. Lyubimenko, N.A. Maksimov, N.I. Vavilov, N.I. Zheleznov et al.), revealed their fundamental contribution to the knowledge of plants and showed the relevance of the nominated concepts. She literally retrieved many of these scientists from oblivion for ideological and political reasons. Historical and theoretical studies of plant physiology and its interactions with evolutionary theory and ecology were conducted by K.V. Manoylenko in the socio-cultural context of Russia. Keywords: history of botany, plant physiology, ecology, evolutionary theory, social and cultural context
history and geography of the Caucasus
This article considers the problem of defining the concept of "Austrian philosophy" in the context of the possible influence of Austrian philosophy of the XIX century on the philosophy of Ludwig Wittgenstein. From Haller&Neurath’s point of view the Austrian philosophical tradition can be represented as a single chain of mutual influences. In particular, we can trace continuity, find common features in the philosophy of the Brentano school and philosophy of the Vienna Circle. But here is the question. Should Ludwig Wittgenstein also be included in this tradition? By responding to this question, we can better understand the boundaries of this tradition. But in case we include Wittgenstein in this tradition, then he will be in one tradition with Alexius Meinong, who is often called Wittgenstein's opponent in logic, semantics and philosophical psychology. Therefore, our task is to find out whether these theories are really so different. May be we can find common features or signs of the influence of one theory on another. The main clue in this case is the concept of "Sachverhalt" or "state of affairs", which Wittgenstein used in "Tractatus" and which is quite comparable in meaning with the Meinong’s concept of "objektiv". В данной статье рассматривается проблема определения понятия «австрийской философии» в контексте возможного влияния австрийской философии XIX века на концепцию Людвига Витгенштейна. С точки зрения историка австрийской философии Рудольфа Халлера и представителя Венского кружка Отто Нейрата австрийскую философскую традицию можно представить как единую цепочку взаимовлияний, в частности, проследить преемственность, найти общие черты у философии брентановской школы и философии Венского кружка. Здесь возникает важный вопрос. Следует ли относить к этой традиции также и Людвига Витгенштейна. Ответив на него, мы сможем лучше понимать её границы. Но в случае, если мы включим Витгенштейна в эту традицию, то тогда он окажется в одной компании с Алексиусом Майнонгом, которого часто называют оппонентом Витгенштейна в логике, семантике и философской психологии. Поэтому нашей задачей в данном исследовании является выяснить, действительно ли данные концепции столь различны, или же у них можно найти общие черты или признаки влияния одной концепции на другую. Основной зацепкой в данном случае является понятие «Sachverhalt» или «положение вещей», которое использовал Витгенштейн в «Трактате» и которое вполне сопоставимо по смыслу с майнонговским понятием «объектив».
Науковий збірник «Актуальні питання гуманітарних наук: міжвузівський збірник наукових праць молодих вчених, 2020
PROFESSION OF MALE-MANNEQUIN IN UKRAINE: THE SOVIET PERIOD AND THE PRESENT DAYS The purpose of the article is to study features of work of male mannequins in Soviet and modern Ukraine, to analyze their place and contribution to design development, as well as their impact on the work of Ukrainian fashion designers today. Methodology. The methodological basis of the study is a systematic approach, as well as methods of comparative historical and art analysis. Results. Within this study, there were held three interviews with famous Ukrainian male mannequins. All three male mannequins belong to different generations and have witnessed different stages of fashion life in the country. Their images seem the most typical to us and embody the aesthetic ideals of their time. The creative paths of V. Shvets, S. Chudovsky and M. Gorlov become indicative for all those who have been and are engaged in such a rare profession for men as a demonstrator of clothing models. The study showed that despite the changing cultural context, the essence of the profession has not changed: the demonstration of ideas of designers, the embodiment of the figurative component of the collection and becoming advisers and first consumers of the models. The scientific novelty is definition of the features of male-mannequins work in Soviet and modern Ukraine, as one of the key actors of the fashion process, who demonstrate ideas of fashion designers, whereas their figurative changes affect the overall aesthetic development in the country and in the world. The practical significance is that the materials presented in the article, excerpts from interviews, their analysis and generalization can be used in further research on demonstration of collections on the catwalk, work of models and designers and the study of male aesthetics of XX – XXI centuries. It can become the basis for further implementation in the author’s creative developments.
Litopys Volyni
У статті аналізуються праці Вадима Пассека (1808–1842), в яких популяризувалося українське минуле. Цей автор відомий передусім як письменник, етнограф, статистик, археолог і видавець. Проте його цікавила також українська старовина, особливо минуле й пам’ятки культури Слобідської України. І це не випадково, адже він був нащадком козацько-старшинського роду зі Слобожанщини, хоча й народився в Тобольську, де його батько перебував у засланні. Знавець українського фольклору Микола Сумцов характеризував В. Пассека як м’якого, чулого, доброзичливого ідеаліста. Його відносять до кола харківських романтиків, пізніше у Москві він був близький до слов’янофілів. Так, у листі до Ізмаїла Срезневського (вересень 1839), який мав вирушити в наукову подорож в Європу, В. Пассек виклав свою мрію про об’єднання всіх слов’ян під владою російського царя. У своїй 5-томній збірці «Нариси Росії» (1838–1842) В. Пассек опублікував чимало власних розвідок з різних проблем. Зокрема, сучасні дослідники наголошуют...
VASILII YЕRMOLIN: SCULPTOR, ARCHITECT, CONTRACTOR? This paper is devoted to V. D. Yermolin’s place in the cultural history of Ancient Rus. Based on the analysis of the studies conducted by the Russian authors, it is concluded that the prevalent vision of Yermolin as an architect and a sculptor needs to be revised. An assumption is made that he was but the manager of construction works. The paper also reviews the problem of social standing of master builders in Ancient Rus in general and in the Grand Duchy of Muscovy in particular.
МАКЕДОНСКА ФРАЗЕОЛОШКА РИЗНИЦА, 2022
Во нашиов труд осврнувајќи се на застапеноста и функцијата на фраземите во рамките на разговорниот и публицистичкиот стил, ги отвораме прашањата за дефинирањето на фраземите во современ контекст, спецификите на нивната варијантност, начините на нивна употреба, семантичките промени, предизвиците на преведувањето и сл. Исто така, посветуваме внимание на карактеристиките на разговорниот и публицистичкиот стил како најслободни стилови на изразување, но и на уметничко-литературниот стил како плодно поле што раѓа нови фраземски единици и секако на придонесот на фраземите во исполнувањето на нивните основни функции.
ПОЛИТЕИА, 2017
Утицај Ватикана на просторе Балкана и Средње Европе кроз векове био јеврло интензиван, активан и динамичан. Ватикан је био сведок пропасти многихцарстава, краљевина и република. Књига Пеђе Радосављевића осветљаваједан, за Ватикан кратак временски период, међутим период у коме је Ватиканимао једну веома живу дипломатску активност, можда чак и најактивнију уисторији свог дипломатског деловања на Балкану и у Средњој Европи.
DOMA / HOME, 2010
The Macedonian Tower. To contemplate and write about the complex topic of 'home' and to share the story of one's homeland with others seems a daunting task. 1 It is a task that inevitably involves a bricolage of stories, of memories, of past lives, of images, of exclusion from and inclusion in the vast range of historical developments affecting that homeland-requiring us to face all that history comprehends as the present but which dances away as the past the very next moment. Yet to tell this story also honours a pledge that entails our creative responsibility towards all those who succeed us. The topic of the fatherland as a home cannot be treated solely as an intellectual topic, nor as a solely historical or emotive topic: the issue is ontological, anthropological and civilizational to an equal extent. Macedonia, my homeland, is precisely that, and the 'monument' of the Macedonian Tower is constructed in such a manner. However, this monument cannot be seen in any public square. Because the sea in the Macedonian Tower is never calm, because the tower is alive. To my utmost joy. And if that sea should ever calm, the Macedonian tower would solidify into a cold monument and so would our collective vigour.
Изучены два аспекта византийской военной организации в 626-628 гг.: 1) роли и положению армянских этнических отрядов в составе византийской армии и 2) мероприятиям Ираклия по восстановлению оборонительной системы Византии на Ближнем Востоке в 628 г. после победы над персами. На основании ряда нарративных источников (как греческих, так и армянских), а также надписей, прославляющих влиятельных представителей армянской родовой знати (нахараров), проанализирована эволюция взаимоотношений Византии и армянской аристократии, определены особенности политики византийской администрации на территории армянских провинций в период персидской военной кампании. Автором делается вывод, что в 626-628 гг. Ираклий преобразовал дружины армянских нахараров, сформированные из населения армянских провинций, в регулярные войсковые подразделения, которые включил в состав своей экспедиционной армии. Тем не менее дружины нахараров продолжали находиться под командованием представителей армянской знати. В равной мере автор доказывает, что после победы над Персией в 628 г. Ираклий восстановил старые военно-административные структуры управления, которые ранее действовали на территории византийского Ближнего Востока. Ключевые слова: Ираклий, Византия, персы, Армения, нахарары, экспедиционная армия, военный магистр Востока, Ближний Восток, надписи.
The concept of national development of Greece and their foreign politics in the end of nineteen and first half of twentieth century, cannot be explained without understanding the essence of the Megali Idea. In general, the Idea represented national program which is the core of Greek foreign politics, and also the constitution of the Greek nationalism. The greek national program was build on the actions in ottoman Macedonia, the politics of other Balkan nation-states and the interests of Great powers on the East Mediteranian in general. The Megali Idea is the main final goal of the Greek nationalism with tendency of territorial expansion of the state. The means and the methods used in realization were in relations with the circumstances in ottoman Macedonia, the national factors in Greece and Greek propaganda institutions inside the Ottoman Empire.
Through interdisciplinary approach with incorporation of theories of nation and nationalism, we make an effort to explain the name issue between Macedonia and Greece. The formal aspects of the international relations are framed in the clear mandate in UN processes of negotiation, but the essence of the problem are in the parallel historical processes of nation building in the both countries. The core of this problem is related with the racial motivated construct “slavofoni”, which should serve as faze for future assimilation. The same, is denied by the Greek state, with the historically used term “macedonian”, which is clearly used in sense of separate Macedonian identity. Today, the Greek historic collective myth is projecting the feeling for jeopardized territorial identity within the name issue and in the frame of limitation of the identity space of Republic of Macedonia. In this sense, the national myth of Republic of Macedonia should not exclude not only factual, but also an historic “territorial pretensions” toward the territory of today’s “Greek Macedonia”.
Књижевна историја, 2023
У раду се тумаче значења и одлике метамодернизма као доминантне културне парадигме двадесет првог века. Метамодернизму се приступа пре свега као сензибилитету који највише осликава данашњицу, а не као уметничком/стваралачком програму. Анализирајући тумачење појма метамодернизам Тимотеја Вермелена и Робина ван ден Акера, а на трагу опозиција између модернизма и постмодернизма о којима је писао Ихаб Хасан, уочава се да одређени аспекти метамодернизма захтевају додатну пажњу и разматрања. Стога се у раду посебно расветљавају терминолошке одлуке, потом дефиниција метамодернизма као "структуре осећања" једног времена и, коначно, метамодернизам као оживљавање неоромантизма. Студија указује на амбивалентну природу приступа метамодернизму који уважава, с једне стране, принципе историцизма и периодизације културе и уметности (у чијем окриљу се чита опозиција метамодернизам-постмодернизам), и с друге, над-историјски (мета) приступ, према коме је метамодернизам интегративан и перманентно осцилира између постмодернистичке деконструкције и метамодернистичке реконструкције, паратаксе и мита, пастиша и metaxis-a.
Гуманитарные исследования в Восточной Сибири и на Дальнем Востоке
Н.Н. трубникова* буддийские расскаЗы камо-но тЁмЭя о мирянаХ и мирскиХ страстяХ «Сборник рассказов о пробуждении сердца» Камо-но Тёмэя («Хоссинсю:», начало XIII в.) содержит истории не только о праведных монахах, но и о мирянах-от знатных столичных чиновников до простолюдинов. На их примерах показано, как сама обыденная жизнь подталкивает человека к «бегству от мира», ко вступлению на буддийский путь. Речь может идти и о страданиях, природных и общественных бедствиях, и о неутоленных страстях-любви, жажде славы, богатства, и о вполне благополучном существовании, когда оно вдруг раскрывается для человека во всем своем бессмысленном непостоянстве. Пробудить сердце человека может что угодно, и в этом смысле мирянин и монах равны: ни ученость, ни даже прилежное следование заповедям не мешают сердцу дремать в неведении; ни страсти, ни грехи не мешают пробудиться. Но если сердце однажды пробудилось, то лучший путь для человека после этого-стать отшельником. В приложении к статье приводится перевод одного из рассказов сборника-«О том, как сын Нарикиё, второго заместителя наместника, поселился на горе Коя», выполненный автором.
НАУЧНОЕ ОБОЗРЕНИЕ: ГУМАНИТАРНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ, 2011
The “Wordsworthian” and the “Byronic” as two tendencies in British Romanticism Elena V. Haltrin-Khalturina The Gorky Institute for World Literature of the RAS, Moscow Abstract: the article gives a rationale for distinguishing between the “Wordsworthian” and the “Byronic” tendencies in Romanticism. The “Wordsworthian” usually stands for conventional, while the “Byronic” is defiant of any conventionalism constrictive to the poet. Some disagreements between the two generations of the English Romantic poets surfaced during the debates around Alexander Pope’s poetry, which took place in the early 19th-century England. Key words: Pope-Bowles controversy, seven years war of words, conventional style of Wordsworth, mutable style of Byron. “Вордсвортовское” и “байроновское” как две тенденции английского романтизма Халтрин-Халтурина Е.В. Федеральное государственное бюджетное учреждение науки Институт мировой литературы им. А.М. Горького РАН, г. Москва Краткая аннотация: В статье обосновывается разграничение двух тенденций английского романтизма: “вордсвортовской” и “байроновской”. “Вордсвортовская” тенденция понимается как тяготение к конвенциональной поэтике, а “байроновская” – как выраженный отказ от всяческих конвенций и условностей, сковывающих творчество поэта. Ряд противоречий между двумя поколениями английских романтиков выявился, в частности, в процессе полемики вокруг поэзии классициста Александра Поупа, которая имела место в Англии начала XIX в. Ключевые слова: “полемика с Баулсом о Поупе”, семилетняя война памфлетов, конвенциональный стиль Вордсворта, изменчивый стиль Байрона.
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 2019
У овом раду разматра се животна и професионална „одисеја“ српског композитора Вука Куленовића (1946–2017). Куленовић је био један од многобројних југословенских уметника и интелектуалаца који су почетком деведесетих година ХХ века напустили земљу, која се у том тренутку распадала, и окушали срећу у туђини – са више или мање успеха. Након кратког прегледа српске музичке „дијаспоре“ формиране током последњих тридесетак година, осветљава се Куленовићев стваралачки пут пре и после одласка у САД. Посебна пажња посвећује се композицији Concerto рrecipitato за виолину, виолу и гудачки оркестар, премијерно изведеној 5. децембра 2018. године, у Великој дворани Коларчеве задужбине. У закључку се проблематизује (поновно) укључење „изгубљених“ композитора у историју српске музике.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.