Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
…
17 pages
1 file
Vestnik Severo-Vostočnogo naučnogo centra Dalʹnevostočnogo otdeleniâ RAN, 2021
Азиатский бурундук (Tamias sibiricus (Lax-Laxmann, 1769))-представитель семейства Sci-, 1769))-представитель семейства Sci-Sciuridae (беличьи), зимоспящий грызун, веду-(беличьи), зимоспящий грызун, ведущий наземно-древесный образ жизни. На севере Дальнего Востока самки бурундука за сезон размножения приносят один помет. В питании зверька преобладают концентрированные растительные корма: семена, ягоды, грибы. также высока встречаемость в содержимом их желудков различных беспозвоночных (Юдин и др., 1976). бурундук населяет всю территорию магаданской области, а в Северном Приохотье местами достигает высокой численности. При этом гельминтофауна бурундука в магаданской области на текущий момент исследована крайне фрагментарно. В районе пос. Усть-Среднекан (верховья р. колыма) и Эликчанских озер (истоки р. Яна, Охотоморский бассейн) у 16 исследованных бурундуков были обнаружены гельминты трех видов: трематода Panopistus sp. (сем. Brachy-sp. (сем. Brachy-. (сем. Brachy-Brachylaimidae) и два вида нематод-Rictularia skrjabini
The article deals with two monuments of early medieval Sogdian toreutics: a jug from the Pokrovsky treasure trove from the Chui valley and a bowl from Mongolia. Both objects have imitations of Byzantine stamps, including the form of crosses, as well as several engraved tamgas. В статье рассматриваются два памятника раннесредневековой согдийской торевтики: кувшин из Покровского клада из Чуйской долины и чаша из Монголии. Оба предмета имеют имитации византийских клейм, в том числе в форме крестов, а также несколько гравированных тамгообразных изображений. Сосуды не связаны с распространением христианства в Центральной Азии в раннее средневековье. Они предназначались для преподношений правителям крупных кочевых объединений или племен восточных и западных тюрков.
2005
В результате многолетних исследований (1995-2004 гг.) на территории Карелии изучена фауна блох четырех видов бурозубок рода Sorex (S. araneus, S. minutus, S. caecutiens, S. isodon), в состав которой входят 8 видов из 4 семейств: Pulicidae (1 вид), Ceratophyllidae (2), Leptosyllidae (1), Hystrichopsyllidae (4). Установлено, что ядро фауны представлено двумя специфичными видами блох насекомоядных, включая землероек (Doratopsylla dasycnema. dasyсnema и Palaeopsylla soricis starki), на долю которых приходится 92,4%. Показано, что наиболее высокое видовое разнообразие блох (ИР -0,89) характерно для обыкновенной бурозубки -массового вида мелких млекопитающих Карелии.
В последнее время в европейской историографии вновь возникает интерес к сарматам, их истории, и культурному наследию. Загадочное племя сармат всегда будоражило вооб-ражение европейских исследователей, которые истории пытались определить культур-но-преемственную связь между ираноязычными кочевниками, оставившими глубокий след в европейской культуре, и народами Европы. Отчасти это связано с тем, что некоторые европейские народы, особенно поляки, считают себя наследниками Великой Сарматии, которая, по сведениям античных авторов, располагалась на территории нынешней Вос-точной Европы. Впервые наиболее полную работу, посвященную сарматам и их наследию, написал польский исследователь Сулимирский. В книге под названием «Сарматы. Древний народ юга России» представлена вся яркая палитра истории этого народа, его наследия для истории Европы. На основе богатого фактологического материала автор, впервые в новейшей европейской истории, рассмотрел все этапы становления сармат как племен-ного объединения, начиная с их первого упоминания в исторических документах. Цель на-писания данной статьи заключается в критическом анализе книги Сулимирского с точки зрения основных постулатов советской и российской историографии. These days in the European historiography there is a renewed interest in Sarmatians, their history and cultural heritage. Mysterious tribes of Sarmatians, who left their mark in European culture, always stirred imagination of European researches, who attempted to define cultural and ethnic continuity between the Iranian-speaking Nomads and European nations. This is partly due to the fact that some European peoples, especially the Poles, consider themselves to be the successors of Great Sarmatia, which, according to authors of the Antiquity, was located in the territory of what is now Eastern Europe. The first to write the most complete work on Sarmatians and their heritage was a Polish researcher T. Sulimirski. In the book titled «The Sarmatians» the whole bright palette of history of these peoples, their heritage in the history of Europe were presented. For the first time in the modern European history on the basis of the rich factual material the author investigated all stages of Sarmatian's organization as of a tribal community, starting with the first records about them in the historical chronicles. The present article dwells upon a critical analysis of T. Sulimirski's book in terms of the main tenets of the Soviet and Russian historiography.
Етно-културолошки зборник XXVI, 2023
Наше пријатељство са проф. др Сретеном Петровићем датира још из времена када на простору села Нишевац, локалитета за који ће се показати да представља римску станицу Timacum Maius, нису ни започета археолошка ископавања. Уз његову велику подршку и савете, археолошка екипа истраживала је простор Сврљига више од једне деценије, изнедрила неколико значајних књига, а бројне чланке и излагања промовисала како у Србији, тако и у иностранству. Барем пола деценије пројекат је имао међународни карактер, с обзиром на то да су ископавања вршена са угледном институцијом из Француске, а већи број иностраних и домаћих студената узео је учешће на овим ископавањима.
В статье публикуются 20 погребений, изученные в 2016 году на окраине средневекового поселения Виноградный 7. Первую группу комплексов составляют грунтовые захоронения с северной ориенти- ровкой, некоторые из них были совершены в ямах с заплечиками. По инвентарю эти комплексы датиру- ются 2-й половиной VIII–началом X века. Вторую группу составляют погребения в каменных ящиках с западной ориентировкой, датирующиеся по инвентарю X–XI веками. The article deals with 20 burials investigated in 2016 near the medieval site Vinogradniy 7. The fi rst burial group includes grave pits with northern orientation. Such of them were the pits with shoulders. The date of this group is 2nd half 8 – the beginning of the 10th centuries. The second group consists of burials in stone boxes with western orientation. The date of this group is 10th – 11th centuries.
САРКОФАГ ТАМИН ИЗ СОБРАНИЯ НИИ И МУЗЕЯ АНТРОПОЛОГИИ МГУ имени М.В. ЛОМОНОСОВА THE COFFIN OF TAMIN FROM THE COLLECTION OF THE RESEARCH INSTITUTE AND MUSEUM OF ANTHROPOLOGY OF THE LOMONOSOV MOSCOW STATE UNIVERSITY, 2021
Авторы статьи представляют новую публикацию саркофага Тамин из коллекции НИИ и Музея антропологии МГУ имени М.В. Ломоносова. В статье подробна описана история поступления саркофага в собрание Музея. На основании перевода и анализа надписей на саркофаге Тамин, а также сопоставления этих надписей с аналогичными текстами на других саркофагах авторы высказывают предположение об ахмимском происхождении памятника. Характерные стилистические и палеографические особенности надписи, язык, встречающиеся в ней ошибки, титулы и эпитеты позволяют также говорить о ее датировке эпохой Птолемеев. Сопоставление саркофага Тамин с другими аналогичными памятниками, в частности с саркофагами Ташеретмин и Хентихетиемхетепа, а также с целой группой других каменных саркофагов, позволяет точнее определить вероятную датировку московского памятника концом III – первой половиной II в. до н.э.
BITTER MANIOC (MANIHOT ESCULENTA CRANZ) IN THE CONTEXT OF THE TYPOLOGY OF CULTURES OF INDIGENOUS GROUPS OF AMAZONIA AND ORINOCIA, 2019
Горький маниок, или касава (Manihot esculenta Cranz), широко распространен на территории Амазонской и Оринокской низменностей. Культивирование горького маниока, процесс удаления из его клубней синильной кислоты, опасной для здоровья человека, и употребление в пищу продуктов, получаемых после их обработки, – важные составляющие, характеризующие хозяйство и культуру индигенных групп Амазонии и Оринокии. Bitter manioc or cassava (Manihot esculenta Cranz) is widespread in the Amazon and Orinoco lowlands. The cultivation of bitter manioc, the process of removing prussic acid from its tubers, which is dangerous to human health, and eating the products obtained after processing them, are important components characterising the economy and culture of the indigenous groups of Amazonia and Orinocia.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.
Записки історичного факультету 30 випуск 2019 : збірник наукових праць / колектив авторів – Одеса : Одеський національний університет імені І. І. Мечникова, 2019
Нижневолжский археологический вестник. Вып. 5, 2002
VIII «АНФИМОВСКИЕ ЧТЕНИЯ» ПО АРХЕОЛОГИИ ЗАПАДНОГО КАВКАЗА. 2018 г.
Samarkand: IICAS UNESCO, 2019
Археологический очерк. Лит.:Самарканд, 1926.- 62 с.
Полевой журнал биолога
Арминий Вамбери — исследователь Центральной Азии., 2014
Проблеми и изследвания на тракийската култура, 2020
Михаил Носоновский. Сефарды Карибского моря: пираты, плантаторы, работорговцы // Евреи: другая история / под ред. Г. Зелениной. Росс полит энциклопедия (РОССПЭН), 2012. — с. 203-222, 2013
Archaeological Sites of the Dniester Region / Археологические памятники Приднестровья, 2017