ОД ВЕНЕЦИЈЕ ДО СВЕТЕ ЗЕМЉЕ

1929

ПРЕДГОВОР Када се осврнем и погледам како је ова књига нарасла за време од како је пишем — а на то сам уложио преко годину дана - чини ми се да би се сврха њена најбоље описала овим речима у почетку Једанаесте Главе: "Главна сврха мога приповедања била је да опишем дивну појаву идеализма у американској науци, поглавито у природним наукама и у индустријама које су у вези с њима. Својим сам очима посматрао како је дошао до те појаве и како се она постепено развијала. Све што сам до сада говорио, био је покушај да о томе дам ону сведоџбу коју може дати само стручњак, човек позван да о тим стварима говори. Али има много других американских научњака који су још више позвани да о овоме послу кажу свој суд; научњака чија је реч претежнија. Зашто, онда, да о идеализму у американској науци говори један научњак који је свој живот овде почео као српски усељеник, крај толиких рођених американских научњака, који о том предмету знају много више него ја? Ко је довде пратио моја излагања, одговор на то питање наћи ће сам. Подвући ћу овде само ту околност, да извесни психолошки разлози поткрепљују моје мишљење: да има прилика које падају у очи усељенику, док умичу погледу синова неке земље. Ко види, тај и верује. Нека говори онај који има вере, само ако има неку испоруку." Михајло Пупин

The paper deals with the problems and the composition of the oratorio by Y. S. Fatnev, one of the modern Russian-speaking poets in Belarus, a master with a hard literary destiny. It formulates the theme and the main problem of the work; makes an excursion into the history of the concept, which has a direct relationship with the world of music, to clarify the reason for the appeal of Y. S. Fatnev to this genre unconventional for literature. It draws attention to such features of the oratorio " Dreams of the Earth " as associative-editing composition type, free composition structure with the use of strophes of various rhythmic patterns, variety of metrical feet with inevitable amphimacrum and the free verse with unequal number of syllables; it indicates the connection of the oratorio with the whole complex of historical and cultural ideas of Y. S. Fatnev. The contents of the oratorio " Dreams of the Earth " is a poetic confession that has both a poet " s self-esteem and exposing of that self-esteem to himself and his creative work he foresees, and the worry that people could miss its genuine sense.

Може би в заглавието трябваше да сложим "врътка", вместо "връзка", защото арменците на практика са се подиграли с неговите най-съкровени чувства и цели -да се представи пред византийското общество като благороден и добродетелен владетел от древни родове.

Међународни скуп "Словенски фолклор и књижевна фантастика", Тршић, Удружење фолклориста Србије, Београд; Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта; Центар за културу „Вук Караџић“, Лозница; Образовно-културни центар „Вук Караџић“ у Тршићу27-29.9.2019., 2019

Апстракт: У раду се посматрају елементи фантастике и њено осамостаљење у беседама и поукама Гаврила Стефановића Венцловића и "богословљу у стиховима" XVIII столећа. Однос према чудесном се у овом периоду значајно мења под утицајем, пре свега, украјинске барокне омилитике и поезије (Гаљатовски, Полоцки, Истомин). Схоластички језуитски модел образовања отворио је простор ширењу тематског репертоара и увођењем световних наука у поље интерпретације библијских текстова, који и сами постају поетски материјал. Фантастично се појављује у обиљу фантастичних слика и појмова али и стихова и повести, фантастичних у готово борхесовском смислу. Пратили смо их на неколико примера Венцловићевих стихова и повести, те "богословљу у стиховима" периода (Мелетијевић, Павловић, Орфелин). Кључне речи: Гаврил Венцловић, Никанор Мелетијевић, Партеније Павловић, Захарија Орфелин, Библија, фантастика. Однос према чудесном у српској књижевности раног XVIII века се мења, као што се мења и општи културни модел. Српски рани XVIII век познаје два темељна типа фантастике (Иванић 1989: 341; Јевтић 1989: 33-34). Превагу полако односи онај који би могао да се схвати као фолклорни или онирички, над дотадашњим, које је, у светлу средњовековне традиције, чудесно посматрало као знамење једне више стварности и симболичку форму откровења. На новo приступање чудесном у књижевности утицале су пре свих украјинске академије, које су и сопственој и нашој средини понудиле нову естетику. Ова је настојала да споји средњовековно са ренесансним, усвојила античку културу и мада и даље теоцентрична, под утицајем језуитског схоластичког модела образовања значајно место доделила уметности. Уметност је постала спона између небеског и земаљског и покушај да се вера приближи човеку. Наглашеном реторичношћу, алегоријом, амблемом и фантастиком уметност је едуковала али и предочавала како је потребно живети са врлином, давала визије загробног живота, оног који чека праведнике али и оног на који ће бити осуђени они који са врлином не живе.

Књижевна историја

Апстракт: Предмет рада је хронотоп у наративима о вештицама, понајпре у народним предањима, бајкама и одабраним примерима уметничке прозе. Полази се од граничне природе вештице, која може боравити и у овостраном и у оностраном свету, што је од кључног значаја за обликовање хронотопа. Следствено томе, истакнути су сви хронотопи "прелаза" карактеристични за наративе о вештицама. Такође се указује на двосмерност утицаја, јер гранични положај вештице утиче на хронотоп, али и хронотопске карактеристике обликују свет у каквом је вештица могућа.

Конус Энтемена: Создание земной цивилизации., 2024

Что мы знаем о том, как разрозненные кочевые охотники-собиратели пришли к идее производства продуктов питания, совместного труда и единого общественного порядка? По большому счету, мы ничего не знаем. Наши знания ограничены палеонтологическими раскопками и исследованиями, задокументировавшими этот переход. Этот период называется «неолитической революцией», временем, когда человек каменного века отказался от копья и каменного топора и взялся за борону и плуг для земледелия. Производственная экономика почти полностью заменила присваивающую экономику, практиковавшуюся Homo sapiens и его предками на протяжении более миллиона лет. Неоднозначность вносит еще и тот факт, что единодушный отказ от дикого образа жизни произошел на разных континентах в то время, когда люди еще не путешествовали по морю. В этой статье мы рассмотрим интересный археологический артефакт — Конус Энтемена, который проливает некоторый свет на судьбоносные события в истории Homo sapiens, приведшие к зарождению нашей цивилизации.

Научни трудове. СУБ-Смолян, том 2, с. 1-14, 2016

ЦВЯТ И ДНЕВНА СВЕТЛИНА сборник доклади от Национална научна конференция - София, 2007 13 ЦВЯТ И СВЕТЛИНА -СЕМАНТИКА НА ВИТРАЖА Д-р арх. Добрина Желева-Мартинс

СВЕТ ВЕЧЕРНИЙ В ТВОРЧЕСТВЕ Ф.М.ДОСТОЕВСКОГО, 2018

Aim. The purpose of the article is to reveal the symbolic connotations and functions of the image of the evening light in the works of Fyodor Dostoyevsky, his role in the development of the plot action. Methods. In. The basic in the work is a widely understood contextual method, in which the symbolic connotations of the verbal image are explicated as a result of the analysis of the whole set of contexts of its use, beginning from the nearest contexts and ending with the vertical ones. Results. The article reveals the nature of the ambivalence of the image of the “slanting rays of the setting sun” in the light of the idea of the unity of the elements of fire/light and the biblical concept of the birth of fire when the Divine Light collides with the sinful world. It is shown that the disclosure of the symbolic meaning of this image is impossible without taking into account such a feature of Dostoyevsky in the depiction of objects of the natural world as interiorization, that is inclusion into the horizon and, accordingly, into the speech of the character. The nature of the connection between the image of the evening light and the childhood motif and the chronotope of the border is specified in the work. The status of the sunset motif in Dostoyevsky's novels as a dynamic one is justified. Scientific novelty lies in the fact that the sacral semantics of the image of the evening light and its role in the development of plot action are revealed in the light of a single approach for the first time: the biblical understanding of fire-light as a single substance, and in the aspect of the continuous interiorization of the natural world. In addition, for the first time the article expressed and justified the idea that the correlate of the image of the sunset rays at the level of characters in the Crime and Punishment is the image of Sonya Marmeladova. The practical significance of the article lies in the fact that its results can be used in further study, as well as in the teaching of the works of Dostoyevsky.

SERBIAN STUDIES RESEARCH, 2019

In this paper, I analyse the iconicity of two lexemes, dobro and zlo (“good” and “evil”), with examples taken from Serbian folklore and literature, dictionary definitions, etymological data, lexemes’ usage and associations, all with a view of reaching a linguistic concept of the mentioned ethical categories in Serbian culture through analysis of cognitive metaphors. Lexical iconicity is understood as metaphorical iconicity. It represents an instance of a diagrammatic iconicity and is based on recognizing similarities of the two domains as well as of their transference from one to the other. Therefore, alongside synchronic, I also use a diachronic approach. Dobro (“good”), even in a Serbian naive linguistic picture, covers a plethora of meaning which could, then, be reduced to certain determinants of different values – from a happy occasion, via fortune, satisfaction and benefit to human actions – defined by being a product of utmost value – God or God’s will. Adjective dobro derives from the ie. root *dhabh- (from the same root as doba), meaning “what suits”, which subsequently points to the semantic development starting from concrete “what (suits) corresponds to time and space” to abstract and ethical meaning. Adjective dobar shares the same comparative pattern of adjective blag thus allowing us an insight into closeness (similarity) of their semantics – on one hand, we have an idea of “what corresponds (fits into) to time and space” and on the other hand a vision of “shining” (blag< ie. *bhel-, “to shine”). So, we speak about such a suitability to time and space linked to shining but also to festivities. The original iconicity of the lexeme dobro could have, therefore, been linked to celebrations of the Solar path, of the exact moment when the Sun reaches a particular point in time and in space, marking a new cycle in Nature and, thus, representing shine, harmony, and compatibility. Just like dobro (“good”) does, zlo (“evil”), too, covers a wide spectrum of meaning – from bad events to bad actions and feelings, tragic events, anxiety, downfalls and weaknesses. It is also accompanied by feelings of hatred, anger and jealousy and, similar to dobro, contains semantics’ component of “path” – movement and action. However, in this case, it does so in a negative context. Based on the semantics’ etymology, zlo (“evil”) would be determined by an image of meandering (opposite of “straight”), hesitating and receding. Etymology relieves the following on the concept of evil: zao, zla, zlo is an Indo-European, Balto-Slavic, Slavic, and pre-Slavic adjective *zъlъ (“abominable”, “wicked”), opposed to dobar (“good”)” < ie.*ĝhuel-. The meaning of the Indo-European root .*ĝhuel- was something that was aslope, steep and rough. It usually compares to sanskrit hvárate, avestan zurah, persian. zur = latin falsus,“meandering”, “guilt”, “wrong”.In our presumption that in both formation of terms dobro (“good”) and zlo (“evil”) and in iconicity of these lexemes, symbolism of Sun is thus confirmed. This is further explained by comparison of adjective zlo – gore (“worse”) coming from the same base as goreti (“burning”), an old term for “fire” in all Slavic, Balto-Slavic, and Pre-Slavic. The root gra- could be found in granuti, grane (“to spring”, “to shine”), subject proleće, sunce (“spring”, “sun”) = graniti (“to enlighten”, “to shine”), leading to a conclusion that the old basis gro- with original and very determined meaning – “sun is shining (burning)”, was, in fact related to solar deadly heat. From this concrete meaning, it gained further psycholog￾ical meaning of pain, hardship, distress, and bitterness. Symbolism of the sun and its movement, thus, determined the original iconicity of lexeme dobro and zlo finding the original basis of our later ethical therms on the cult of the Sun. Their iconicity could be determined by perception of the “good Sun” – as proclamation of a good side of deity, “the sun - a fertilizer” that gives life, prosperity, pleasure (and is represented by an image of a new Sun during the period of winter solstice) and a bad Sun which could kill and which represents a negative solar aspect – the one of exorbitance and failure caused by arrogance and madness of power.The original iconicity of lexeme zlo (“evil”) contained an image of meandering, steep and hesitant force as opposed to the one of dobro (“good”) containing an image of a straight and timely solar path, that of the sun rising during a winter solstice.

Научный альманах Свято-Филаретовского института

Византијско-словенска чтенија II, Ниш: Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за православне студије, Центар за црквене студије, 2019, стр. 225-231.

Доментијанова симболика светлости изазивала је пажњу многих истраживача. При томе се указивало и на патристичко порекло пишчеве естетике и симболике. У овом раду се указује на утицај Светог Јована Златоустог и његове Похвалне беседе Светом Игнатију Богоносцу на Доментијана.

Том 243, 2021

Христо Христов Университет библиотековедения и информационных технологий (Республика Болгария) ОТ ДОИСТОРИЧЕСКИХ ПЕЩЕРНЫХ РИСУНКОВ ДО ГЛОБАЛЬНОЙ СЕТИ Развитие современного ума, эволюция творческих способностей, воображения, абстрактного и современного мышления уходят своими глубокими корнями в самую раннюю историю человечества. Мотивы творческого акта «сегодня» близки мотивам творческого акта в далеком «вчера», определяющие главный двигатель человеческой культуры и цивилизации-хранение и передачу информации через изображение. Статья написана в рамках проекта «Тенденции и параллели между доисторической наскальной живописью и современным уличным искусством»-ФНИ КП-06-М45/2.

СВЕТЪТ ОБЩУВА С БОГОВЕТЕ, 2016

"Светът общува с Боговете" е продължението на много харесваната "Краят на Тракийската Атлантида". Макар да има връзка с персонажите е напълно освободена и независима. Това е поредният ми опит, едно величаво наследство да посегне към най-ценното, въображението, което не признава граници, идеологии и разделителни линии, свободно да възприема директно от досега с изворите...