Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
…
708 pages
1 file
Изучение Священного Писания
St.Tikhons' University Review, 2015
Михайлов Петр Борисович, канд. филос. наук, зав. кафедрой систематического богословия Богословского факультета ПСТГУ [email protected] БОГОСЛОВИЕ НА ПЕРЕПУТЬЕ: ФИЛОСОФСКАЯ ИЛИ ИСТОРИЧЕСКАЯ ТЕОЛОГИЯ?
2010
В соответствии со своим происхождением и самосознанием философская герменевтика Гадамера вполне могла бы именоваться «феноменологической герменевтикой». Возможно, так бы и случилось, если бы это словосочетание не было однажды использовано Хайдеггером в одном из его ранних лекционных куров в качестве обозначения его собственного философского проекта [1. С.
Вестник ПСТГУ. Серия I: Богословие. Философия.Религиоведение. , 2019
После «спора об атеизме» Фихте изложил в экзотерической и по-пулярной форме философию жизни в Боге, согласную с учением «подлинного христианства», единственным учителем которого признавал апостола Иоанна Богослова. На основе реконструкции философской теологии и христологии «Наставления к блаженной жизни» в данной статье рассматриваются аргументы Фихте в пользу особого значения Евангелия от Иоанна для спекулятивной философии и религиозной жизни, а также ряд ключевых проблем его философии религии, излагаемых Фихте с опорой на богословие Иоанна: проблему соотношения метафизического и исторического в евангельском тексте и в содержании христианского учения; философскую христологию Фихте; его своеобразное толкование причастия Телу и Крови Иисуса и вопрос о «существе дела» христианской жизни. Антитеза метафизического и исторического оборачивается их неразделимым соединением, ибо в обособлении метафизическое содержание религии остается сугубым «учением о религии» и поэтому ложным сознанием. Философское представление о Христе как о единственном воплощении в исто-рии блаженной религиозной жизни, ставшей непосредственным сознанием, служит спекулятивной коррективой к звучащим чуть не кощунством призывам «всецело повторить его в своей личности». Метафора пресуществления, пере-носимая из контекста литургического таинства в контекст целостности «верую-щей жизни», вследствие неизменного акцента на практической деятельности в духе своего убеждения, может стать зерном новой философии христианской жизни. В целом выясняется, что интерпретация Евангелия от Иоанна у Фихте есть хотя и не богословская экзегеза, но спекулятивная «транскрипция» и что дух и язык фихтевского умозрения не позволяет этой «транскрипции» пойти по пути рационально-секулярной деконструкции содержаний евангельской вести, естественно происходившей в философии Просвещения.
Особенности онтологии в философии Христиана фон Вольфа и Иммануила Канта, 2012
В чем заключается особенность собственно кантовского понимания онтологии – вопрос, на который до настоящего времени отсутствует однозначный ответ. И если антропологическая, гносеологическая, этическая, и даже политическая интерпретации кантовской философии широко представлены в кантоведении, то онтологическая не заслуженно обойдена вниманием, особенно в русскоязычных исследованиях. Анализ кантовских текстов и сравнение их содержания с соответствующими сторонами позиции Вольфа показывают, что преобразование Кантом онтологии шло по трем основным линиям – структура онтологии, трансформация традиционных тем, введение новых тем в онтологию. Кроме того, для Канта разум становится тем сущим, исследование которого проведено в онтологии. Ключевые слова: философия Канта, особенности онтологии в философии Вольфа и Канта, основные направления в изменении понимания онтологии. What is so specific in Kant’s understanding of ontology? This question does not yet have a definitive answer. Although anthropological, gnoseological, ethical and even political interpretations of Kant's philosophy are well represented in Kant’s studies, the ontological one had been undeservedly overlooked, especially in Russian-language research. The analysis of Kant's texts and comparison of their content with the corresponding aspects of Wolf's position show that the way Kant changed ontology can be divided into three main aspects – the structure of ontology, the transformation of traditional themes, and the introduction of new themes into ontology. In addition, for Kant, the mind was the being, which became the object of research in his ontology. Keywords: Kant’s philosophy, special features of Kant’s and Wolf’s philosophy, main changes in understanding ontology.
Статья посвящена сравнительному анализу семантики и лингвистического статуса ча- стотных полисемантичных устойчивых словосочетаний с лексемой Божий, таких как мир Божий, свет Божий и страх Божий в их функционировании в текстах религиозной тема- тики (проповеднических и публицистических) и светской тематики (художественных и публицистических). В результате анализа делается вывод о том, что в текстах религиоз- ной тематики имеет место сильная мотивированность, в отличие от слабой для этих же устойчивых словосочетаний в текстах других типов. Также отмечается характерное для проповеднических текстов и нестандартное для другой прозаической речи использова- ние семантического синкретизма.
Третья глава из книги "Икона. Мир святых образов в Византии и Древней Руси" состоит из пяти полу-независимых очерков, объединенных общей тематикой и методологией. В первом очерке обсуждается литургическая реформа византийской иконографии 11-12 веков на фоне евхаристических богословских дискуссий во время и после Великой Схизмы 1054 г. Во втором очерке показано, как в контексте этой реформы возникает полиморфный иконографический образ Иисуса, объединяемый идеей единства Св. Троицы и Евхаристической Жертвы. Как видно из третьего очерка, этот образ является центральным в иконографической программе Софии Охридской. В четвертом очерке обсуждается становление образа Христа-священника в византийской иконографии данного периода. Пятый очерк посвящен образу св. Петра Александрийского в церкви Спаса на Нередице. Все эти работы выполнены в духе методологии интерпретационной иконографии, рассматривающей иконный образ в его литургическом, богословском и историко-культурном контекстах.
2013
The paper reconsiders the old debate on paganism and/ or orality in 'Beowulf' in the light of corpus linguistics. First of all, a corpus analysis of extant OE poetry is presented which identifies the religious disctinction between the words 'sawol' and 'feorh' (the former dominates in specifically Christian use). Secondly, the usage and frequency of both words in 'Beowulf' is analyzed. The conclusion is that the distribution of the two words in 'Beowulf' fits into the patterns of either Germanic-themed poems or those related to Old Testament, but not specifically Christian poems, i.e. based on New Testament, hagiography or sermon themes.
ФИЛОСОФИЯ И НАУКА , 2019
СЪДЪРЖАНИЕ Част първа ОТНОШЕНИЯ И ОТНОСИТЕЛНОСТ Отношения и относителност Virtual and Real Relativity Information as Virtual and Real Definiteness Real and Virtual Language Relativity Неопределеността като неотнесеност Концептуална относителност във Феноменология на духа на Хегел Относителност на „формите на живот“ във Философски изследвания на Витгенщайн Част втора СВЯТ – ТЯЛО – УМ Субект-обектната опозиция и нейното разтваряне Корелация между свят и тяло Неидентичност и недуалност на тяло и ум Perceptive Space On Relativity of Time Experience Виждането – функция и зрителен опит Информационни теории за естествената интелигент-ност Биологичната интелигентност като експанзивен ресин-тез Проектът „Изкуствен интелект“ – биологично ограни-чение Част трета ФИЛОСОФИЯ И НАУКА De-cogito: Техники на отмисляне и елиминиране Eнтропия във философските и научните спекулации Научното изследване като синтез на ред от хаос Матричен модел на научното обяснение – отново Теории отвъд делението природа-култура Limits of Science CONTENT Part One RELATIONS AND RELATIVITY Relations and Relativity Virtual and Real Relativity Information as Virtual and Real Definiteness Real and Virtual Language Relativity Uncertainty as non-relatedness Conceptual relativity in the Phenomenology of the Spirit of He-gel The relativity of “forms of life” in the Philosophical Investiga-tions of Wittgenstein Part Two WORLD – BODY – MIND Subject-object opposition and its dissolution Correlation between world and body Non-identity and Non-duality of body and mind Perceptive Space On Relativity of Time Experience Vision – Function and Visual experience About Natural Intelligence The Project “Artificial Intelligence” – biological limits Part Three PHILOSOPHY AND SCIENCE De-Cogito: Techniques of Unthinking and Elimination Entropy in Philosophical and Scientific speculation Scientific Research as a Synthesis of a Order Out of Chaos Matrix Model of Scientific Explanation – Again Theories Beyond the Division Nature-Culture Limits of Science
OБЛИЦИ ФАНТАСТИКЕ У РОМАНУ ОПСАДА ЦРКВЕ СВЕТОГ СПАСА ГОРАНА ПЕТРОВИЋА, 2020
У овом раду ће бити речи о начину формирања фантастике као жанра у роману Опсада цркве Светог Спаса Горана Петровића. У средишту рада јесте описивање и набрајање типова фантастике у Опсади и њихова компарација са типовима фантастике у другим делима овог писца. Уочавањем појединачних фантастичних мотива указује се на значај који фантастика има у делу као мотивација важнијих историјских догађаја (опсада Жиче, смрт царице Филипе), и издваја се улога фантастике као средства за другачије тумачење стварности и нови поглед на свет. Циљ анализе је стицање опште слике о облицима фантастике у роману Опсада цркве Светог Спаса и приказивање значајних елемената Петровићеве поетике. Кључне речи: фантастика, прича, пунозначна реч, пуноћа. THE TYPES OF THE FANTASTIC IN „THE SIEGE OF THE CHURCH OF THE ST SALVATION” OF GORAN PETROVIĆ In this paper will be evaluated the manner of the forming the fantastic like a genre in the novel ”The siege of the church of the St Salvation”. In the center of the analyses in the paper is the description and counting the types of fantastics in ”The siege” and their comparison with the types of the fantastic in the prose of this writer. With acknowledging specific fantastic motives it is indicated the significance which fantastics has like an instrument for the different interpretation and the new view on the world. The purpose of the analyses is the earning the general view of the types of the fantastic in the novel ”The siege of the church of the St Salvation” and representation the most significant elements of the Petrović’s poetics. Key words: fantastic, story, meaningful word, fullness.
Статья посвящается рассмотрению спора о “божественных вещах”, состоявшегося в 1811–1812 гг. между Ф.Г. Якоби и Ф.В.Й. Шеллингом. Этот спор касается одного из важных проблематических узлов немецкого классического идеализма – вопроса о построении философской теологии. Шеллинг в 1800-х гг. разрабатывает учение о Боге, находящемся в процессе развертывания из своей темной основы – Природы. Якоби подвергает это представление критике с теистических позиций. Для него природа и Бог соотносятся как тварь и Творец, а обожествление природы воспринимается как спинозизм. Шеллинг отвечает на критику резким полемическим трактатом, атакующим самого Якоби. Кантианец Я.Ф. Фриз также принимает участие в споре, критикуя как Якоби, так и Шеллинга с собственных позиций.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.
ИЛЬЕНКОВ И ГЕГЕЛЬ: ПРОБЛЕМА ДИАЛЕКТИЧЕСКОГО МЕТОДА, 2022
Задорнов А. В., прот. Философия канонического права. I. Философия как познание права // Праксис. 2023. No 1 (10). С. 35–53., 2023
Православље бр. 1086 (15.6.2012.), 22–24
Norwegian Journal of development of the International Science No 43/2020, 2020
Материалы VIII международной студенческой научно-богословской конференции 18-19 мая 2016 г.: сборник докладов , 2016
Вестник Омского университета, 2020
Зборник Матице српске за класичне студије, 2022