Библиографија часописа Караџић (2009-2013)

за чланове Српске краљевске академије 1892. године. Појава њихових имена међу кандидатима као и по њих неповољан резултат избора довели су до краткотрајне кризе у односу између Академије и надлежног Министарства просвете и црквених послова. Документа се чувају у Архиву САНУ и представљају значајан извор за историју Академије и однос власти према њој као највишој научној и уметничкој установи у земљи.

Научни састанак слависта у Вукове дане, 2020

Lexicographic work of Milan Kujundžić (1842–1893) in the light of his approach to the lexical system In this paper we analyze the dictionary (in manuscript form) by Milan Kujundžić (Aberdar), one of the most significant Serbian philosophers of the XIXth century. This dictionary is kept in the Archives of the Republic of Serbia under the title The Mother’s Treasure (Majčino blago). The paper analyzes this dictionaries’ lexicographical procedures, which were carried out by Milan Kujundžić in the light of his theoretical approach to the lexical system (phylosophical and psychological alike). Keywords: the history of the Serbian lexicography, lexicographical theory, lexicographical procedure, Milan Kujundžić, Serbian historical dictionaries in the XIXth century.

Архивски преглед је архивистички часопис који је излазио у периоду 1955 - 2003. године. Пратио је дешавања на пољу српске архивистике и историографије. У часопису су објављивана и стручна архивистичка упутства.

Београд, Музеј жртава геноцида, 2023

Геноцид над српским народом бившег среза Перушић (Лика) у II свјетском рату 1941-1945. / Дане Ластавица.-Напомене и библиографске референце уз текст. У: Геноцид над Србима у II светском рату / приредио Милан Булајић.-Београд : Музеј жртава геноцида : Српска књижевна задруга, 1995.-Стр. 479-484. COBISS.SR-ID 42419970 26.

GLOBUS - Journal for methodological and didactical questions in Geography, 2023

Abstract: Geography stood at the starting point of Serbian science and culture in the 19th century. The turning points in its development marked the works of four authors - Pavle Solarić, Vuk Karadžić, Vladimir Karić and Jovan Cvijić. Solarić published The General Geography (in Venice, 1804), which can be considered the first book in geography (predominantly political geography) in The Serbian language. Vuk Karadzic was the author of the first books about Geography of Serbia and Geography of Montenegro and Boka Kotorska in the first decades of the 19th century, and in that sense we consider him a pioneer in the field of national geography of this countries. Karić's book "Serbia" represents the peak of Serbian geography of the 19th century. Cvijić was the first doctor of geography in Serbia and the founder of the first professional scientific geographical institution - the Geographical Institute of the Great School in Belgrade (1893). The aim of this paper is to shed new light on the geographical works of Vuk Karadzic, and thus move scientific thought forward. We hope that this paper will be the basis for deeper studies of the subject-metodological essence and socio-historical context of Vuk's geographical works. Извод: Географија је стајала у полазиштима српске науке и културе у 19. веку. Преломне тачке у њеном развоју означила су дела четворице аутора - Павла Соларића, Вука Караџића Владимира Карића и Јована Цвијића. Соларић је издао Општу географију (у Венецији, 1804), која се може сматрати првoм књигом из географије (претежно политичке географије), на српском језику. Вук Караџић је био аутор првих књига о географији Србије и географији Црне Горе и Боке Которске у првим деценијама XIX века и у том смислу га сматрамо пиониром на пољу националне географије ових земаља. Карићево дело „Србија“ представља врхунац српске географије XIX века. Цвијић је био први доктор географије у Србији и оснивач прве стручне научнe географске установе - Географског института Велике школе у Београду (1893). Циљ овога рада је да баци ново светло на географска дела Вука Караџића и тако покрене научну мисао напред. Надамо се да ће овај рад бити основа за дубља проучавања предметно-методолошке суштине и друштвено-историјског контекста Вукових географских радова.

U radu je predstavljen prvi jugoslovenski serijski izrađivan dvomotorni avion 214.

У књизи су публиковани пописи цркава и манастира у Књажевини Србији из 1836. године, Попис манастира у Књажевини из 1837. године и Попис парохије манастира Троноше из 1837. За сваку цркву и манастир је дата основна литература као и публиковани извори.

Зборник радова "Архивска грађа у теорији и пракси", бр. 4, 2020

У недостатку институционализованог образовања архивиста, периодич- не публикације (научни и стручни часописи у образовању и самообразовању) заузимају важ- но место. Објављивање архивских гласила и часописа у бившој Југославији започето је по- четком педесетих година појавом часописа Архивист, а у Србији средином педесетих година прошлог века појавом часописа Архивски преглед. Данас се у архивској мрежи Србије може набројати више од двадесет архивских установа које се појављују као издавачи часописа и билтена. Аутори у овом раду презентују гласила архива, анализирају пројектоване редакци- оне задатаке и циљеве, физиономију, структуру, опрему и садржај часописа, периодичност и референтност на основу званичне категоризације. Пажња је посвећена и домаћим прописима који регулишу издавање научних часописа, али и њиховој присутности и доступности на Интернету. Истакнута је потреба за рангирањем и подизањем нивоа научности свих гласила у архивској мрежи, због чега су представљене националне и иностране индексне базе за оцењивање квалитета научних издања, као и технике и услови за индексирање и одређивање референтности. Циљ рада је скретање пажње на релативно богату продукцију периодичних публикација у архивима на малом простору Републике Србије, али и на негативне последице таквог стања у смислу разводњавања стручне и научне мисли у области архивистике. Да ли је укрупњавање издавачке делатности у погледу стручних и научних часописа, концентрацијом продуктивних и квалитетних аутора у једном или мањем броју гласила решење, покушаће да размотре аутори, али и да исто питање ставе пред читаоце.

МИТОЛОШКИ ЗБОРНИК 44, 2021

Дипломски рад 2024.

Иво Андрић је био књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман „На Дрини ћуприја“ (1945). Био је члан Српске академије наука и уметности. Рођен је 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустроугарској. Матичне књиге кажу да му је отац био Антун Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина Андрић (рођена Пејић). Детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу. Андрић је 1903. године уписао сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студирао је на Филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.

Историјске свеске, том IV, св. 41, стр. 183-192, 2022

Проучавање албанске историографије у српској историографској школи налази се тек у зачетку. Основни циљ нашег истраживања је публиковање оних наслова чији је доминантни предмет излагања Прва призренска лига (1878–1881) уз напомену да библиографија није потпуна јер се односи на приштинску библиотеку „Петар Богдани“ као студију случаја. Како је махом реч о насло- вима албанске провенијенције добијамо јаснију представу о тенденцијама тамошње историографије о теми која и данас изазива дијаметрално подељена мишљења. Дат је и превод наслова на српски језик.

Arhitektura i urbanizam

Архивски анали, 2017

Мање познат и неупадљив детаљ из биографије Симе Ћирковића (1925–2009), једног од најзначајнијих српских медијавелиста ХХ века, представља чињеница да су његов радни век и академска каријера започели у јесен 1953. године у Градској државној архиви у Зрењанину. У прилогу се, на основу докумената из регистратуре зрењанинског Архива, реконструише кратак период који је Ћирковић провео у овој установи. Кључне речи: Сима Ћирковић, Градска државна архива у Зрењанину, Историјски архив Зрењанин.