Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
2016, Гласник Етнографског музеја
Караџић ‒ Лист за српски народни живот, обичаје и предање покренут је у Алексинцу 1899. године. Тихомир Р. Ђорђевић, етнолог и фолклориста био је уредник и власник часописа. У прва три годишта Караџић је излазио месечно све до краја 1901. године (дванаест бројева за свако годиште). И поред великих залагања Тихомира Ђорђевића, часопис су пратиле многе потешкоће, пре свега финансијске природе, па је његово излажење обустављено након трећег годишта. Часопис је затим поново покренут и у четвртој години (1903‒1904) излазио је тромесечно (изашла су три броја 1903. и један број 1904. године).
Караџић: лист за српски народни живот, обичаје и предање, Алексинац: Ниш: Центар за културу и уметност: Огранак САНУ у Нишу, 2018
могла су реаговати било тако што ће попустити преовлађујућем неукусу и законима тражње, нудећи јефтину поуку и забаву, било тако што ће настојати да укус однегују и пред своје читаоце поставе сложеније задатке. У првом случају, макар када је реч о нашим културним приликама с краја 19. века, успех је био донекле загарантован. Ако се има у виду структура становништва, писменост и степен образованости уопште, јасно је због чега у овом периоду добру и корисну књигу потискују јефтини (забавни и поучни) часописи и тривијална литература. 3 Нашу културну јавност, срећом, обележиле су и другачије тенденције. Како је, ипак, постојала јасна свест о значају периодике уопште, о чињеници да она представља одраз времена и друштва у коме настаје, ни у таквом окружењу није остављена по страни њена функција да образује и формира укус читалачке публике. Управо се у том светлу може посматрати постојање часописа попут Босанске виле и Српског књижевног гласника, који су у овом периоду више од других били покретачи културног живота и васпитачи књижевног укуса. Припадајући новом времену, према својим књижевним и идеолошким усмерењима, ови часописи су морали бити окренути писаној књижевности, новим критичким и естетичким тенденцијама. За разлику од писане која је имала достојну презентацију, научну и стручну, у овим и другим часописима, усмена књижевност је објављивана углавном без критичког приступа у одабиру материјала (ретким изузецима у овом смислу могу се сматрати Босанска вила, Вила, Браство, Летопис Матице српске, у којима је положај усменог материјала, у складу са потребама публикације, био другачији), у бројним часописима, алманасима и календарима који се нису пр-2
THE LAST GREEKS IN ZEMUN IN THE WORKS OF ISIDORA SEKULIĆ, 2020
MavrogeniSummaryThis paper analyzes the last chapter of Isidora Sekulić work, Chronicle of a Small- Town Graveyardin the light of the relations among the communities which constituted the population of Zemun from the 18th, until the beginning of the 20th century. It focuses on the Greek-Serbian relations. The first part of the article reflects upon the history and culture of the emigrant communities in general which lived in Zemun at the time and specifically on the Greek situation, covering many aspects of life from the larger historical picture, the political tensions between the Austro-Hungarian and the Ottoman Empire, to the economic issues, to the education of children and religious holidays. The paper further discusses the description of the Greek community created by Isidora Sekulić in the Chronicle of the Small-Town Graveyard.The aim of this paper is to sum up the points that Sekulić makes in her work about the closeness and misunderstanding between the two communities, Greeks and Serbs and to suggest the possible outcomes that the mutual historical and cultural circumstances left on the further development of the respective communities.
Ужички зборник 36, 2012, стр. 135-164.
Живојин Р. Андрејић, 1950 -Центар за митолошке студије Србије Рача-Крагујевац UDK: 930.2:003.071(497.11); 904"652/653"(497.11) ID: 198202636 СТАРИ И НОВО ОТКРИВЕНИ НАТПИСИ И УРЕЗАНИ ЗАПИСИ ОКО И УНУТАР БЕЛЕ ЦРКВЕ У КАРАНУ КАО ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ Апстракт: У раду се на основу анализе садржаја старо и ново откривених натписа и записа на надгробним споменицима и фрескама око и унутар Беле цркве у Карану знатно проширује историја овог култног места са врло дугим трајањем. Кључне речи: натписи, записи, антика, средњи век, Бела црква, Каран, историја Археолошки налази организованих истраживања су показала да је место на коме је изграђена црква жупана Брајана у Карану врло стари култни простор. 1 У порти и унутар Беле цркве каранске пронађен је велики број римских и средњовековних надгробника који су припадали већој некрополи и архитектонских фрагмената култне грађевине, из II-IV века. 2 Клесани натписи на античким и средњовековним споменицима, сликани натписи у оквиру историјских фреско сцена из 1339. године 3 и накнадно урезани записи на фрескама, 4 у готово свим деловима прве зоне живописа 1 М. Кашанин, Бела црква у Карану, Београд 1928, 8-9. 2 П. Петровић, Римски камени споменици из Карана, Титово Ужице 1986; Г. Цветковић-Томашевић, Бела црква у Карану -маузолеј жупана Брајана, Саопштења XXII-XXIII, Београд 1991, 159-176; М. Ђорђевић, Бела црква -Каран, Глас Друштва конзерватора Србије 20, Београд 1996, 104-106.
Жива Антика / Antiquité Vivante, 2022
за чланове Српске краљевске академије 1892. године. Појава њихових имена међу кандидатима као и по њих неповољан резултат избора довели су до краткотрајне кризе у односу између Академије и надлежног Министарства просвете и црквених послова. Документа се чувају у Архиву САНУ и представљају значајан извор за историју Академије и однос власти према њој као највишој научној и уметничкој установи у земљи.
Научни састанак слависта у Вукове дане, 2020
Lexicographic work of Milan Kujundžić (1842–1893) in the light of his approach to the lexical system In this paper we analyze the dictionary (in manuscript form) by Milan Kujundžić (Aberdar), one of the most significant Serbian philosophers of the XIXth century. This dictionary is kept in the Archives of the Republic of Serbia under the title The Mother’s Treasure (Majčino blago). The paper analyzes this dictionaries’ lexicographical procedures, which were carried out by Milan Kujundžić in the light of his theoretical approach to the lexical system (phylosophical and psychological alike). Keywords: the history of the Serbian lexicography, lexicographical theory, lexicographical procedure, Milan Kujundžić, Serbian historical dictionaries in the XIXth century.
Архивски преглед је архивистички часопис који је излазио у периоду 1955 - 2003. године. Пратио је дешавања на пољу српске архивистике и историографије. У часопису су објављивана и стручна архивистичка упутства.
Београд, Музеј жртава геноцида, 2023
Геноцид над српским народом бившег среза Перушић (Лика) у II свјетском рату 1941-1945. / Дане Ластавица.-Напомене и библиографске референце уз текст. У: Геноцид над Србима у II светском рату / приредио Милан Булајић.-Београд : Музеј жртава геноцида : Српска књижевна задруга, 1995.-Стр. 479-484. COBISS.SR-ID 42419970 26.
GLOBUS - Journal for methodological and didactical questions in Geography, 2023
Abstract: Geography stood at the starting point of Serbian science and culture in the 19th century. The turning points in its development marked the works of four authors - Pavle Solarić, Vuk Karadžić, Vladimir Karić and Jovan Cvijić. Solarić published The General Geography (in Venice, 1804), which can be considered the first book in geography (predominantly political geography) in The Serbian language. Vuk Karadzic was the author of the first books about Geography of Serbia and Geography of Montenegro and Boka Kotorska in the first decades of the 19th century, and in that sense we consider him a pioneer in the field of national geography of this countries. Karić's book "Serbia" represents the peak of Serbian geography of the 19th century. Cvijić was the first doctor of geography in Serbia and the founder of the first professional scientific geographical institution - the Geographical Institute of the Great School in Belgrade (1893). The aim of this paper is to shed new light on the geographical works of Vuk Karadzic, and thus move scientific thought forward. We hope that this paper will be the basis for deeper studies of the subject-metodological essence and socio-historical context of Vuk's geographical works. Извод: Географија је стајала у полазиштима српске науке и културе у 19. веку. Преломне тачке у њеном развоју означила су дела четворице аутора - Павла Соларића, Вука Караџића Владимира Карића и Јована Цвијића. Соларић је издао Општу географију (у Венецији, 1804), која се може сматрати првoм књигом из географије (претежно политичке географије), на српском језику. Вук Караџић је био аутор првих књига о географији Србије и географији Црне Горе и Боке Которске у првим деценијама XIX века и у том смислу га сматрамо пиониром на пољу националне географије ових земаља. Карићево дело „Србија“ представља врхунац српске географије XIX века. Цвијић је био први доктор географије у Србији и оснивач прве стручне научнe географске установе - Географског института Велике школе у Београду (1893). Циљ овога рада је да баци ново светло на географска дела Вука Караџића и тако покрене научну мисао напред. Надамо се да ће овај рад бити основа за дубља проучавања предметно-методолошке суштине и друштвено-историјског контекста Вукових географских радова.
U radu je predstavljen prvi jugoslovenski serijski izrađivan dvomotorni avion 214.
У књизи су публиковани пописи цркава и манастира у Књажевини Србији из 1836. године, Попис манастира у Књажевини из 1837. године и Попис парохије манастира Троноше из 1837. За сваку цркву и манастир је дата основна литература као и публиковани извори.
Зборник радова "Архивска грађа у теорији и пракси", бр. 4, 2020
У недостатку институционализованог образовања архивиста, периодич- не публикације (научни и стручни часописи у образовању и самообразовању) заузимају важ- но место. Објављивање архивских гласила и часописа у бившој Југославији започето је по- четком педесетих година појавом часописа Архивист, а у Србији средином педесетих година прошлог века појавом часописа Архивски преглед. Данас се у архивској мрежи Србије може набројати више од двадесет архивских установа које се појављују као издавачи часописа и билтена. Аутори у овом раду презентују гласила архива, анализирају пројектоване редакци- оне задатаке и циљеве, физиономију, структуру, опрему и садржај часописа, периодичност и референтност на основу званичне категоризације. Пажња је посвећена и домаћим прописима који регулишу издавање научних часописа, али и њиховој присутности и доступности на Интернету. Истакнута је потреба за рангирањем и подизањем нивоа научности свих гласила у архивској мрежи, због чега су представљене националне и иностране индексне базе за оцењивање квалитета научних издања, као и технике и услови за индексирање и одређивање референтности. Циљ рада је скретање пажње на релативно богату продукцију периодичних публикација у архивима на малом простору Републике Србије, али и на негативне последице таквог стања у смислу разводњавања стручне и научне мисли у области архивистике. Да ли је укрупњавање издавачке делатности у погледу стручних и научних часописа, концентрацијом продуктивних и квалитетних аутора у једном или мањем броју гласила решење, покушаће да размотре аутори, али и да исто питање ставе пред читаоце.
МИТОЛОШКИ ЗБОРНИК 44, 2021
Иво Андрић је био књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман „На Дрини ћуприја“ (1945). Био је члан Српске академије наука и уметности. Рођен је 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустроугарској. Матичне књиге кажу да му је отац био Антун Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина Андрић (рођена Пејић). Детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу. Андрић је 1903. године уписао сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студирао је на Филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.
Историјске свеске, том IV, св. 41, стр. 183-192, 2022
Проучавање албанске историографије у српској историографској школи налази се тек у зачетку. Основни циљ нашег истраживања је публиковање оних наслова чији је доминантни предмет излагања Прва призренска лига (1878–1881) уз напомену да библиографија није потпуна јер се односи на приштинску библиотеку „Петар Богдани“ као студију случаја. Како је махом реч о насло- вима албанске провенијенције добијамо јаснију представу о тенденцијама тамошње историографије о теми која и данас изазива дијаметрално подељена мишљења. Дат је и превод наслова на српски језик.
Arhitektura i urbanizam
Архивски анали, 2017
Мање познат и неупадљив детаљ из биографије Симе Ћирковића (1925–2009), једног од најзначајнијих српских медијавелиста ХХ века, представља чињеница да су његов радни век и академска каријера започели у јесен 1953. године у Градској државној архиви у Зрењанину. У прилогу се, на основу докумената из регистратуре зрењанинског Архива, реконструише кратак период који је Ћирковић провео у овој установи. Кључне речи: Сима Ћирковић, Градска државна архива у Зрењанину, Историјски архив Зрењанин.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.