Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
2017, Литературен вестник
Възхвала на различния Човекът, който ходи с бавна крачка по улицата на изгнанието, си ти, съм аз. Разгледай го добре, това е просто личност. Тук нямат никакво значение ни времето, ни приликите, ни усмивката през сълзи, защото чужденецът винаги ще има разкъсано небе до дъното на своите очи. Нито едно изтръгнато дърво не дава нужната ни сянка, нито очаквания плод. Да, самотата не е занаят, нито закуска на тревата. Кокетството на скитници. Да молиш за убежище си е обида и рана, преглътната с надеждата, че някой ден човек ще бъде изненадан, да е щастлив тук или другаде. Превод от френски: АТАНАС СУГАРЕВ Време: 16 и 17 март 2017 г. от 10 до 17 ч. Място: Американски център при Столична библиотека (пл. "Славейков" 4А).
2017
Текст, прочетен на представянето на франкофонския брой на "Литературен вестник" (бр. 10, 15-21.03.2017) в Литературен клуб "Перото" на 18 март 2017 г. Последван е от превод на откъси от произведения на Дани Лафериер, публикуван във въпросния брой 10 (стр. 3 и 6).
2024
The question concerning foreign masters who worked in Russia in the 18th century is one of the main ones among the historians of this epoch's Russian art. According to the tradition established in Russian historiography, artists moving between the monarchic courts of Europe are usually called "migrating", "traveling" or "visiting" masters. Contrary to the relevance of this topic, many representatives of this group still remain outside the field of scientific discussion, as well as some aspects of their artistic biographies, despite their works appearing in museums and private collections, as well as existing archival sources. Such an unstudied figure is the French painter and miniaturist Nicolas Benjamin Delapierre, one of the numerous master portraitists of the 18th century who left his homeland to work in other European countries and for a long time connected his life and work with the Russian Empire. This article is an attempt to scientifically reconstruct the master's biography, which remains almost unknown to Russian researchers and only partially studied in France. The main task set by the author is to systematize and analyze both the scattered biographical data available in the academic literature and a variety of archival data, mostly stored in France, about the artist's life and work.
Търпоманова Е. (2023) Българският дискурсен маркер де в балкански контекст. – Коева, С., Стаменов, М. (ред.) Доклади от Международната научна конференция на Инстутита за български език "Проф. Любомир Андрейчин" (София, 2023 година). София: Извателство на БАН „Проф. Марин Дринов“, 276-284., 2023
Изследването е посветено на дискурсния маркер де в езиците от балканския езиков съюз (български, албански, гръцки и румънски). Разглеждат се теории за етимология на де в балканските езици, като се коментира вероятността за субстратен, турски и славянски произход. Фокусът е върху употребата и значението на дискурсния маркер. В български, гръцки и албански могат да бъдат обособени три основни значения, наред с някои устойчиви изрази, докато румънският се отклонява от балканския модел на употреба на маркера.
DICIONARIO GALEGO-RUSO -ГАЛИСИЙСКО-РУССКИЙ СЛОВАРЬ, 2021
O Dicionario galego-ruso, concibido no ano 2020, pretende ser a primeira tentativa dun gran dicionario galego-ruso que inclúa tanto o léxico normativo, recoñecido pola RAG, coma palabras e mais expresións que actualmente se atopan fóra da norma estándar, a pesar de se empregaren no discurso escrito e na fala, que ademais aparecen nas obras clásicas e modernas da literatura galega. Este dicionario ten como persoas destinatarias as especialistas en lingua e cultura galegas, tradutoras, lexicógrafas, romanistas, comparatistas, profesorado e estudantado que aprende galego, e tamén galegos e galegas que aprenden ruso. Esta primeira edición conta con case 11.000 lemas organizados por orde alfabética. A cantidade de entradas vai actualizarse periodicamente e na versión final do dicionario ascenderá a unhas 40.000 entradas. Amais, nas edicións posteriores planéase incluír un apéndice gramatical que conteña toda a información necesaria para saber as regras básicas da lingua galega. No momento de redacción dunha entrada, en primeiro lugar, tomáronse en consideración as definicións aceptadas pola RAG. Puntualmente incluíronse termos non recollidos pola RAG que van marcados con *. Un dos obxectivos principais do dicionario é crear unha ponte directa entre as nosas culturas que permita facilitar o proceso de aprendizaxe de ambas as dúas linguas e o traballo de tradución de textos literarios ou específicos de galego a ruso sen ter que acudir aos outros idiomas mediadores (castelán, portugués, inglés etc.). O autor agarda que a publicación deste dicionario axude a aumentar a cantidade de traducións das obras literarias galegas ao ruso, xa que a fermosa literatura multisecular galega merece moita máis sona no mundo non galegofalante, e ademais provoque unha nova vaga de interese na cultura e lingua rusas entre os galegos e galegas e viceversa.
БЪЛГАРСКИ ЕЗИК / BULGARIAN LANGUAGE 66 (2019), 3, 123–130, 2019
This review makes a general outline of the macrostructure and microstructure of the Dictionary of French Words in Bulgarian. The Dictionary is a thesaurus in which French words are represented with the following parameters: origin and history of the word, a gloss, usage examples, degree of internalisation, evolution of the form. The Dictionary is intended for both francophone and non-francophone learners.
2020
Julia Soemia`s fourree-denarius from Assenovgrad Lubomir Vassilev The article presents a rare Roman plated denarius which is noa private possession. The fourree-denarius(19/21mm.; 2,05g.) is of a Barbarian type of empress Julia Soaemias Bassiana - mother of the Roman emperor Elagabalus(218-222). It was discovered in the Eastern part of modern town Assenovgrad in the Region of Plovdiv - Southern Bulgaria. The description of the find is as follows: Obv.: IVLIA SOAEMIAS AVG. Draped bust right, hair braided in straight lines with rigdes and tucket at back of neck. Rev.: CIITIVRVMIV (meaningless inscription). Goddes(Venus?) standing left, apple(?) in right hand, scepter in the left. The coin is a single find, discovered in private land. Private collection in Assenovgrad.
Tранскрипција на француските имиња во македонскиот јазик", Међународна конференција Језици и културе у времену и простору, 31 октомври 2015, Филозофски факултет у Новом Саду, Језици и културе у времену и простору V (тематски зборник), Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад 2016, 267-275.
Зборник од VIII меѓународна научна конференција „Крсте Мисирков и македонскиот јазик – извор на научни истражувања“, 2024
Лилјана Макаријоска Институт за македонски јазик "Крсте Мисирков"-Скопје Скопје Мери Цубалевска Институт за македонски јазик "Крсте Мисирков"-Скопје Скопје ТУРСКИТЕ ЛЕКСИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ ВО ДРАМСКОТО ТВОРЕШТВО НА ГОРАН СТЕФАНОВСКИ Апстракт: Јазикот во драмското творештво на Горан Стефановски е специфичен, со извонреден дијалог, а секој негов лик зборува со свој јазик, користејќи ги изразните можности на македонскиот јазик. Предмет на нашиот интерес е употребата на турските лексички елементи во драмите на Стефановски. Впечатлива е употребата на турцизмите, пред сѐ од областа на материјалната култура, домот, храната, облеката, растителниот и животинскиот свет, занаетчиството, трговијата и др. за поголема оригиналност на описите на средината, за временско и јазично навраќање во минатото, а најзастапени се турцизмите од апстрактниот лексички слој, што се употребуваат и како средство за карактеризација на одделни ликови. Во драмите на Стефановски се следи влијанието и во зборообразувањето, на пр. на определени турски суфикси, пред сѐ-џија и-лак, а турцизмите се јавуваат и како компоненти во фразеолошките изрази.
СРБИЈА зборник радова, ФИЛУМ, Крагујевац, 2023
Филолошко-уметнички факултет Крагујевац СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ Зборник радова са XVII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (28-29. X 2022) Књига II СРБИЈА: Све што сте одувек желели да кажете о Србији, а нисте смели... Милан Б. ГРОМОВИЋ СРБИЈА ИВАНА В. ЛАЛИЋА Основно истраживачко полазиште у раду проистекло је из увида Александра Јовановића да је, према Лалићевој усменој изјави, свеобухватнији и прецизнији наслов песме „1804” „Србија” и да као таква представља „метонимијску ознаку” пробуђене националне, идентитетске и историјске свести српског народа преломљене кроз призму времена. Истраживање започињемо оцртавањем дедукцијског левка поетике Ивана В. Лалића – Византија, Медитеран, Рашка (Србија), а затим издвајамо репрезентативне примере. Компаративном анализом мотива времена (воденице, анђела и храма у објективу камере), као и односа фигуративног и дословног у песмама: „1804”, „Рашка” и „Плава гробница” указујемо на позицију времена у Лалићевој поезији које кореспондира са византијском духовношћу и креће од Светог писма, а завршава се „последњим временом”. Време у „1804” јесте импликатор прекретнице која се као воденичка омаја прелива на прошлост и будућност; у песми „Рашка” митски је безвремено и посредством анђела изједначено са вечношћу простора у којем анђео столује; док је у „Плавој гробници” прекинуто у својој хронологији и прошлост постоји у садашњости кроз камеру (фото-апарат) која замрзава време и буком ремети загробни мир. У закључку рада издвојене су три категорије времена у песмама о Србији Ивана В. Лалића: време историјског преокрета, митско безвремење и временски расцеп два времена; које заједно откривају три основна поетичко-естетичка исходишта песниковог целокупног стваралаштва: дијалогичност, аналогичност и хетерохроничност. Кључне речи: Иван В. Лалић, Србија, „1804”, „Рашка”, „Плава гробница”, време, историја, мит, axis mundi, locus amoenus
Языки мира: Новые индоарийские языки, 2011
Andrićeva ćuprija/ Andrićs Brücke, tom 6, Branko Tošović (Hg./ ur.), Graz: Institut für Slawistik - KarlFranzens-Universität Graz, Beograd: Beogradska knjiga – Svet knjige, Banja Luka: Narodna i univerzitetska biblioteka Repiblike Srpske, 2013
Рад се бави контрастивном анализом прошлих глаголских времена у роману НА ДРИНИ ЋУПРИЈА и одговарајућих еквивалената у преводу на француски језик. Анализира се дивергентни однос између перфекта и двадесетак његових еквивалената у француском језику. Испитују се њихове (не)подударности у погледу енкодирања темпоралне, аспектуалне и дискурзивне информације, као и стилски ефекти који се постижу избором одговарајућег еквивалента у страном језику.
Juznoslovenski filolog, 2010
The noun dahija „head of the janissary; tyrant“ is present in Serbian primarily as a title of the characters from the popular epic poetry and litera‑ ture from the 19th century, although it is not frequently used in the standard language any more. A form daija „hero, knight“, on the other hand, is attested only in two Serbian dialectal dictionaries from the region of Kosovo and Me‑ tohija. The paper analyzes forms, meanings and the etymology of those two words. Discussed are the reasons for the appearance of the non-etymological h in the widespread form dahija. Enlightened are historical, cultural and linguis‑ tic circumstances that lead to the borrowing of these two words in different, even opposite, meanings.
Велика частина минулого вже втрачена і хіба винайдення наразі лиш омріяної машини часу дозволить дізнатися, як все було насправді. Та, цілком можливо, що не варто винаходити такий пристрій -«білі плями» в історії розвивають уяву, провокують пізнавальний інтерес, надають науці руху та життя, але іноді в специфічних формах.
Аорист у српском и у француском језику: семантичке и прагматичке разлике 1 У овом раду испитујемо темпорална, аспектуална и дискурзивна својства аориста у српском и у француском језику. Испоставља се да се ова два времена подударају само у погледу редоследа догађаја које уводе у нарацији, док су разлике на темпоралном и аспектуалном плану више него упадљиве. Код српског аориста указујемо на утицај ефекта доживљености на кохерентност дискурса, као и на својство неочекиваности које се под одређеним условима јавља пре свега у негираним реченицама.
Kniha vyšla v Kijevě roku 1968 / The book was published in Kiev in 1968.
2008
Trakya Üniverstesinde Bulgar Dili Projesi (Проектът Български език в Тракийския университет, гр. Одрин). – In: Türkçe ve Bulgarca’da Ortak Kelimeler. Küçük Çaplı Eğitim Sözlüğü. Sofya, Edirne, 2008, с. 3–21. ISBN 978-954-323-383-0
Journal of Bulgarian Language, 2018
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.