Grimm_D_D_Lektsii_po_dogme_rimskogo_prava_2003.pdf

Inovacije u nastavi

Универзитет у Београду, Учитељски факултет Оригинални научни рад Римске бројке у настави и граматичким и правописним приручницима српског језика Резиме: Правописном нормом одређено је да се римске бројке (бројеви) употребљавају за означавање редних бројева и да представљају семантички еквивалент арапским бројкама са тачком, односно редним бројевима као бројевној врсти. Следствено томе, правописном нормом се одређује да се, за разлику од арапских бројки, уз које је обавезна тачка да би се истакло да се њима означава редни број (12. = дванаести; 12 = дванаест), код римских бројки тачка не пише (нпр. XLVI ФЕСТ = 46. ФЕСТ). Имајући то у виду, аутори су као циљ рада истакли проверу заступљености римских бројки у систему бројевних врста у релевантним правописним и граматичким приручницима (од Белићевог и Матичиних правописа до Нормативне граматике) и понудили решења којима ће се регулисати њихов нормативни статус и место у настави правописа и граматике српског језика. У раду ће бити анализирани и резултати које су постигли кандидати на пријемном испиту на Учитељском факултету у Београду 2017. године на задацима који су били посвећени познавању римских бројки. Узорак је чинило триста осамдесет и шест кандидата на обама смеровима. Истраживање треба да покаже у којој мери су знања која ученици стичу наставом правописа довољна за јасно разликовање функционалне маркираности римских бројки (с једне стране, као језичких, а, са друге, као математичких знакова).

В центре представлений о мире фиксируются тексты, документирующие генезис культуры. Как правило, они предстают в виде перформативных ядер, т. е. ключевых выражений, нацеленных на совмещение говорения и делания. Современные исследования проблемы перформативов позволяют расширительное толкование этого явления.

Вестник древней истории, 2013

The author studies the problem of continuity of Roman Law in the Romano-Barbarian kingdoms. Modern scholars (K.F. Eichhorn, F. Dahn, K. Zeumer, W.Reinhardt, A. Schultze, P. Merêa, A Guarino, H. Wolfram, E.A. Thompson, P.D. King, R. Collins and others) often support the view that different legal regimes existed at that time for the Romans and for the barbarians (the so-called «personal character» of law). This view is based on a broad interpretation of an article in the Burgundian Code (Lex Gund [8]). If one assumes this interpretation to be correct, this would mean that western legislation of the 5th–6th centuries witnessed a breach in the tradition of the post-classical Roman law (Theodosian Code and novellae issued by emperors of the middle and the second half of the 5th century), which was territorial in its character, i.e. applied equally to all the inhabitants of the Empire. The article shows that the idea of broken tradition contradicts both the structure and contents of the barbarian kings’ legislation of the 5th and 6th centuries. Analysis of the legislatorial activity of the Visigothic king Euric (466–484/485) and other Romano-Barbarian rulers of the period in question (Vandal, Frankish, Ostrogothic, Burgundian) shows that they not only copied the outer form of the late Roman edicts issued by prefects of the pretorium, but were guided by the essential contents of Roman Law. There was no special law for the barbarians: the law of the barbarian kings (like emperors’ constitutions before them) were equally valid for the barbarian and Roman population. At the same time Visigothic and Burgundian kings sanctioned the usage of the books of excerpts from the imperial law in court (excerpts from the Theodosian Code, from 2nd half of the 5th century novellae, etc. – the so-called Lex Romana Visigothorum and Lex Romana Burgundorum), thus underlining the continuity of the legal system and their status of direct successors of Roman law-givers. Very typical in this respect is the edict of the Visigothic king Theudis (531–548), included, together with imperial constitutions, in the very part of the Lex Romana Visigothorum which reproduces the Theodosian code. Taking all this into consideration, the author of the paper joins those who support the view of the territorial character of the law system in the Romano-Barbarian kingdoms (A. García Gallo, A. D’Ors, R. Gibert, A. Iglesía Ferreiros and others).

Zbornik Zavičajnog društva Ruma XI, 2021

Демократизација друштва у Аустроугарској 60-их година XIX века омогућила је оживљавање културе у оквиру националних покрета словенских народа у држави. Код српског становништва Руме овај процес је започео оснивањем Српског певачког друштва, а потом и многих других. Осим оних на националној основи, постојала су и друштва која су окупљала чланове на основу интересовања, хуманитарних активности, струковна... Основни документ на основу којег се одвијао рад сваког друштва су била друштвена „правила“. У овом раду су, у њиховом изворном тексту, презентована правила четири румска друштва која су деловала на пољу културе. То су: Српско певачко друштво, Учитељско друштво „Фрушка гора“, Румска касина и Српска женска добротворна задруга.

Сумма Уридица Резиме правне теорије и историје

Овaa моја прва книга по Римско судско право е наменета, првенствено, за студентите од прва година на правните факултети во Република Македонија, коишто овој предмет го слушаат како задолжителен во првиот или во вториот семестар од студиите. Истата може да им послужи и на постдипломците или на докторантите од подпрограмата „Римско право“, во рамки на Институтот за правно-историски науки. Тaa е плод на научноистражувачката работа за време на моите докторски студии на Правниот факултет „Јустинијан Први“ при Државниот универзитет „Св. Кирил и Методиј“ – Скопје, како и при подготовката на мојата докторска дисертација. Имено, римското право, во суштина, беше процесно право, па ценам дека ваквото претставување на организацијата на инокосните и колегијалните органи кои ја вршеа кривичната јурисдикција во древниот Рим, ќе биде интересно четиво за „младината желна за изучување на законите“ (cupidae legum iuventuti), која за прв пат се среќава со оваа мошне значајна материја од доменот на правната романистика. Искрено се надевам дека ваквиот систематизиран приказ на правосудниот систем на Римјаните од најстариот период на нивниот државно-правен развој – кој, барем во македонски прилики, е пионерски обид за ваков тематски правно-историски пристап, ќе им даде на студентите по право доволен увид во начинот на првичното правораздавање и примитивниот концепт за правда кој постоел кај античките народи, a на подобрите од нив ќе им послужи за понатамошни продлабочени истражувања на оваа мошне значајна материја.

. Српски као језик образовања за ромску децу из реадмисије и интерно расељену ромску децу: модел језичке подршке, у: Ј. Вучо (ед.), Индивидуализација у настави језика. Никшић: Филозофски факултет Универзитета Црне Горе, стр.

Овој интерен Практикум по Римско право е наменет првенствено за студентите од Прва година на Правниот факултет при државниот Универзитет „Гоце Делчев“ – Штип, кои овој предмет го слушаат како задолжителен во вториот семестар од студиите. Тој е плод на научноистражувачката работа на авторот за време на неговите докторски студии на Правниот факултет „Јустинијан Први“ при Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ – Скопје. Имено, за секоја глава од овој Практикум авторот, во текот на спремањето на неговиот докторат, изготви засебен труд, кој потоа беше рецензиран од страна на компетентна рецензиона комисија, составена од професори по право и еминентни правни романисти, и истиот беше презентиран и успешно одбранет пред официјалните испитни комисии – еднаш на факултетско, а друг пат на универзитетско ниво, во зависност од типот на докторската конференција или семинар. Се надеваме дека ваквиот синтетизиран приказ на кодификациите кои се појавуваа низ милениумската историја на Римското право, ќе...

Zeszyty Prawnicze, 2017

Вышедшая во второй половине 2007 г. под двумя разными названиями в российском 1 и польском 2 журналах рецензия Даниила Олеговича Тузова на издание полного русского перевода вызвала у его коллег по переводу и редактированию русского перевода чувство горечи. И дело не в том, что автор рецензии обнаружил несколько ошибок в переводе 1-4 титулов 4-й книги Дигест Юстиниана. За это можно только поблагодарить автора рецензии, так как по признанию самого Д.О.Тузова «ошибок и неточностей в переводах не удавалось избежать» никому и всякое исправление этих ошибок и неточностей поможет в будущих переизданиях. Гораздо печальнее другое: автор практически обвиняет если не всех переводчиков и редакторов русского перевода Дигест, то по крайней мере ответственного редактора этого издания доктора юридических наук Л.Л.Кофанова в полном непрофессионализме, используя, напри