Млекарска школа др Обрен Пејић 1945-2012.

Православна епархија нишка, 2022.

Књига Пећка сликарка радионица (1557 – 1614) дело је трогодишњег теренског истраживања и бави се препознавањем и дефинисањем личних рукописа седморице мајстора ове сликарске школе. Они су оставили за собом велелепне живописе на зидовима познатих манастира: Студенице, Пећке патријаршије, Милешеве, Грачанице, Бање Прибојске, Ломнице, као и иконе у Високим Дечанима и другим манастирима. Током вишедеценијских истраживања из ове области, велики број закључака донет је без неопходних систематских ликовних анализа. Њих је време учврстило цитирањем, упркос неподударању са целином којој се приписују. Стога су у овом истраживању спорна места сагледавана и разматрана са других полазишта, уз постављање нових питања, из којих су произишли другачији закључци. У књизи је обрађен сликарски опус најпознатијег српског зографа и песника 16. века, јеромонах Лонгина, његовог учитеља Андреје и четворице анонимних зографа. Посебна пажња посвећена је патријарху Антонију Соколовићу, сликару и дуборезцу, чија се дела у новије време сматрају изгубљеним. Њему су приписане три партије живописа, дванаест икона и два иконостасна крста. Разматрана су до сада нерешена питања четири иконостаса: студеничког, сопоћанског, дечанског и пивског. Истраживање доноси доказе о открићу престоних икона сопоћанског иконостаса с почетка 17. века, за које се сматрало да су уништене током Велике сеобе 1690. године. Уметничка делатност неколицине Лонгинових следбеника упућује на постојање до сада непознате сликарске радионице у манастиру Сопоћани

100 година Универзитетске дечје клинике у Београду / 100 Years of the University Children's Hospital in Belgrade, 2024

Historical overview in Serbian with a summary in English

Приморју на велико знамење: одабрани радови о музичкој традицији Боке Которске, Грбља, Маина, Побора, Брајића, Будве, Паштровића и Спича (2005-2015), 2016

На сва три „спрата“ историје – догађајна, коњуктурална, структурална историја – вертикално и хоризонтално, синхронијски и дијахронијски, већ више од пола столећа води се рат за свет после 2050. Реч је о рату унутар планетарног поретка корпоративне дистопије. То је поредак радикално подељеног света – на једном полу је 1 проценат човечанства, пирамида моћи универзалног картела, његов планетарни поредак корпоративне дистопије и његова планетарна мрежа агената, на другом полу је „остатак“, 99 процената обесправљеног и маргинализованог човечанства. Са таквим поретком, крај као крај самог света и крај људске цивилизације уопште, веома је вероватан. Живимо, дакле, на крају света који познајемо и на почетку новог, још непознатог света чији се могући обриси и својства јасно виде на хоризонту догађаја. „Тренутак“ у коме жививимо, у коме учествујемо и о коме сведочимо, истовремено је и краја света и почетак света.... Размеђе епоха. Хоће ли тај будући свет, историјски нови светски систем, бити исти, још гори или можда бољи, слободнији, људскији, са много више једнакости, у најдословнијем смислу речи зависи од онога што су сви актери на великој сцени светских послова већ предузели, што предузимају и што ће тек предузети. Избор пред којим се налазимо је или варварство, или социјализам. Исход ће бити познат око године 2050.

МИТОЛОГИЈА ПЧЕЛЕ, Rača - Beograd 2002.

Stevan Aleksić 1876-1923., 2008

Stevan Aleksić: Painter on the Borderline The extensive and diverse opus of the painter Stevan Aleksić (1876–1923) belongs to the most significant and most provocative phenomena in the Serbian painting at the beginning of the 20th Century. Aleksić's work – highly regarded and appreciated, but also criticized by his contemporaries - has been interpreted from many different standpoints. Since his life and work were related to the border-line area of the Austrian-Hungarian Monarchy - without much contact with Belgrade, in which the main trends of modern Serbian art were formed at the beginning of the 20th Century – he has often been proclaimed an epigone, marginal artist and an artist of an anachronistic expression. Only when viewed from the aspect of the painting poetics found in the Munich School and in the context of central European painting - in relation to the artistic trends of the region in which he lived and created, as well as to the historical circumstances during his creative life – it is possible to assess Aleksić's opus in a different, more positive light.

ZMSLU, 2017

У раду је дата историја манастира Дивостин код Крагујевца.

The activity of Dr Aćim Medović (1815–1893) in the field of health care awareness can be witnessed in six texts published between 1848 and 1858 in the press of that time. Written in a nice and easy style of language, with these texts Dr Medović, first and foremost, intended to educate the masses, and to a certain extent, he wanted them to have the characteristics of expert medical literature. Thematically, they cover three topics: child care, treating infectious diseases, and fighting against quackery and superstition with regards to medical treatment. Aćim Medović was the first person in Serbia to publish a paper on child care, as well as a paper on anthrax – a widespread disease at the time.