Delovi kulturnog mozaika Pirota izmedju dva svetska rata

The fortress of Pirot is a cultural monument of great signifi cance. It is part of the city center and contains cultural layers from prehistoric to modern times. After extensive research and conservation and restoration works carried out in the seventies and eighties of the last century, there was period of several decades of neglect and degradation. During 2008 and 2009 restoration works were carried out in the Upper Town. As one of the most endangered parts the so-called partition defensive wall of the Lower town has been registered and the proposal for its protection and revitalization has been made and this is the main objective of this paper. Апстракт: Пиротска тврђава је споменик културе од великог значаја. Она представља део централне градске зоне и садржи културне слојеве од праисторије до савременог доба. Након обимних истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова спроведених у седамдесетим и осамдесетим годинама прошлог века, наступио је период од више деценија запуштености и деградације. Током 2008. и 2009. изведени су радови на горњем граду, а као један од најугроженијиг делова свакако је евидентиран и такозвани преградни бедем доњег града, па је тема овог рада управо предлог за његову заштиту и ревитализацију.

First initiatives for organized protection of cultural monuments in Serbia came together with the Romanticism movement and with the development of historical sciences in the early XIX century, when more attention was paid to the monuments of the past as direct resources for studyingthe National history. The existing Law on Cultural Property (Offi cial Gazette of the Republic of Serbia, 1994), contains the defi nitions of immovable cultural property, the principles and protection measures, and actually regulates the system of protection and use of cultural property and establishes the conditions for conducting activities to protect cultural property. Since its establishment in 1966 and from initial steps, throughout training of young people for independent work, the Institute for Cultural Heritage Preservation Niš gradually developed and organized its activities, and now performs the delicate tasks of research, use, presentation and protection of cultural monuments and sites, archaeological sites and places of signifi cance belonging to the immovable cultural property category and their protected surroundings, as well as property with previous protection.

Записи. Годишњак Историјског архива у Пожаревцу, 2022

У раду се анализира исцрпан извештај о склапању Пожаревачког мира који је садржан у два волуминозна немачка зборника насталa у време и непосредно након првог аустро-турског рата у 18. веку. Први носи назив "Маџарско-млетачка ратна позорница" и представља троделну компилацију ратних извештаја објављиваних током самог рата и непосредно по његовом завршетку (1716–1719). У њему публиковани приказ Пожаревачког мира и преговора који су претходили његовом склапању је нешто доцније преузет и објављен у масивном дипломатском зборнику – приручнику Јохана Кристијана Линига под називом "Историјско политички театар церемонија". Уз анализу међусобних утицаја, прилог садржи и изворни текст на немачком и његов превод на српски језик, уз биографије аутора-издавача, коментаре и хронологију најзначајнијих догађаја. Кључне речи: Пожаревачки мир, Маџарско-млетачка ратна позорница, Јохан Теодор Боецијус, Историјско-политички театар церемонија, Јохан Кристијан Линиг, дипломатија, церемонијал, Хабзбуршка монархија, Османско царство, Млетачка република.

Зборник Матице српске за књижевност и језик, 2020

У рукописној грађи позног средњег вијека у архивима јужнословенких приморских градова има детаља који помажу у утврђивању историјских чињеница. У том погледу, посебно истражујемо функцију детаља у рукописима о историјским личностима четрнаестог и петнаестог вијека (Косачама, Лазаревићима, Балшићима). Поједини детаљи из тих рукописа дјелују као литерарни знакови, а неке од њих антиципирају књижевна дјела новијег времена. Додатно се осврћемо на рукописну грађу из Државног архива у Дубровнику. Детаљи из рукописа мимо архива приморских градова, као и рукописа насталих прије и након средњег вијека узети су у обзир једино у оквиру поређења или допуне.

Баштиник 17, 2015, стр. 85-118.

ПОВОЛЖСКАЯ АРХЕОЛОГИЯ, 2020

В статье проводится анализ признаков оформления курганного пространства памятников петровской культуры. В условиях широкого географического ареала памятники петровской культуры демонстрируют вариативность в оформлении курганного пространства. Такая особенность может быть обусловлена территориально-временными рамками, отбором наиболее подходящих способов погребения или ошибками при передаче культурной информации. Многие элементы погребального обряда обладают локальными особенностями, соответствующими тем стереотипам, которые были отобраны в ходе их эволюции. Автором учитываются такие особенности, как наличие рва и его габариты, наличие глиняной площадки, расположение могильных ям и жертвенников на подкурганном пространстве. Результаты анализа позволили разделить погребальные памятники петровской археологической культуры на две локальные зоны: западную – в долинах рек Тобол и Уй и восточную – в долине реки Ишим. Они обладают рядом отличительных особенностей, часть из которых проанализирована в данной статье. Вопросы вариативности похоронной практики не ограничиваются элементами, рассмотренными в данной работе, они остаются актуальными и нуждаются в дальнейшем исследовании.

Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији: идентитет, значај, угроженост (ур. Миодраг Марковић, Драган Војводић), САНУ, Београд, 2017, 80–82.