Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
Историја на жената во Средниот Век
СРЕДНЕВЕКОВОЕ МЫШЛЕНИЕ Индийский вариант МОСКВА Издательская фирма «Восточная литература» РАН 2007 УДК 94(540) "653" ББК 63.3(5Инд) В17 Ответственный редактор И.П. Глушкова Редактор издательства О. В. Мажидова Ванина Б.Ю. Средневековое мышление : индийский вариант / Е.Ю. Ванина ; Ин-т востоковедения РАН. -М. : Вост. лит., 2007. -375 с. -ISBN 978-5-02-036326-7 (в пер.)
Средновековие и феминизми (Moyen âge et féminismes), 2023
Étudier la culture médiévale permet de défier les théories du genre entièrement enracinées dans la philosophie et la société modernes. Un nombre important d’aspects propres au Moyen Âge, par leur émergence, ont déstabilisé jusqu’aux notions postmodernes d’articulation entre le sexe et le genre. […] Dans les quinze dernières années les médiévistes ont fait avancer le féminisme […] au même titre que les théoriciens contemporains. (M. Caviness)[1] Après l’article fondamental de Madeline Caviness, quel bilan peut-on tirer de ces liens féconds entre Moyen Âge et féminismes ? Dans son sillage, le prochain numéro de Perspectives médiévales invite à déplacer le regard, afin de saisir à nouveaux frais les apports réciproques entre médiévistique et féminismes, dans une réflexion épistémologique et historique sur le Moyen Âge autant que sur le temps présent. Quelles rencontres du Moyen Âge ou du médiéval ont pu avoir lieu entre les mouvements et les théories féministes, du Moyen Âge à aujourd’hui ? Quels usages les théories et mouvements féministes successifs font-ils du Moyen Âge et de ses formes, réelles, supposées, ou fabriquées ? Aux côtés des études anglo-saxonnes, et notamment de l’apport scientifique américain (women’s studies, gender studies, queer studies, empowerment, situated knowledge, études intersectionnelles, etc.), émerge-t-il une forme de réflexion et de pensée féministe européenne ? Dans ce cadre scientifique, comment appréhender l’opposition entre féminisme culturaliste et universaliste ?
Однороженко О. Heraldica Feminarum. Герби жінок доби Середньовіччя та раннього Нового часу // Ucrainica Mediaevalia. – Vol. IV. – Київ, 2021. – С. 206–275
Однороженко О. Heraldica Feminarum. Герби жінок доби Середньовіччя та раннього Нового часу // Ucrainica Mediaevalia. – Vol. IV. – Київ, 2021. – С. 206–275
Studia thracica 15, София / Sofia , 2013
КОНФЛИКТ ИЛИ РАЗВИТИЕ?, 2023
Цель данного исследования – критически проанализировать опыт и ожидания женщин из Абхазии и диаспоры с помощью качественного метода, использующего полуструктурированные интервью. Чтобы понять проблемы, с которыми сталкиваются женщины в повседневной жизни, были опрошены некоторые женщины, занимающие руководящие должности в Абхазии, и женщины из диаспоры, знакомые с реалиями Абхазии.
Per Ambrosiani, Per-Arne Bodin & Nadezjda Zorikhina Nilsson (red.): Да веселитсѧ Новъградъ. Må Novgorod fröjda sig. Hyllningsskrift till Elisabeth Löfstrand (= Stockholm Slavic Papers 26), Stockholm 2016. 237 s.
У раду испитујемо агиолошку поетику усменог песништва Војне Крајине, успостављајући панораму и мотивске комплексе светих жена у датом ареалу. С једне стране, оне бивају конституисане кроз хришћанску амалгамацију матријархалних прежитака, те је један поглед на конституисање светих жена у поезији Војне Крајине архетипски, док други подразумева обрнути смер посматрања – есхатотипски. Управо се кроз есхатотип – зацртани и задати идентитет који ће човек тек испунити, у хришћанском искуству ʼпостати савршенʼ, на концу поистоветити се са Христом – остварује хришћанска светост. Иако су представе светих жена засноване на архетипским представама и сликама некадашњих матријархалних и патријархалних женских божанстава, оне у есхатотипској перспективи задобијају христоликост као последњу фазу човековог раста, како се светост може дефинисати.
Noon and Twilight of the Great Appanage, 2024
Noon and Twilight of the Great Appanage The material is a detailed essay on the political history of the Jochi Ulus (usually referred to in historiography as the “Golden Horde,” and in the original documents as the “Ulug Ulus”, “Great Appanage”) from 1259 to 1502, which the author tried to write from an unbiased, objectivist position, sine ira et studio. The State of the descendants of Jochi, the son of Genghis Khan, was the dominant political force in Eastern Europe from the mid-13th century to the 80s of the 15th century. For more than two centuries it has had a decisive influence on international relations and social development in Central Eurasia and adjacent regions. The essay also presents, as necessary, events from the history of other Chinggisid states: the Chagatai Ulus and the Khulagid state. The essay is prepared on the basis of surviving medieval documents, works of Turkic, Persian, Arabic, Western European historians, and evidence from ancient Russian chronicles. The author offers explanations for a number of problematic issues arising from the contradictory coverage of historical events by sources: for example, the circumstances of Uzbek Khan’s rise to power, the death of Khan Janibek, the time of Tokhtamysh’s rise to power in the Volga Region and the western part of the Jochi Ulus, the order and chronology of the rulers of the eastern part of the Horde in 1320–1370, etc. The appendix contains translations of the main surviving documents covering the history of the Jochi Ulus.
Znanie. Ponimanie. Umenie, 2017
Девы модерна сильные маски или слабые тела, 2019
The papers provide the analysis of the sustainable visual element of architecture, painting and the poster of the Art Nouveau style: «Virgo of Art Nouveau». Using the example of visual images created by artists and conceptual schemes created by philosophers and physiologists, we will try to understand the «surplus element» («прибавочный элемент» in Malevich’s terminology) of the Modern/ Art Nouveau style.
АРХИВИ НА НЕВИДЛИВИТЕ Жените во печатот од Вардарска Македонијa помеѓу двете светски војни, 2021
Французская экспедиция Эдуарда IV 1475 г. завершилась подписанием неоднозначного договора в Пикиньи, который фактически определил дальнейшую внешнюю политику Англии последней четверти XV в. "Великое предприятие" Эдуарда IV было завершено без единого сражения, и заключение столь спорного соглашения вызвало неоднозначную оценку у современников, что представляет большой интерес для исследования.
Istraivanja, 2010
UDC 726.7(497.113 Slankamen)"7/15" Борис Стојковски Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Одсек за историју ПАВЛИНИ У СРЕМУ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Сажетак: У раду се на основу оскудних, али врло вредних и занимљивих извора, анализира делатност и историја римокатоличког црквеног реда павлина на тлу Срема. Тачније у Сланкамену где је највероватније од друге половине XIV века па до 1521. био павлински самостан посвећен Светом Петру. Овај самостан су разорили Турци и о њему имамо мало изузетно података. Из овог самостана потекло је и неколико опата који су били на челу угарских павлина у средњем веку.
Лора Дж. Шеферд* Лора Дж. Шеферд -преподаватель в Бирмингемском университете, Великобритания, специализируется по международным отношениям. Она является редактором книги «Вопросы гендера в глобальной политике» 1 и автором труда «Вопросы гендера, насилия и безопасности: дискурс как практика» 2 , а также многочисленных научных статей, опубликованных в престижных научных журналах, включая «International Studies Quarterly», «Review of International Studies» и «Journal of Gender Studies».
2020
В статье рассмотрены краткие хроники как ключевая часть болгарской средневековой книжной культуры, отражающая изменения в восприятии истории болгарским обществом на протяжении всего Средневековья. Болгарская краткая хроника времен царя Симеона, представленная «Историкиями» Константина Преславского и «Летописцем вкратце», положила начало появлению в болгарском историческом сознании идеи о болгарской истории как части мировой христианской истории. Болгарская краткая хроника XIV в. в виде добавок к Хронике Константина Манассии подчеркивает богоизбранность болгар и их династии. Краткие хроники XV–XVI вв. — результат болгаро-сербского культурного синтеза, они символизируют единство православных южных славян и их истории в условиях мусульманского османского владычества.
Lipar, 2023
Рад се бави женским ликовима и њиховим положајем у два репрезентативна романа 19. века, користећи се феминистичком критиком и компаративним проучавањем. Полази се од претпоставке да се положај мора разликовати у ова два дела, будући да је Зона Замфирова настала на крајњем југу, а Вечити младожења на крајњем северу српске територије, под различитим културолошким утицајима, са пуне две деценије размака у објављивању, што се унеколико и потврђује у раду. Испитује се колико је традиционална култура и уметност утицала на обликовање женских ликова, а они се доводе у везу и са осталим ликовима периода реализма. Закључује се да су женски ликови доминантно вредновани на основу физичког изгледа, вредноће, присуства стида и покорности мушкарцима преко којих се и одређује њихов идентитет и функција. Испитује се и колико су ови патријархални обрасци присутни и данас. This paper deals with female characters and their position in two repre- sentative novels of the 19th century using feminist critique and comparative study. It stems from the hypothesis that the position of women must be different in these two novels, since Zona Zamfirova was written in the far south and Večiti mladoženja in the far north of the Serbian territory, under different cultural influences, two decades apart when it comes to their publication, which is mostly confirmed in the paper. The impact of traditional culture and literature on the construction of female characters is examined. Female characters are related to other women of the period of Realism. The conclusion is that female characters are dominantely valued on the basis of physical appearance, diligence, as well as presence of shame and obedience to men through whom women’s identity and function are determined. We also analyzed how much these patriarchal patterns are still present today.
Kruševački zbornik 15
Досадашња истраживања простора Средњег Поморавља у латенском периоду сводила су се на радове или монографије које су сагледавале један одређен локалитет или само сумарно давале преглед археолошке грађе. Сигурних потврда о келтском присуству на овим просторима током III века пре н.е. до сада нема, и тек крајем II и почетком I столећа пре н.е. примећује се интензивније насељавање ових простора. Римски походи у области Поморавља и Подунавља започели су током првих деценија I века пре н.е., што се примећује и по налазима са локалитета Велики ветрен и Бољевац. У периоду размеђа старе и нове ере на локалитетима у Средњем Поморављу примећује се значајнији број грубе, тзв. „дачке керамике“, што неки аутори доводе у везу са депортацијама становништва северно од Дунава на ове територије за време владавине првих римских царева.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.