Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
Vladimir Krivošejev, ISTRAŽIVANJE BUDŽETSKOG FINANSIRANJA KULTURE U GRADOVIMA U SRBIJI, KULTURA, časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku br.125, Beograd, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2009, str. 225-234 Vladimir Krivošejev UDK 336.13:008 (497.11) ISTRAŽIVANJE BUDŽETSKOG FINANSIRANJA KULTURE U GRADOVIMA SRBIJE Apstrakt: Pored potrebe, finasiranje kulturnih delatnosti od strane državnih vlasti i vlasti gradova i opština predstavlja i zakonsku obavezu, sa temeljima u Ustavu Republike Srbije. Polazeći sa tog stanovišta obavljeno je istraživanje budžetskog finasiranja kulturne delatnosti u gradovima u Srbiji, a na osnovu gradskih odluka o budžetima za 2009. godinu. U datim analizama 21 grad je rangiran po različitim kriterijumima, od broja stanovnika i ukupnog budžeta, preko izdvajanja za finansiranje kulturnih delatnosti, procenta te sume u odnosu na ukupan budžeti i izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika, do broja finasiranih subjekata i iznosa koji su namenjeni za isplatu zarada zaposlenima u ustanovama kulture. Istraživanje je ukazalo na veoma velike disproporcije u budžetskom finansiranju kulture u gradovima Srbije, ali i otvorilo nova istraživačka pitanja vezana za odnos finasiranja kulture i kvaliteta kulturnog života.
Sa že tak:Me di jisupo sred ni ciukul tur nomsi ste mu.Nji ho vaulo gaje dakaopsiču va ribud nomo trenapo te zevla de.Za tojepred metovog ra da od nos me di ja i kul tur ne po li ti ke u Sr bi ji. Osnov no is tra ži vač ko pi ta nje je: ako kul tur na po li ti ka pred sta vlja od go vor na kul tur ne po tre beipro ble medru štvaipo seb nihdru štve nihgru pauobla stikul tu re iumet no sti,nako jina činme di jipo sre du juuostva ri va njuovefunk ci je. Po seb nopi ta njeječi jein te re seme di jiza stu pa ju.Akosuupri vat nom vla sni štvu,daliču va juin te re segra đa nauči jeimevla devo dejav ne prak tič nepo li ti keiliin te re sevla sni kaka pi ta la. Ključ ne re či: me dij ska po li ti ka, kul tur na po li ti ka, jav ni in te res, iden ti tet,kul tur naba šti na,umet nost Uvod 1 Uli be ral noplu ra li stič kojte o ri jime di jame di jiobez be đu jujav ni pro stor u ko me se de le in for ma ci je i in for mi še jav nost. Na ovaj na čin slo bod ni me di ji funk ci o ni šu kao " pas ču var " ko ji bud nomo trinapo te zevla dedabiod lu či va njeujav nomin te re subi lotran spa rent no,ain for ma ci jeodjav nogzna ča jado stup ne jav no sti. Isto vre me no dr ža va i po slov ni svet ima ju ključ ni zna čajuši re njuisu zbi ja njuin for ma ci ja. 2 1 Ovajtekstjena staouokvi rura danapr o jek tubr.178012Iden ti tetise ća nja: tran skul tu ral nitek sto vidram skihumet no stiime di ja(Sr bi ja19892014),Fa kul te tadram skihumet no sti(Uni ver zi tetUmet no stiuBe o gra du),ko jifi nan si raMi ni star stvopr o sve te,na u keitehnološkograzvojaRe pu bli keSr bi je. 2 Mi lerD.,Od no sisjav no šćuino vi nar stvo,pr o mo ci jaimoć,u:Uvodustu di je me di ja,pri re dio:BrigsA.,Clio,Be o grad2005,str.113.
The paper offers an analysis of the cultural borrowing process of the Turkish word yoğurt ‘yogurt’ into Serbian. The study begins with the analysis of the Serbian lexical material from the 19th century, when jogurt was marked by usage as an exclusively foreign word. Comparison with the present status of the meaning and usage of the word jogurt in the contemporary Serbian, being a part of the standard language, shows two different layers of the borrowing process: the Ottoman Turkish period and the Non-Turkish one. The most recent, Post-Ottoman borrowing layer is illustrated by the usage of jogurt as an element of a proverb, being a calque from the Turk. Sütten ağzı yanan yoğurdu (veya ayranı) üfleyerek yer (veya içer) “who gets burned by milk, blows into yogurt as well”. Aiming to present a complex image of the loaning ways of this cultural borrowing, the Serbian material is compared with relevant data from other Balkan and European languages.
Поезија Ане Ристовић : зборник радова / Десанкини мајски разговори, Београд, 12. новембар 2019, 2020
У овом раду биће речи о једној од тенденција која се може пронаћи у преводилачком, есејистичком, публицистичком и уметничком раду Ане Ристовић. Превазилажење културних граница постаје не само мотив, већ форма и мотивација у опусу савремене песникиње. Овај рад настојаће да представи Ану Ристовић као преводитељицу, а самим тим и фигуру културног медијатора између словеначке и српске културе, кроз преглед њених превода и њеног ангажмана у културном раду. Средишњи део овог рада пред-ставља анализа двају дневничких записа објављених у словенач-кој књижевној периодици, где ће бити издвојени елементи пред-стављања српске културе словеначкој публици, као и начини пре-вазилажења културних граница. Затим ће пажња бити посвећена интеркултурним елементима у поезији Ане Ристовић, као и у њеним есејима. Циљ овог истраживања је да уз помоћ промишљања о концепту културних граница предочи на које све начине деловање српске песникиње утиче на слику словеначке културе у српском простору и обратно, те да уочи који су све модуси превазилажења културних граница у опусу Ане Ристовић.
Tyragetia, s.n., vol. XVII [XXXII], 2023
Постановка проблемы Внимание многих исследователей бронзового века привлекают вопросы миграции различных групп степного населения на запад, в частности, распространение в западном направлении ямной культуры. Рассматривается ее роль в формировании центральноевропейских культур бронзового века, прежде всего, культуры шнуровой керамики (КШК). Эти темы стали особенно популярны в свете генетических исследований последних лет (
Kultura, 2023
Саже так: Ама те ри зам у умет но сти и кул ту ри је од више стру ког зна ча ја за оства ри ва ње укуп ног кул тур ног раз во ја зато што гра ђа ни ма у урба ним и у рурал ним сре ди на ма омо гу ћа ва да актив но уче ству ју у кре и ра њу и рецеп ци ји разно вр сних кул тур них садр жа ја. Додат но је зна чај на отво ре ност ама тер ских дру шта ва за све гене ра ци је (од деце до сени о ра), као и за него ва ње кул ту ре наци о нал них мањи на. Зна чај ама те ри зма је пре по знат у Зако ну о кул ту ри, кључ ном прав ном акту за импле мен та ци ју кул тур не поли ти ке у Репу бли ци Срби ји. Тиме је пру же на осно ва за при ме ну дру гог важног инстру мен та спро во ђе ња кул тур не поли ти ке-финан сиј ског. Пред мет рада је финан сиј ска подр шка ства ра ла штву ама те ра у Репу бли ци Срби ји из јав них фон до ва у пери о ду 2019-2021. годинe. С обзи ром на то да се ама те ри баве раз ли чи тим видо ви ма умет но сти и кул тур них изра за, за пред мет истра жи ва ња су узе та кул тур ноумет нич ка дру штва. Она су и нај број ни ја удру же ња ама те ра, а у свом раду су пажња усме ра ва пре вас ход но пре ма они ма који су ори јен ти са ни ка фол кло ру. Кључ не речи: кул тур на поли ти ка, ама те ри зам, фол клор, финан си ра ње, Репу бли ка Срби ја, АП Вој во ди на, локал на само у пра ва Увод К ул тур на поли ти ка јесте "јав на прак тич на поли ти ка у обла сти кул ту ре, уметно сти и меди ја". 1 Зада так кул тур не поли ти ке је да дефи ни ше циље ве (шта се раз во јем кул ту ре жели кон крет но пости ћи), акте ре (који ма се пове ра вају зада ци чије оба вља ње води оства ри ва њу поста вље них циље ва), инстру мен те и 2 Посто ја ње кров ног зако на у кул ту ри је јед на од опци ја у опе ра ци о на ли за ци ји спро во ђења кул тур не поли ти ке.
Margarit Zograf
ЗАКЛУЧОК 69 CONCLUSION 75 К А Т А Л О Г МАНАСТИР ТРЕСКАВЕЦ 82 ЦРКВА СВЕТИ ДИМИТРИЈА, СЕЛО ОРЕОВЕЦ, ПРИЛЕП 1 8 1 ЦРКВА СВЕТИ НИКОЛА, СЕЛО КРСТЕЦ, ПРИЛЕП 2 0 9 ЦРКВА СВЕТИ КУЗМАН И ДАМЈАН, СЕЛО ПЛЕТВАР, ПРИЛЕП 2 2 1 ЦРКВА СВЕТИ ДИМИТРИЈА, СЕЛО ВАРОШ, ПРИЛЕП 2 2 8 КОЛЕКЦИЈА НА ИКОНИ ВО ПРИЛЕП 2 3 0 ЦРКВА СВЕТИ ДИМИТРИЈА, БИТОЛА 2 3 5 АЛБАНИЈА И СВЕТА ГОРА 2 7 3 БИБЛИОГРАФИЈА 2 9 5
Народознавчі зошити (The Ethnology Notebooks), 2020
Фольклорна культура як сегмент, який яскраво презентує етнічну специфічність (фольклорну традицію залічують до основних маркерів етнічної ідентифікації ) – особливо вдячний матеріал для представлення своєрідностей етнічного культуротворення на порубіжних теренах, в умовах культурного співжиття етносів. Відтак особливої актуальності набуває розгляд своєрідності української фольклорної традиції певного визначеного пограниччя (а саме – зони міжетнічних контактів українців і молдован уздовж кордону) у контексті типологічних закономірностей буття фольклору в зонах етнокультурного помежів'я. У статті ставимо за мету з’ясувати своєрідність фольклоротворення українців на теренах українсько-молдовського пограниччя у світлі загальних закономірностей функціонування усної словесності в зонах етнокультурного помежов’я. Досягнення цієї мети неминуче спричинило до розв’язання низки інших, не менш актуальних проблем. Так, поряд із визначенням «пограничних» маркерів фольклорної традиції виразно проступив її субстрат та окреслився мінливий сегмент, а також по-особливому рельєфно вилонилися на тлі багатоетнічного простору окремі функції усної словесності. Об’єктом дослідження є фольклорна традиція у розмаїтті жанрів та текстів, які побутують в українських селах Молдови, а предметом — рівні, на яких об’єктивізується погранична специфіка фольклорної традиції, та чинники, якими зумовлена така специфіка. Поєднання методик локально-регіональних досліджень із прийомами компаративістських студій визначає основу дослідницького погляду на окреслену проблему. Folklore culture as a segment that brightly presents ethnic specificity (researchers attribute the folklore tradition to the main markers of ethnic identification) is a particularly grateful material for presenting the uniqueness of ethnic culture creation in the marginal territories in the context of cultural coexistence of ethnic groups. Therefore, the consideration of the peculiarity of the Ukrainian folklore tradition of a certain defined border (namely, zones of ethnic contacts between Ukrainians and Moldovans along the line of border) becomes especially relevant in the context of the typological regularities of folklore in zones of ethno-cultural boundaries. In the article we aim to find out the peculiarity of Ukrainian folklore creation on the territory of the Ukrainian-Moldovan border in the light of the general patterns of folklore functioning in the areas of ethno-cultural boundaries. Achieving this goal has inevitably led to a number of other, equally pressing, issues. Thus, along with the definition of "borderline" markers of the folklore tradition, the substrate of such a tradition was clearly manifested and the changing segment was objectified, as well as in particular the distinct functions of folklore was appeared on the background of multi-ethnic cultural interaction. The object of the study is the folklore tradition in the variety of genres and texts that occur in the Ukrainian villages of Moldova, and the subject is the levels at which the borderline specificity of the folklore tradition is motivated and the factors that determine such specificity. The combination of methods of local and regional research with the techniques of comparative studies determines the basis of the research view of the problem. The research was conducted mainly on the basis of the materials of folklore records that were carried out in 43~villages and 1~city of 10~districts of the Republic of Moldova (in places of compact residence of Ukrainians) during integrated scientific expeditions of the Institute of Ethnology of the National Academy of Sciences of Ukraine (2005—2007) and personal expeditions (2008—2009, 2016).
МОСТ - Часопис за културу невладиних организација Војводине, 2013
Општи циљ покретања Моста је промоција и унапређење рада институција и посебно невладиних организација присутних у Војводини на подручју културе. Специфични циљеви су: систематско препознавање и промоција најрепрезентативнијих културних продуката, пракси, процеса, решења, стратегија и сличног у раду институција и невладиних организација на специфичним културним подручјима; стварање заједничке свести код представника институција и невладиних организација о потреби побољшања на одређеним подручјима; развој заједничког разумевања о томе шта треба радити на специфичном подручју културе; дефинисање узајамно усклађених мера за побољшање учинка; заједничко проверавање мера и израда закључака у складу са сталним побољшавањем процеса; отварање нових развојних линија и пракси и друго.
1. IVAN KOVAČEVIĆ, Jugoslovensko kulturno nasleđe – od jugoslovenske ideje do jugonostalgije. 2. MIRA RADOJEVIĆ, Jugoslovenska ideja kao deo jugoslovenskog kulturnog nasleđa. 3. LJILJANA GAVRILOVIĆ, Nepostojeće nasleđe zemlje koje nema. 4.MARIJA KRSTIĆ, Pokret nesvrstanih kao jugoslovensko nasleđe. 5. LJUBICA MILOSAVLJEVIĆ. Stvaranje društvenog sloja penzionera – prilozi o kulturnom nasleđu jedne zemlje u penziji. 6. MILOŠ MILENKOVIĆ, Jugoslovenski multikulturalizam?Preliminarna razmatranja. 7. NENAD RADIĆ, Jedan muzejski predmet kao metafora jugoslovenskog kulturnog nasleđa. 8. VESELINKA KASTRATOVIĆ RISTIĆ, Kontinuitet u diskontinuitetu: telesne vežbe, sletovi, štafetne palice. 9. GORDANA GORUNOVIĆ, Sećanja na Omladinske radne akcije kao element jugoslovenskog nasleđa: iz perspektive učesnika i aktiviste. 10. NATAŠA SIMEUNOVIĆ BAJIĆ, Medijsko (re)konstruisanje jugoslovenskog kulturnog nasleđa i kolektivnog pamćenja: slučaj "Dana mladosti". 11. EMILIJA MIJIĆ, Nasleđe kao savremeni pop-kulturni sadržaj: industrijalizacija i reprezentacija SFRJ.
ПРОБЛЕМИ И ИЗСЛЕДВАНИЯ НА ТРАКИЙСКАТА КУЛТУРА, КАЗАНЛЪК 2016/ PROBLEMS AND RESEARCHES OF THE THRACIAN CULTURE, KAZANLAK 2016/ ISSN: 1312-8256, 2016
Огърлиците са сред най-популярните и красиви накити през древността. Подобно на обеците, те са носени през всички епохи. Известни са под гръцкото си наименование μόννος или под латинското си monile – украшение, което се носи на врата. Среща се и друга гръцка разновид- ност õρμος, т. е. по-дълги огърлици, които висят върху гърдите (Planche 1872, 196). Регионалните музеи във Видин и Монтана съхраняват общо 8 броя златни огърлици и верижки. Шест от тях се намират във фонда на музея във Видин и две в Монтана. Те произхождат от гробни комплекси, сигур- но датирани през II–III век. Целта на настоящата статия е да представи с подробен каталог, пара- лели и илюстрации известните до момента златни огърлици и верижки от района на Северозападна България. Огърлиците от Северозападна България са характерни екземпляри за периода, открити в тракийските земи северно от Хемус, в провинциите Горна и Долна Мизия (обр. 1). Аналогии намират и в други римски провинции, както на Балканите, така и от Сирия и Египет. Източните традиции във формите и моделите преобладават при огърлиците, датиращи се в римския период. Още Б. Филов при обнародването на едно от най-големите накитни съкровища, обръща внимание на голямата зависимост на златарската промишленост в Северна България от сирийските изделия (Филов 1914, 5). Аналогии по отношение на типовете откриваме в накитите от Тортоза (Сирия) (Димитрова-Милчева 1980, 23). Присъщата на сирийското изкуство склонност към декоративност е намерила благо- приятна почва в нашите земи. Разпределянето им по типове и варианти в научната литература е в съответствие с основните елементи на огърлиците, а именно взаимно свързващите части, наличието на една или друга допълнителна декорация.
Vojno delo
11 У енглеском оригиналу је реч strategic policy. Српски језик нема конкретну реч за адекватан превод речи policy. Понекад је то реч политика, понекад стратегија; овде је то стратешка политика за укупни превод обе речи. 12 Bloomfield A., н. д., стр. 439. 13 Исто, стр. 443.
God. 24 Br. 3 (2024): Antropologija, 2024
U okvirima standardizovane etnografske muzejske delatnosti I prećutno prihvaćenih muzeoloških stavova u Etnografskom muzeju, izložbena kontekstualizacija kulturnih svedočanstava iz domena narodne culture privređivanja, tačnije, muzejskih predmeta, do sada je je u osnovi obavljana kao predočavanje kocepta hronološkog i tehnološkog napretka ili područnih specifika prirodnog okruženja: brdsko-planinski, ravničarski, rečni slivovi i drugo, a potom i svrhu ilustracije osnovnih tema iz drugih domena narodne kulture. Tokom poslednje decenije do danas, međutim, predstavljanje i tumačenje uloge i značaja kulture privređivanja krenulo je (i) drugačijim tokom. O takvom stavu rečito govore izložbeni projekti „To smo mi ‒ narodna zanimanja u Srbiji“, „S obramicom niz put“, kao i planirani pod radnim naslovom „Narodno privređivanje – druga polovina 20. veka. Razmatranja u ovom radu slede moju ličnu, profesionalnu alternaciju u svojstvu rukovaoca zbirki iz istraživačkog polja Kulture privređivanja u Etnografskom muzeju, koja je nastala kao logičan nastavak prva dva projekta, a kao svojevrstan uvod u budući. U pitanju su izložbeno nerealizovani, no konceptualno i antropološko-muzeološki razrađeni pristup i kontekstualizacija narodne kulture privređivanja (u muzejskom okruženju). Razmatranjalj su postavljena hibridno, u etnografsko-muzejskom I antropološko-muzeološkom ključu, a sa istim ciljem, da predstave svojevrsnu studiju slučaja o tome na koji način približiti nove i stare uglove i poglede na etnografsko kulturno nasleđe u istraživačkom polju Kulture privređivanja.
Никола Добровић : поводом сто двадесет пет година од рођења : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 17. и 18. новембра 2022. године, 2023
Иако заштита градитељског наслеђа није новонастали концепт за време живота Николе Добровића, он се ипак сматра једним од пионира у датој делатности захваљујући опсежним и вишеструким залагањима, како пре, тако и након Другог светског рата на простору Југославије. Добровић се за заштиту градитељског наслеђа залагао учешћем на научним конгресима, писањем стручне литературе и новинских чланака, кроз бројне апеле широј јавности и државном руководству, конкретним саветима за савесно и адекватно делање које је доказао изведеним примерима у пракси, а најпре у домену опхођења према старинама у контексту новоградње. Ангажовано мисли и пише о правилној употреби грађевинског материјала при реконструкцијама објеката, прилаже конкретна решења о преиначавању постојећих простора и руина, чува од заборава домаћу и регионалну културно-историјску заоставштину пописујући је, залажући се за њен опстанак и оштро критикујући сваку непотребну девастацију. Никола Добровић се кроз читаву каријеру пасионирано и мултидисциплинарно залагао за заштиту градитељског наслеђа, а његова размишљања су и данас, не само релевантна, већ и неопходна.
The Bulgarian museum network emerged during the first half of the 20th century. Following some common European social trends, this both fragile and resilient institutional system entered into the 21th century remarkably stable and viable. Nowadays, the existing 214 state and 4 private museums compose the essential shackles of a strong museum chain; a chain the periphery of which is strengthened by more than 600 public and 200 private collections of movable artifacts. Providing basic statistical and descriptive data about currently functioning museums, this book outlines the most distinct features of the museums as key topoi of collective memory and essential milestones for civilizational affiliation. The prescriptive horizon of the author’s vision is highly optimistic, even when faced by some ongoing disproportions of Bulgarian culture industry. Българската музейна мрежа се оформя през първата половина на ХХ век. Следвайки присъщи на европейския социален вървеж тенденции, тази едновременно крехка и устойчива институционална система влиза в настоящото столетие стабилна и жизнеспособна. Към настоящия период възлови брънки на музейната верига са 214 държавни и 4 частни музея. Периферията на тази верига е уплътнена от над 600 публични и 200 частни колекции от движими артефакти. Систематизирайки представителни статистически и описателни данни за функциониращите в страната музеи, настоящата книга откроява най-отчетливите особености на музеите като ключови топоси на колективната памет и основополагащи ориентири за цивилизационна принадлежност. Прогностичният хоризонт на авторовата визия е подчертано оптимистичен, дори и пред лицето на някои диспропорции, присъщи на българската културна индустрия.
Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije INTERKULTURALNOST, 2018
Cilj rada jeste dolaženje do odgovora na pitanje kakav je postojeći strateški menadžment opštine Beočin, i kakav bi on trebalo da bude, s obzirom na Evropsku prestonicu kulture 2021. Materijal istraživanja jesu strateški i programski dokumenti u vezi sa opštinom Beočin. Metod istraživanja jeste analiza sadržaja, logička analiza i kvalitativni evaluacioni metod. Analizom su izdvojeni elementi različitih strateških dokumenata kao što su vizija, misija i ciljevi. Logičkom analizom dobijen je odgovor na pitanje koliko su strategije i programi Opštine postavljeni u instrumentalnu funkciju, tj. koliko su usklađeni sa višim nivoima planiranja. Uočeno je da je područje turizma zahvalnije za instrumentalnu funkciju menadžmenta od područja kulture. Kvalitativno je evaluirana kreativna funkcija opštinskog strateškog menadžmenta, gde je primećeno da strateška orijentacija odudara od kreiranja kompetitivnih prednosti koje su jedinstvene, vredne, i teške za rivale da ih kopiraju ili supstituišu, već je pre orijentisana na istovetne potencijale kakvi su prisutni i u drugim opštinama (vinski, ruralni, manastirski turizam).
LICNI STAV - ZAPISI O KULTURNOJ POLITICI SRBIJE, 2015
Феномени и догађаји у културној политици и ширем друштвеном контексту културне продукције усложњавају се и убрзавају последњих пет година. То је, свакако, био и основни мотив да учесталије објављујем текстове. Избор новинских коментара који су објављени у том периоду чини и претежну садржину ове публикације. Сложени у публикацију , без накнадних измена и хронолошки разврстани, као целина добијају додатни значај. То ми се чини као она народна прича у којој отац подучава синове о значају јединства дајући им да сломе један прут, а затим сноп свезаних прутева.
Ecologica, 2022
Povećanje broja stanovnika na planeti zemlji posledično dovodi do potrebe proizvodnje veće količine hrane. Opstanak čoveka na zemlji je nemoguć bez obezbeđenja dovoljne količine hrane. Proizvodnja hrane na konvencionalan način primenom pesticida, herbicida i veštačkih đubriva dovodi do degradacije poljoprivrednih resursa i ugrožavanja zdrave životne sredine. Jedno od osnovnih prava čoveka je pravo na zdravu životnu sredinu. To pravo moguće je obezbediti balansom između potreba za hranom za oko 8 milijardi ljudi na planeti zemlji i ekoloških zahteva i očuvanja zdrave životne sredine. Ovaj balans postiže se primenom koncepta održive poljoprivrede što podrazumeva obezbeđenje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane i očuvanje životne sredine. Sve veći broj ljudi zainteresovan je za zdravu hranu. Potpuno bezbedna i zdrava hrana za ljude i životinje jeste organska hrana. Proizvodnja organske hrane koncipirana je na način da štiti životnu sredinu, štiti sve postojeće resurse, ekonomski je održiva i socijalno prihvatljiva. Sledstveno tome ruralni, etno i eko turizam dobija sve više na značaju. Ove vrste turizma osim što omogućuju odmor u prirodi u zdravoj životnoj sredini, pospešuju proizvodnju zdrave ekološki, bezbedne i ispravne (organske) hrane. Ključne reči: održiva poljoprivredna proizvodnja, organska hrana, ruralni, etno i ekourizam.
Манастир Градиште / уредили Душан Медин и Катарина Митровић, 2019
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.