Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
…
513 pages
1 file
Теорија на книжевноста, 2018
Во универзитетскиот учебник со наслов „Теорија на книжевноста“ системски е елаборирана содржината којашто е предвидена со Предметната програма за курсот Теорија на книжевноста што е задолжителен предмет за студентите од втора година од Катедрата за македонски јазик и книжевност, но како изборен предмет го посетуваат овој курс и студентите од втора година од другите катедри на Филолошкиот факултет во Штип – Катедра за англиски јазик и книжевност, Катедра за германски јазик и книжевност, Катедра за турски јазик и книжевност и Катедра за италијански јазик и книжевност. Учебникот во голема мера ќе им го олесни на студентите совладувањето на сложената и апстрактна материја од областа на теоријата на книжевноста, но и ќе ги упати кон голем број дополнителни библиографски единици од истата област со чија помош ќе можат да ги прошират, да ги продлабочат и да ги унапредат своите знаења и вештини што се неопходни за анализирање и интерпретирање на книжевни дела од каков било вид. Содржината во учебникот Теорија на книжевноста е изложена во три дела, односно во три поглавја: а) Прв дел ‒ Дијахронија; б) Втор дел – Синхронија; в) Трет дел – Апликации. Освен тоа, на крајот од овој учебник се нуди и Речник на термини што во голема мера ќе им го олесни на студентите следењето и разбирањето на планираните методски единици што, секако, ќе резултира со поуспешно совладување на предвидената материја за студискиот предмет Теорија на книжевноста, а идентична улога има и приложената Библиографија.
Slavic collection: language, literature, culture, 2019
Сборник докладов, прочитанных на международной научной конференции «Славянский мир: язык, литература, культура», состоявшейся на филологическом факультете МГУ им. М. В. Ломоносова 28-29 ноября 2018 г. и посвященной 100-летию со дня рождения выдающегося отечественного богемиста, заслуженного профессора МГУ Александры Григорьевны Широковой и 75-летию кафедры славянской филологии филологического факультета. Сборник предназначен для широкого круга славистов, исследователей и преподавателей славянских языков.
“The History of Literary Relations Between M. Gorky and Yu.I. Aikhenwald: To Posing the Problem”. Literaturovedcheskii zhurnal, no. 3(61), 2023, pp. 143–159, 2023
ИСТОРИЯ ЛИТЕРАТУРНЫХ ОТНОШЕНИЙ М. ГОРЬКОГО И Ю.И. АЙХЕНВАЛЬДА: К ПОСТАНОВКЕ ПРОБЛЕМЫ Аннотация. В статье сделана попытка систематизации всех публикаций критика Ю.И. Айхенвальда, касающихся литературного творчества М. Горького. Проанализированы особенности рецепции творчества писателя в литературной критике Айхенвальда, выделены ключевые претензии к его стилю-такие, как «сочиненность», искусственность образов и сюжетов, «нескладное соединение художника и резонера», тенденциозность. Главное внимание уделено отзывам и рецензиям Айхенвальда периода эмиграции: затронуты отклики критика на такие произведения, как «Детство», «Дело Артамоновых», «Из дневника». Отмечено, что определенное влияние на полемический характер его рецензий имели следующие факторы: участие Горького в революционном движении, дружеские связи с видными большевиками, а также принципиальный антибольшевизм самого критика. Определенное воздействие на отношение Айхенвальда к писателю оказывала и принципиально антигорьковская позиция газеты «Руль», членом редакции которой он был. Рассмотрены отклики Айхенвальда на очерк Горького «Владимир Ленин» и на публикацию его письма к Я.С. Ганецкому о смерти Ф.Э. Дзержинского.
Автореферат, 2012
Філологічний дискурс, 2018
У статті аналізується релігійна полеміка на українських землях у період кінця ХVI ‒ початку ХVII століть, розлого проінтерпретована у дослідженнях Д.Чижевського, концептуальну основу яких склала творчість православного подвижника Івана Вишенського. Дослідник апелює до історико-релігійного контексту становлення світоглядних домінант українства та спонукає науковців до переосмислення ролі східного християнства як невід’ємної частини і ключової ланки єдиної європейської християнської культури. З цією метою Д. Чижевський говорить про високі ідеали ісихазму, які плекають православні містики, опираючись на особливий авторитет Діонісія Ареопагіта. Д.Чижевський доводить думку про те, що діяльність острозьких полемістів зосереджена на концептуальних поняттях внутрішньої людини, «серця», самопізнання,духовної мудрості та ін. Вона мала істотний вплив на розвиток ментальних складових українського народу. Таким чином, концепція полемічної творчості у дослідженнях Дмитра Чижевського ‒ це відкрита...
Богаченко Т. В. Исторические основы сказаний о женщинах-воительницах южнорусских степей : монография / Т. В. Богаченко ; Южный федеральный университет ; [отв. ред. Е. В. Вдовченков]. – Ростов-наДону ; Таганрог : Издательство Южного федерального университета, 2017. – 267 с., 2017
Богаченко Татьяна Викторовна – кандидат исторических наук, доцент кафедры археологии и истории Древнего мира Института истории и международных отношений Южного федерального университета. Данная монография является исправленным и дополненным изданием текста кандидатской диссертации, защищенной в 2005 г. В ней автор на основе письменных, изобразительных, археологических, этнографических и фольклорных данных анализирует сведения античной традиции о воинственности женщин южнорусских степей и их связь с историко-этнографической реальностью.
Hidden Klyuev and Esenin's poetic dialogue is important both for the understanding of the evolution of creativity of these poets and comprehensive understanding of the ideological and artistic principles of a new peasant poetry as literary current of the Silver age. However, in literature there is no research on Pushkin's literary context of a dialogue between two poets. The article presents the results of comparative and typological research on Pushkin's reminiscences of «Boris Godunov» in the poem «Elushka-sestritsa...» (1917), included into the cycle of N.A. Klyuev's «To the poet Sergei Esenin». Identified reminiscences of Pushkin's tragedy in the poetic treatment of Nikolai Klyuev to Sergey Esenin contribute to the clarification of the exact contextual meaning of those words with which Klyuev addressed to Esenin and which form a hidden deep meaning layer of the work, meant to be understood exclusively by the addressee of the poetic epistle. The results of the research extend the knowledge about the nature of literary dialogue between Klyuev and Esenin
1986
״ -ПЛЛВДТН (8'J-XosTv) ״ -родьнъ (e-jyevTjO ״ -с л о к н т іі (eòXoysTv) б о г д т о -л ю б н в ъ (cp1X0 7 rX0 ׳j a t >׳ç) БОГО-БЛДЖ6 НЪ ( í) s 0 p .a x á p 0 ׳ç) ״ -Борыіъ (&г0[хсг/0;) ״ -лѣп- ь (йготсретсг^) ״ -словніб (&гоХоу׳а) крлко-крлды|д ( уа1А0хХ07г0;) крдто-люБьствтв (<p1Xa5sX׳ f !а) ״ -МЫСЛШ€ (тгроіЬрля) ״ -НЛ11НСЛ111116 (praescriptio) придъ-окрлжемиге ( -p ó x / r j j x a ) придъ-сидлтель ( praeses) Діодора Сиц. (1 7 . 9 3 ) C haiidraguptas и C handram as въ Eavòpáv.oTTjjç, и 2 avòpá(i.T]<;. Арамейское dikela заимствуется въ греческій въ видѣ оах-ш -Xoq еврейское shikouiāh въ видѣ ouxájuvoç, auxójiopoç, a ׳ jx01Aü>péa; санскритское pundarikas въ видѣ -mávíbjp, египетское chennuh (извѣстная мѣра) превращается въ ayõtvoç и т. д. 1); латинское saxifraga въ oapSfyayoç (пожирающій мясо)• В ъ заимствованныхъ собственныхъ именахъ встрѣчаемъ то же явленіе: Ѳивы (Ѳ г3 ״ас) = егип. t. аре, финикійскій городъ на островѣ К ипрѣ-C ham ath превращается въ 'A |1.aífoE>? (т. е. песчаный городъ отъ á(i.aíbç, òíjjljjloç-песокъ, пыль); финикійскій же богъ Мелехъ или Молохъ послужилъ источникомъ для Зевса Mse-Xfyioç (сладостный); егип. Н аг ре ch rat (Г аръ-дитя, ребенокъ) превращается въ 'A p7rox( oánf]ç и т. д. 2). В ъ греческихъ собственныхъ именахъ, заимствованныхъ изъ латинскаго: ВфХо? вмѣсто B ibulus, 'AaúXXto; вмѣсто A sellius (какъ бы отъ а >׳Хаш), N o׳ j{i.r)Ta)p вмѣсто N um itor (какъ бы N oûç-j-1ATjT«>p, какъ Ф 1Х0 |хт]т<1>р и т. п.), ЛгбхооХХо;, Aeúxtoç, A e׳ Jxav׳ 'a = L ucullus, Lucius, L ucania, A0 Xa( 3 éXXa<;, откуда Д0 Х0 ( ЗгХХа; (какъ бы отъ òóXoç) вмѣсто D olabella и т. д. Латинскій языкъ заимствовалъ греч. y ^x u p p t'a въ видѣ liquiritia (ср. liquere), p.T)Xó׳ f >׳XXov нъ видѣ m illefolium , òper/aXxov въ видѣ aurichalcum 3), офитоѵ въ видѣ obsonium (какъ бы o b + s o n o ), £ļfY׳ JiH]XT] въ видѣ incitega 4) и т. д. Въ собственныхъ именахъ: A g rig e n tu m = г р . ,А храуа; (уподобленіе къ ager), M a le v e n tu m = rp . jxaXóet? и т. д. 5). Подвергаясь нодобнымъ измѣненіямъ какъ фонетическаго, такъ и морфологическаго свойства, заимствованное слово въ концѣ-концовъ перестаетъ чувствоваться чуждымъ и въ представленіи огромł) См. Weise. О. Worten י lehnung und Wortschöpfung. Steinthal. Zeitschritt für Völkerpsychologie und Sprachwissenschaft, т. ХШ, стр. 244. *) Ibidéin, стр. 243. )י Weise, О. Die griechischen Wörter im Latein. Leipzig. 1882, стр. 73. 4) Ibidem, стр. 6( J. s) Ibidem, стр. 68.
“The Sketch of the Arabic Literature” by V. F. Guirgass (1835–1887) in the context of the Russian Arabic Studies d the 19th century and the present situation in our branch of scholarship, 2021
Эйхенбаумовский сборник, 2020
2017
Književna istorija, 2022
Књижевни ЕСНАФ - Ексклузивно издање , 2024
Pojmovnik uporedne književnosti 2, 2021
Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 2017
Летняя школа по русской литературе, 2020
Sententiae, Volume XL, Issue 1, 2021. P.89-103.
Књижевни ЕСНАФ , 2022
Российская тюркология, 2021
Yazyk i kul'tura, 2019
Knjizevna istorija, 2012