Млађе гвоздено доба у Средњем Поморављу

2010

The article publishes the hoard that was found in October 2007 near the village of Kurilovka in Kursk oblast’. The hoard is stored in the Kurchatovskiy state regional museum. The assemblage belongs to the circle of Dnieper early medieval hoards, or “antiquities of the Antae” group I. The items existed in the Middle Dnieper region and the Dnieper left bank starting from the end of the 6th/turn of the 6th–7th cc. to the middle/third quarter of the 7th c. The hoard comprises 119 whole and fragmented metal items and 33 glass and amber beads. They are divided into elements of woman’s attire (fi bulae, temple rings, bracelets, umbo- and trapeze-shaped pendants, bells, spiral and plain metal tubes, chains, beads, etc.) (Figs. 1–3; 4, 1–30; 5, 1–12, 16–31), elements of man’s attire (buckles, belt plates, strap terminals, etc.) (Fig. 6) and metal ingots (Fig. 5, 13, 14). The woman’s items are represented by local Dnieper forms, part of which are specifi c local variants and allow to include the Kurilovka hoard, together with the Gaponovo and new Sudzha hoards into the group of assemblages from the Sudzha microgerion in the Seim-Psyol interfl uve area. The details of the man’s belt assemblages refl ect the mainly southward focus in the external relations of the population. The complex is of a dual character. On the one hand, it includes sets of personal ornaments. On the other hand, the unfi nished items and the ingots indicate a craftsman. We may assume that the Kurilovka hoard was deposited by a jeweler who decided to hide both his own unfi nished goods and the decorations which belonged to his family.

Дистрикт I, 2022

Стари Бечеј, као центар Дистрикта, био је интересантан јеврејским трговцима, јер се на том месту одвијао знатан промет робе у све крајеве многољудне хабзбуршке државе. Јевреји су у периоду од једног и по века представљали економску и културну елиту Бечеја и целог среза. Већина крупних трговаца, адвоката и лекара у месту, припадало је овој етничкој групи. У културолошком смислу, били су окупљени око три друштва: Јеврејска женска задруга, Ционистички клуб и Јеврејско певачко друштво. Највећи злочин на подручју среза Стари Бечеј догодио се у зиму 1941/1942. године, током злогласне рације, када су мађарски фашисти ликвидирали многе трговце, лекаре, интелектуалце и уништили читаве породице. Због тога би се овом злочину могао приписати и геноцидни карактер. Приликом рације збрисана је са лица земље јеврејска колонија, која је на подручју среза живела дуже од једног и по века. Тешко време окупације преживело је тек 8 Јевреја, од 280, колико их је пре рата живело у Бечеју. Јеврејска општина је опустела, синагога је продата и срушена почетком 60-их година XX века.

Glasnik SAD, 2018

Апстракт: У раду ће бити презентован непубликован археолошки материјал средњовјековне провинијенције, који се чува у Музејској збирци у Кључу. Археолошки материјал потичe са ископавања Старог града Кључа, али без сачуване документације. Најбројнију скупину чине налази оружја и коњске опреме, те предмети занатског поријекла. Мамузе, као карактеристичан дио коњаничке опреме, заступљене су са два примјерка. Стрелице и врхови од самострела такође су заступљени у различитим типовима који се хронолошки смјештају у позни средњи вијек. Од конструкције самострела очуван је и дио коштаног котура или орах за натезање и опаљивање. Посебан куриозитет представља налаз декоративне камене пластике. Камена транзена, украшена урезаним лозицама, дио је декоративне пластике, нај-вјероватније палате или цркве. Иако археолошки материјал није бројан, довољан је да скрене пажњу на значај публиковања археолошког материјала са тврђава, било да се ради о средњовјековним или рецентнијим слојевима. Кључне ријечи: Кључ на Сани, средњовјековна Босна, мамузе, самострел, тврђаве Увод Кључ на Сани, чије се име обично везује за последње дане босан-ског краљевства, заузима посебно мјесто у оквиру средњовјековних рези-денцијалних комплекса на тлу Босне. Први опис тврђаве доноси Ћ. Трухелка у својој студији о средњовјековним градовима у Босни и Херцеговини (Truhelka 1904, 59-63). Овај изнимно важан опис града постао је основа за даља истраживања фортификацијских комплекса у Босни. Ћиро Трухелка доноси опис тврђаве, цртеже и фотографије затеченог стања које се у много чему промјенило у тренутку археолошких ископавања или каснијих конзер-ваторских радова. Студија Х. Крешевљаковића, пола вијека послије Трухел-киног описа, само је употпунила историјска сазнања о неким детаљима из позније османске управе на Старом граду Кључу (Kreševljaković 1953, 27).

СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ: Зборник радова са XVIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (27–28. октобар 2023), 2024

Дискурзивна позиционираност старости у песничком опусу Бранислава Петровића променљива је категорија. У „Старачкој елегији” тематизована је друштвена маргинализованост ислуженог војника кроз понављање ратног наратива и обнављање културе сећања иронично окренуте сопству. Физиолошки аспект опадања полне моћи изражен је у тежњи да се виталност обнови кроз контакт с младошћу. Понижавајућа свест о физичкој немоћи чини ментални контекст у коме се одвија „трка са гробаром” и у другим песмама. Гносеолошка амплитуда креће се од дементности (која има метафизички пандан у забораву) до грчевитих покушаја да се саморефлексијом актуализује прошлост. У Петровићевој поезији сустичу се антитетички постављени архетипови: у збирци „Све самљи” senex се преобраћа у фигуру puer aeternus. Сврха сећања, сумирања и рекапитулације проживљеног је у идентификацији с ликом из младости (детињства) и покушају да се редефинише идентитетско полазиште. Субјекат интенционално поништава животно искуство и негира стечену мудрост не би ли досегнуо свој рани онтолошки лик. Притајена свест о немогућности таквог подухвата поетичком дискурсу старости даје елегичан тон.

Апстракт: Во праисториската збирка на НУ Завод и музеј-Прилеп, се наоѓа група на движни археолошки наоди, датирани во железното време, а кои припаѓаат на категоријата накит кој имал украсна функција. Изработени се од метал, односно од бронза и сребро, а само мал дел од нив се од стаклена паста. Овие наоди потекнуваат од повеќе локалитети од подрачјето на прилепскиот дел на Пелагонија и Мариово и добиени се по пат на археолошки ископувања, дел по пат на рекогносцирање, а само неколку од нив добиени се како подарок.

ИСТОРИЯ И ПРОБЛЕМИ НА ПРОУЧВАНИЯТА НА СРЕДНОВЕКОВНИЯ ПЕРИОД В СТАРА ЗАГОРА, 2023

Тhe Archaeological Reserve of “Augusta Triana – Vereya – Borui” was established in 1977. The boundaries of the reserve, its zones (A and B) and the procedure for conducting excavations, protection, restoration, and conservation of archaeological structureswere defined the following year. However, during the last 45 years the publications and research onmedieval Beroe were neglected in contrast to the Roman and Late Roman structures. A huge rift has opened between the Late Antiquity and the rest periods of the history of Stara Zagora. Until 1984the medieval finds were not even mentioned in the annual archaeological reports. The situation changed after 2005 when M. Kamisheva started regular excavations of sites in the city. Later on, the brief announcements about medieval garbage pits, grain storages and household pottery dated in the wide chronological range between 12th – 14th centuries were predominant. There are no publications onmedieval structures, residential architecture and farm buildings, graves, or necropolises. There is hardly any article about medieval ceramics – mass material and main dating element for every site and period. Nothorough analysis of themedieval period chronology has been made through the years. There is also lack ofstratigraphy descriptionorzoning of the medieval quarters according to the map of the ancient Augusta Triana. In conclusion, the research problems in Stara Zagora are not few – the modern urban environment, the 2000-year continuity of life within the walls of the city, the “patchwork”, related only to the construction of residentialor public buildings, etc. However, the continuous neglecting of the medieval materials, the mechanical destruction of medieval layers and the lack of diligent and systematical studying and publishing of the found structures and artifacts have inflicted the greatest harm to the study of the medieval period in Stara Zagora. This leaded to the loss of great loads of information that could never be restored. The city remains a white spot on the medieval map of present-day South Bulgaria in contrast to many archaeologically studied medieval towns, fortresses, and settlements in the nearby area. According to historical sources Beroe was a common scene of events between the Bulgarian kingdom and the Byzantine empire, and even the Crusaders but the information has not been confirmed by any published archaeological data.

Тематски зборник Капија Поморавља у духовној историји српског народа, Крушевац: Историјски архив "Крушевац" ; Својново: Удружење за културу и уметност Логос (ISBN 978-86-80836-05-8), 2017

Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији : Идентитет, значај, угроженост, Галерија САНУ 141, Београд, 2017

Smederevski zbornik 2 (2009)

Радови Филозофског факултета Пале (Филозофске науке), 2019

У раду се обрађује простор од Алексинца до Параћина, познат као ,,капија Поморавља’’ у историјској и војно–стратегијској географији Србије. Прецизније су одређене и границе жупе Загрлате и нахије Загрлате у XVI веку.

Археология Евразийских степей

Статья представляет собой первичную публикацию клада, обнаруженного у поселка Одоевские горы Спасского района Рязанской области и переданного в 2013 г. в Исторический музей. Клад включает в себя украшения одежды, прежде всего головного убора, и элементы конской упряжи – всего 231 предмет. Аналогии предметам в целом позволяют соотнести их с древностями ананьинской культурно-исторической области и датировать временем не позднее середины VII в. до н.э. Полевыми исследованиями в 2014 году выявить контекст клада не удалось, но определена возможная связь с поселением конца бронзового – начала раннего железного века Тырново 14, которое существовало примерно до VII-VI вв. до н.э. В ходе полевых исследований также выявлен археологический и антропологический материал, который свидетельствует о существовании здесь же могильника X–XI вв. с захоронениями по обряду кремации и, возможно, селища, существовавшего непродолжительное время в поздний период Средневековья.

Годишник на Историческия факултет на Великотърновския университет „Св. св. Кирил и Методий“. Том 1. Изследвания в чест на 60-годишнината на проф. дин Иван Тютюнджиев. Велико Търново, 2018

The article presents new information on the economic development of Tryavna in the 19 th c. extracted from unpublished Ottoman documents. In the 19 th c. Tryavna developed as one of the many Balkan (mountainous) towns characterized by intensive economic progress, which made them engines of the Bulgarian revival. Its economic advance was based on crafts related to the processing of wool, silk, wood, stone and metals. The new sources reveal details about the economy of those mountainous towns. Although their economic structure appears to be similar, the internal specialization in certain sectors is clearly evident. For example, Arbanassi was characterized by peculiar high number of soap-makers (sapuncis), while Gabrovo was dominated by the knive-makers (býçakçıs), Tryavna by the builders (dülgers), Lyaskovets by the gardeners (bahçevancis). Another feature of Tryavna's economic development was that the settlement relied heavily on seasonal work (gurbet) due to the lack of local resources. However, gurbet was based not only on unskilled and low-paid jobs such those of orakçis and çapacýs, but also on highly skilled and well-paid crafts like those of dülgers and nakaşçis. Seasonal work, labor migrations, and (almost) permanent absence of the male population were part of the everyday life of the Balkan settlements in the 19 th c.

Arheoloski Informator 2, 2018