Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
2018
…
13 pages
1 file
This article is about probable historic sources of some possibly foreign names (like Belous) in the Cossack armies. The author, basing on linguistic and historic analysis, puts forward a bold suggestion, partially supported by documents, that these names have originated from barons of Normandy as far as in IX century AD, who supported William the Conqueror and moved with his forces through England to Ireland. Some of them later emigrated to the USA, some joined mercenary troops all over Europe and thus reached the Russian empire (the present territory of Ukraine), where they settled and were assimilated there. Their family name, due to its written and phonetic form, was easily adopted for native, though with a substituted etymology.
Конные стрелки из лука, хорошо известные в древнем мире, использовали для стрельбы сложносоставной сигмовидный лук. В исторической литературе сформировалось представление о восточном происхождении этого типа стрелкового оружия, а появление его связывали с киммерийской эпохой. Открытие расписной плиты в могильнике новосвободненской культуры "Клады", где изображен сигмовидный лук, позволяет утверждать, что этот тип лука формируется конвергентно и на Востоке -в Китае в середине II тыс. до н.э., и в Предкавказье -уже в середине IV тыс. до н.э. Но пока нет никаких оснований утверждать, что эта конструкция лука на Кавказе существовала в эпоху бронзы и была воспринята мигрантами -скифами. Попытки связать появление сигмовидного лука с киммерийцами лишены оснований. Все ссылки на изображения киммерийцев с луками либо имеют ошибки в хронологии, либо неверно интерпретированы. В Северное Причерноморье сигмовидный лук попадает вместе со скифами в конце VII -начале VI в. до н.э., что приводит к резкому изменению типов наконечников стрел. Грекам он становится известным в последней трети VI в. до н.э.
2022
Рецензия на R. ALLCHIN, W. BALL, N. HAMMOND (eds.). The Archaeology of Afghanistan (new edition). Edinburgh: Edinburgh University Press, 2019. 711 p. ISBN978–1–4744–5047–8; W. BALL. Archaeological Gazetteer of Afghanistan (revised edition). Oxford: Oxford University Press, 2019. 682 p. ISBN: 978–0–19–927758–2
В статье отмечается, что дедукция априорных познавательных форм, проведенная И. Кантом, получила свое продолжение у Э. Кассирера и М. Хайдеггера, которые показали, что основание априорности коренится в определенных способах бытия человека. Продолжая эту линию интерпретации основания априорности, автор статьи показывает, что культура как способ существования значимого бытия рождает исходные (автохтонные) идеи, которые становятся ее категориальным языком и организуют пространство смысла в культуре. К таким автохтонным идея автор относит идею сакральности (расчленение пространства значений) и идею души (осмысление временного постоянства).
“Фиюзат”, 2021
В монографии автор исследует докавказскую история армян. На базе фундаментальных трудов кавказоведов и арменоведов показаны истоки армянских мифов-пласты «армянского вопроса». Исследователь доводит до внимания широкой аудитории передвиженческую систему армян, перетянувших на Кавказ оронимы, гидронимы, названия древних городов и столиц Арташеской и Аршакидской Армений. На матрице истины изложена докавказская история армяно-григорианской церкви-создательницы армянских мифов и идейного вдохновителя их интеллигибельной мечты. Монография рассчитана на широкую аудиторию. The author examines the Precaucasian history of the Armenians in the monograph. The sources of the Armenian myths are shown-the layers of the "Armenian question" on the basis of the fundamental works of the Caucasian and Armenian scholars. The researcher brings to the attention of a wide audience the traveling system of Armenians, who brought the oronyms, hydronyms, names of ancient cities and capitals of Artash and Arshakid Armenia to the Caucasus. The Matrix of Truth describes the Precaucasian history of the Armenian-Gregorian Church-the creator of Armenian myths and the ideological inspirer of their intelligible dreams. Yazar monografide Ermenilerin Kafkas öncesi tarihini inceliyor. Kafkas ve Ermeni bilim adamlarının temel eserlerine dayanarak Ermeni mitlerinin kaynakları-"Ermeni sorunu"nun katmanları gösterilmektedir. Araştırmacı çeşitli coğrafi ve antik şehir adlarını, aynı zamanda Artaşet ve ArşakilerErmeniyyesi'nin başkent adlarını Kafkasya'ya getiren Ermenilerin seyahat sistemini geniş bir kitlenin dikkatine sunuyor. Gerçeğe dayanarak Ermeni mitlerinin yaratıcısı ve onların rüyalarının ideolojik ilham kaynağı olan Ermeni-Gregoryen Kilisesi'nin Kafkas öncesi tarihi tanımlanır. Monografi geniş bir kitleye yöneliktir.
In the methodology of teaching foreign languages, there is a very large number of classifications of listening. The differences between these classifications are based on the fact that they are based on different criteria for distinguishing the types of listening. Students should learn how to independently choose a strategy for perceiving the text, depending on the communicative intention/communicative task and the features of the audio text. It is also important that in the structure of skills and abilities that ensure the possession of different types of listening, along with specific skills and abilities, there are skills and abilities common to all kinds. Therefore, it is necessary to teach students to transfer skills from one type of listening to another/others. The article provides sufficient information about types of listening.
Уфимский археологический вестник, 2023
Аннотация. Акинак-оружие, уникальное для скифских и других евразийских степных групп I тысячелетия до н.э. Подобные мечи или кинжалы известны также в ордосских бронзах. Эти акинаки неожиданно появляются во Внутренней Монголии и районе Великой стены в Китае в VI-V вв. до н.э., но их происхождение неясно. В ордосских бронзах также есть два типа изображения головы птицы на навершиях «акинаков», связь между которыми была проблематичной. В последние годы многие исследователи сосредоточились на Средней Азии, включая и Урало-Казахстанские степи, как месте формирования акинаков, но неясно, как они распространились по востоку Евразийской степи, включая Ордос. Поэтому первый вопрос, который необходимо было решить, заключается в том, как связать богатые количественные данные ордосских, среднеазиатских и сибирских источников. В данной работе предпринята попытка рассмотреть акинаки в ордосских бронзах в контексте всей степной зоны Восточной Евразии (в основном-к востоку от Урала). С учетом разработок А.И. Meлюковой и Ш. Такахамы акинаки разделены на два класса. Класс I: с навершием, кроме «птиц с клювом, направленным вверх», и его варианты; головы птиц, изображённые на перекрестье, встречаются редко. Класс II: с навершием «птица с клювом, направленным вверх», и его варианты; на перекрестье четко выражена голова птицы. Классификация подтипов в каждом классе основана на сочетании деталей навершия и перекрестья. Эти детали изменяются во времени, и подтипы, основанные на их сочетании, являются временными единицами. Всего выделено 11 подтипов. Их можно разделить на четыре временные стадии, и на каждой стадии было установлено распределение подтипов. Результаты исследования показывают, что акинаки, в основе которых лежит карасукский кинжал, появились на территории от Урала до Казахстана в VIII-VII вв. до н.э., распространившись в Минусинскую котловину и зону Великой Стены в VI-V вв. до н.э. Также автор указал на возможность того, что акинаки распространились из центра степной зоны Евразии как на восток, так и на запад и могут рассматриваться в качестве индикатора второй фазы скифо-сибирского мира. Ключевые слова: эпоха ранних кочевников, скифо-сибирский мир, акинаки, карасукские кинжалы, Ордосские бронзы Цитирование. Мацумото К., 2023. Происхождение акинаков на востоке Евразийской степи // Уфимский археологический вестник. Т. 23, № 1. С. 6-18.
ИСТОРИЧЕСКАЯ ЭТНОГРАФИЯ, 2014
ФОЛЬКЛОР ТУВИНЦЕВ-ТОДЖИНЦЕВ: ИСТОРИЯ СОБИРАНИЯ И ПУБЛИКАЦИИ//Историческая этнография. Санкт-Петербург, 2014. С.182-185
ПОЛИТЕИА, 2017
Утицај Ватикана на просторе Балкана и Средње Европе кроз векове био јеврло интензиван, активан и динамичан. Ватикан је био сведок пропасти многихцарстава, краљевина и република. Књига Пеђе Радосављевића осветљаваједан, за Ватикан кратак временски период, међутим период у коме је Ватиканимао једну веома живу дипломатску активност, можда чак и најактивнију уисторији свог дипломатског деловања на Балкану и у Средњој Европи.
Антропологічні виміри філософських досліджень #12, 2017
На жизненном примере великого христианского подвижника Аврелия Августина и на основании его «Исповеди» автор рассматривает проблемы экзистенциального выбора, меняющего жизненный путь человека и выявляющего его сущность. Анализируя и деконструируя саморефлексию Августина на фоне текстов двух других великих африканцев (А. Камю и Ж. Дарриды) в статье прослежены основания и главные этапы процесса поиска самости у людей, желающих найти себя в потерянном мире. В сопоставлении с идеями А. Камю и Ж. Даррида, знаменитых соотечественников Августина, родившихся, как и он, в Алжире, делается анализ интеллектуальной, эмоциональной и духовной составляющей процесса принятия эпохальных решений. В результате исследования показано, что экзистенциальный выбор, который в отличие от рядовых выборов, меняет жизнь человека и придает осмысленность его существованию, совершается не волевым решением, а труднообъяснимым энкаунтером, сочетающим личное и надличное бытие. В отличии от повседневных выборов-предпочтений, которые можно сделать на основании рационального и экстатического решения, экзистенциальный выбор представляет собой диалектическое единство Дара, сходящего Свыше, и интуитивной, неосознанной веры принимающего этот Дар.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.
Археографический ежегодник, 2024
Society. Document. Communication
ТУРИСТСКИЙ ПОТЕНЦИАЛ И СОВРЕМЕННЫЕ МЕТОДЫ СОХРАНЕНИЯ И ПОПУЛЯРИЗАЦИИ АРХЕОЛОГО-АРХИТЕКТУРНЫХ ПАМЯТНИКОВ ТАШКЕНТА, 2025
ВОСТОК (ORIENS) , 2017
Кузнецов И.В. (ред., сост.). Армяне Причерноморья: энциклопедия. Том 2: Армяне Абхазии - Аязма. Краснодар., 2024
40. Царьков О.Е. Очерк истории хионитов. Bulletin de l'Académie Internationale CONCORDE, 2024, N 2
ADAPTATION FOR PRACTICE THE MIDWIFE PROFESSION IN HOSPITAL CONDITIONS, 2018
Філологічні Студії, 2013
Scientific Bulletin of Kherson State University Series Germanic Studies and Intercultural Communication
ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КЛАСИЧНЕ СТУДИЈЕ JOURNAL OF CLASSICAL STUDIES MATICA SRPSKA, 2023
НОВОЕ ИСКУССТВОЗНАНИЕ, 2020
Вестник древней истории 80/2 (2020), 340–353, 2020
Гуманитарные исследования в Восточной Сибири и на Дальнем Востоке
Вестник Таджикского педагогического института в городе Пенджикенте – Сокровищница науки, 2019, № 2. С. 22-24, 2019
Математика в высшем образовании. – 2012. - №10. – С. 149–166., 2012