АРХИТЕКТУРА ПАЛАТЕ ПОПОВИЋ ТОНКИЋ У ЛЕСКОВЦУ

The subject of research in this paper is the history of the Commercial Academy in Pančevo, a secondary school that existed in the period from 1924 to 1930, but also the High Commercial School, which preceded the Academy (1923-1924). We paid special attention to its establishment and termination, as well as its work, i.e. teaching, extracurricular activities, teachers and students. The paper was written on the basis of archival material stored in the Archive of Yugoslavia and the Historical Archive in Pančevo, but we also used the press data, published sources and relevant scientific literature.

Значај стамбене архитектуре Београда на прелазу из XIX у XX век није потребно посебно наглаша-вати. У урбаној структури овај грађевински фонд пред-ставља драгоцено историјско наслеђе, као и материјал-но сведочанство које доприноси конституисању карак-тера града и сведочи о његовој прошлости и развоју. Овај фонд не морамо посматрати искључиво кроз по-јединачне архитектонске, стилске или шире, амбијен-талне урбанистичке вредности, већ сама архитектура, као утилитарна уметност, такође нуди и важан елемент сагледавања укупне социјалне, економске и културне слике једног времена. Управо зато кућа архитекте Јова-на Илкића, као део овог архитектонског фонда, пружа информацију о начину урбане трансформације Београ-да, месту самог архитектонског дела у оквиру ауторо-вог опуса, као и у оквиру архитектуре академизма пре 1914. године. Такође, архитектура предметног објек-та вреднована у овом контексту и схваћена као начин Сажетак: Примаран циљ анализе архитектуре куће архитекте Јована Илкића у Улици Милоша Поцерца бр. 32 у Београду јесте валоризација предметног објекта у контексту архитектонског опуса аутора, њеног места у оквиру архитектуре свога доба, као и њеног значаја као материјалног сведочанства урбанистичког развоја Београда с краја XIX и почетка XX века. Abstract: The main goal of the analysis of the architecture of the house of Jovan Ilkić at 32 Miloša Pocerca Street in Belgrade is the evaluation of the building in the context of its author's architectural work, of its place in the context of the architecture of its time, and of its importance as material evidence of the urban development of Belgrade in the late 19th and early 20th century.

Етно-културолошки зборник XXIII, 2020

Организована поклоничка путовања у манастире Српске православне цркве (СПЦ), пружају могућност поклоницима да се упознају са светињама, са историјом манастира који се посећују, као и са монашким и духовним животом који се у њима одвија. Током ходочашћа верници оснажују свој верски идентитет, али и друге врсте идентитета, најчешће етнички и национални. У овом раду, који представља студију случаја, биће анализирано поклоничко путовање у манастире Пиротског округа. Рад прати како се током једног поклоничког путовања развија и употребљава наратив о етничком идентитету посетилаца манастира.

АРХЕОЛОШКА ТОПОГРАФИЈА ПОДРУЧЈА ГРАДА ПАНЧЕВА I , 2020

Велики број регистрованих налазишта и обимна археолошка грађа која је прикупљена на територији града Панчева, условили су и начин на који ће она бити презентована, стога ова монографија представља прву књигу у низу, која се тиче археолошке грађе са овог простора. Mонографија у потпуности задржава успостављену концепцију, која је формирана у претходне две публиковане монографије, за општине Нови Кнежевац и Чока, као и у трећој, за северозападни део града Кикинде.

ГЛАСНИК ДРУШТВА КОНЗЕРВАТОРА СРБИЈЕ 44, 2020

Цркве брвнаре представљају не само наше културно благо; оне су једна од специфичности наше црквене архитектуре. Углавном су врло малих димензија, једноставне и скромне, по угледу на сеоске куће. Како би се колико-толико сачувале од Турака, грађене су далеко од насеља,у забаченим увалама или узвишењима у некој тешко проходној шуми. Прављене су углавном уз одобрење турског великог везира, на предлог муселима,спахије или кадије чији је тимар на којем ће црква бити саграђена. Ради добијања одобрења Срби су морали врло богато да дарују турске великаше, но Турци су ипак нерадо одобравали градњу цркава.

2020

Сажетак: У овом раду предмет истраживањa je писани израз Светлане Велмар Јанковић (Светилник), настао истовремено потакнут и савременим тренутком и свевременим богонадахнућем, призивом да се изговоре (напишу) речи молитве упућене Творцу. Методолошки приступ савременој ауторки базиран je на теопоетици (начину читања текстова одувек присутног, али књижевнотеоријски дефинисаног у XX веку). Овакав приступ тексту представља процес откривања континуитета са средњовековним изразом, али је истовремено херменеутика хришћанског живота, без обзира на време и простор. Моћ речи, упркос стварносним околностима, произлази из медиевистичког принципа мимезе-не у фактографији, већ евокацији-када се присећањем на давно прошло, речју призива Добро и Истинито у актуелном тренутку. Кључне речи: Светлана Велмар Јанковић, Светилник, молитва, теопоетика, моћ речи. 1 О историјском контексту романа Светлане Велмар Јанковић, у истом зборнику, говори и Александра Угреновић (2012). Горе истакнут навод Јане Алексић је важан, зато што указује да приповедни свет Светлане Велмар Јанковић, иако котекстуализован историјом, није свет без Бога, а историјско време је у сагласју са промишљањима о вечности.

Проблемы исторической поэтики, 2016

* Аннотация. В XVIII-XIX вв. были предприняты попытки литературного освоения фольклорных героев и жанров. Одним из литературных персонажей стал былинный и сказочный герой Алеша Попович, именем которого названа поэма Н. А. Радищева (1801). Подражая фольклорным и литературным жанрам, начинающий автор создал оригинальное сочинение, в котором дан синтез былины, волшебной и богатырской сказки, героической и сентиментальной поэмы. В герое Радищева трудно признать богатыря, который побеждает соперников силой оружия и духа. В борьбе со злыми и враждебными силами ему помогают магические предметы и сверхъестественные способности. Став героем волшебной сказки, былинный герой перестает быть богатырем, поэтика волшебной сказки разрушает поэтику былины. В сказочном мире живут и действуют герои другой эпохи, которые в соответствии с литературной модой произносят сентиментальные речи, экзальтированно резонерствуют, плачут и страдают, вопреки рефлексии совершают свои подвиги любви и созидают семейное счастье: Алеша вместе с обретенной женой возвращается в Киев, богатырь снова становится дьячком. В оправдание этих жанровых экспериментов и трансформаций можно предъявить удачу другого поэта-«Руслана и Людмилу» А. С. Пушкина, которого вдохновила стихотворная сказочная повесть Радищева. Ключевые слова: фольклорная сказка, литературная сказка, повесть, поэма, сентиментализм, богатырь, литературный герой, жанровые трансформации А леша Попович является не только былинным и сказочным героем, но и литературным персонажем. Онмладший из русских богатырей, о котором записано несколько былинных сюжетов: «Алеша Попович и Тугарин», «Алеша и Добрыня» («Добрыня в отъезде», «Добрыня на свадьбе своей жены»), «Алеша Попович и сестра Петровичей-Бродовичей».

Науковий вісник Ужгородського університету. Серія Філологія, 2019

Пискач О. Табу в поховальній обрядовості Закарпаття: етнолінгвістичний аспект; кількість бібліографічних джерел-7; мова українська. Анотація. У статті проаналізовано контактні та комунікативні табу в поховальному обряді Закарпаття відповідно до структурної організації обрядових дійств. Зроблено висновок, що етапи традиційного похоронного обряду супроводжує розгалужена система заборон у вигляді різних символічних, магічних дій, повір'їв, релігійних приписів, норм поведінки, які мають на меті вшанувати культ предків і захиститися від смерті.

Arheoloski Informator 3, 2020

ГРАЂА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ВОЈВОДИНЕ XXIX, 2016

Почетком XX века административно-управ-ни систем Аустроугарске монархије био је органи-зован по систему жупанија са својим администра-тивно-управним центрима, а жупаније су биле по-дељене на мање управне јединице-срезове. Торон-талска жупанија 1 са центром у Великом Бечкереку, по територији коју је обухватала, била је једна од највећих жупанија у Угарској, имала је под својом јуриздикцијом чак деветнаест срезова и три града 2 , а обухватала је територију која се простирала на југу-до Дунава, односно до границе са Краљеви-ном Србијом, западу-скоро до Темишвара, однос-но Тамишке жупаније, источна граница била је река Тиса, а на северу се протезала чак до Сегедина. Након аустро-угарске Нагодбе 1867. године, доношењем Закона о муниципацији, спроведене су свеобухватне реформе државне управе у угар-ском делу монархије. На основу Закона о вршењу судске власти из 1869. године коначно је одвојена судска од законодавне власти. На основу овог за-кона извршена је реорганизација судова и уведен је нови правни систем. Највиша судска инстанца постала је Краљевска курија која се налазила у свим већим градовима монархије и жупанијским 1 Торонталска жупанија била је аутономна област у саставу Краљевине Угарске која је имала сопствену владу, односно самоуправне органе власти и припадајући чинов-нички апарат. 2

Лесковачки зборник, 2024

Археолошки локалитет Локве-Селиште је први пут истраживан за време систематског археолошког рекогносцирања Лесковачке котлине 1951. године. У овом периоду, на локалитету под називом Селиште, пронађена је мања количина археолошког материјала који је опредељен у млађи неолит и винчанску културу, поред осталог. Будућа археолошка истраживања нису дала исте резултате. Последњих година, мештанин Х. Митић је сакупљао археолошки материјал са површине обрадивих парцела и презентовао сакупљене предмете археолошком одсеку Народног музеја у Лесковцу. Након кратке површинске проспекције 2024. године, виши кустос археолог В. Стевановић је констатовао постојање археолошког материјала који потиче из периода млађег каменог доба, углавном из раног неолита, старчевачке културе. У питању је шест антропоморфних фигурина, али и друга врста материјала која ће тек бити публикована. У непосредној близини локалитета Локве-Селиште, налази се чак четири неолитска локалитета, која се могу довести у везу са њим.

Рад Музеја Војводине 65, 2023

Тема овог рада односи се на почетак и завршетак соколске епопеје у Старом Бечеју. У периоду Краљевине Југославије значајну улогу у промовисању интегралног југословенства управо су имала соколска друштва. Њихова културна и просветна активност обухватила је велики проценат становништва и значајно утицала на едукацију у руралним областима земље. Покрет је радио на културно-просвет ном уздизању и моралном одгајању омладине до најдостижније савршености.

КУЛЬТУРНЫЙ ЛАНДШАФТ ТАМАНСКОГО ПОЛУОСТРОВА В ДРЕВНОСТИ, 2019

Под культурным ландшафтом понимается измененная человеком природная среда или следы взаимодействия человека и природы. На раннем этапе освоения Таманского полуострова влияние человека на окружающую среду было минимальным из-за примитивности промыслов, скотоводства, земледелия, ремесел и строительства. Начиная с эпохи бронзы с появлением новых технологий и орудий труда, воздействие на природный ландшафт возросло, но по-прежнему оставалось минимальным. Лишь с появлением на берегах Боспора Киммерийских древнегреческих колоний влияние человека на природноклиматические условия Таманского полуострова значительно возросло. Интенсивное использование естественных ресурсов региона привело к их значительному преобразованию: строились города, поселения, обустраивались некрополи, создавались дорожная сеть, различные инженерные сооружения и т.д. Используя свои достижения в области науки, технологий, военного дела, демографические ресурсы и т.п., древнегреческие переселенцы освоили практически всю территорию полуострова. Были акклиматизированы, за редким исключением, основные культурные злаки и плодовые деревья, свойственные для античной цивилизации. Значительная часть территории была размежевана под поля зерновых, сады, виноградники, огороды. В земледелии использовались злаки и опыт земледелия аборигенов, в животноводстве — породы скота и технологии его разведения в условиях Северного Причерноморья.

Arheoloski Informator 3, 2020