Књижевни ЕСНАФ - часопис за књижевност и теорију - број 3

Предмет дисертације су етимолошки подаци који се налазе у чланцима објављеним у лингвистичком часопису „Наш језик“ у временском распону од 1932/1933. до 2013. године. Међу његовим корицама су се, у складу с програмом часописа, нашли радови посвећени изучавању и нормирању српског (раније српско хрватског) књижевног језика, решавању питања језичке културе, неговању те културе и усмеравању правца њеног даљег развитка. Иако је у „Нашем језику“ објављен мањи број етимолошких студија, часопис се показао као богат извор етимолошких података, а под тим подразумевамо сваку информацију која се тиче порекла, развоја и/или историје одређене речи, израза или синтаксичке конструкције. У раду су постављена два основна циља. Први је опис етимолошких података и разврставање чланака у којима се ти етимолошки подаци налазе. На страницама часописа објављено је укупно 1646 чланака, као и велики број одговора чланова уредништва у сталним рубрикама Језичке поуке, Наша пошта и Језички пабирци. Спроведена анализа је показала да је у чланцима количина етимолошких података различита, а етимолошки садржај разноврстан. У зависности од теме односно области рада, аутори су залазили у етимологију и дијахронију у мањој или већој мери и из различитих разлога. Најбројнији су чланци у којима аутори приликом анализе речи иду за њиховом прошлошћу, реконструишу порекло речи и баве се историјом развоја облика, значења и употребе речи. Други циљ је да се на примеру лексема означених у часопису „Наш језик“ као русизми и бохемизми преиспитају тамо дате етимологије уз помоћ етимолошких метода и савремене литературе и извора. Из часописа је ексцерпирано укупно 297 лексема обележених као русизми, 9 лексема – као русизми или бохемизми, 64 лексеме – као бохемизми и 2 лексеме – као бохемизми или германизми (укупно 370). У раду су русизми расподељени у 213 одредница, русизми или бохемизми у 9 одредница, бохемизми у 44 одреднице, а бохемизми или германизми у две одреднице. Изабрана лексичка грађа је разврстана првенствено по етимологији која је дата у часопису у неколико група. Лексеме означене у „Нашем језику“ као русизми распоређене су у три групе: у првој групи су лексеме за које се у часопису тврди да су руског порекла, у другој оне за које је наведено да су значења преузета из руског језика, а у трећој лексеме изведене по угледу на руске творбене моделе. Русизми у првој групи подељени су на оне који су неспорни и спорни. Подела је зависила од тога да ли је руско односно рускословенско порекло потврђено или оспорено етимолошком анализом. Лексеме у другој групи подељене су на оне чија значења јесу или нису из руског језика. Лексеме које су у часопису наведене као русизми или бохемизми, у раду су подељене на оне које су неспорне и спорне. Лексеме означене у „Нашем језику“ као бохемизми разврстане су у две групе: у првој групи су оне за које се у часопису тврди да су чешког порекла, а у другој лексеме изведене по угледу на чешке творбене моделе. Лексеме у првој групи су подељене на неспорне и спорне бохемизме. Неспорни бохемизми су они којима смо етимолошком анализом потврдили чешко порекло, док међу спорним бохемизмима нашле су се речи чије чешко порекло по нашем суду није извесно. На крају рада су анализиране и две лексеме означене у часопису као бохемизми или германизми. Наш рад путем етимолошке анализе изабране лексичке грађе пружа детаљан увид у карактер те лексике, чиме се осветљава њено место у лексичком фонду српско хрватског језика.

THE LAST GREEKS IN ZEMUN IN THE WORKS OF ISIDORA SEKULIĆ, 2020

MavrogeniSummaryThis paper analyzes the last chapter of Isidora Sekulić work, Chronicle of a Small- Town Graveyardin the light of the relations among the communities which constituted the population of Zemun from the 18th, until the beginning of the 20th century. It focuses on the Greek-Serbian relations. The first part of the article reflects upon the history and culture of the emigrant communities in general which lived in Zemun at the time and specifically on the Greek situation, covering many aspects of life from the larger historical picture, the political tensions between the Austro-Hungarian and the Ottoman Empire, to the economic issues, to the education of children and religious holidays. The paper further discusses the description of the Greek community created by Isidora Sekulić in the Chronicle of the Small-Town Graveyard.The aim of this paper is to sum up the points that Sekulić makes in her work about the closeness and misunderstanding between the two communities, Greeks and Serbs and to suggest the possible outcomes that the mutual historical and cultural circumstances left on the further development of the respective communities.

Повеља, 2024

Приказ књиге Весне Тријић Књижевност између политике и културе: Бранимир Шћепановић и Данило Киш, Андрићград, 2023

Збиља, 2002

У Задру је рођен знаменити српски књижевник и изданак великих српских благородних лоза, Владан У. Десница. На дан када Црква Православна прославља успомену на великога јеврејскога пророка, вођу, реформатора и књижевника, Мојсеја Боговидца (4. септембра 1905. – по старом календару), се зањихала колевка на обалама Јадрана, у дому чувенога господина Уроша В. Деснице. Родило се чадо, које ће много значити у оквирима свог народа, али и шире. Родио се достојни изданак сердарског, витешког и кнежевског рода Митровић–Јанковић–Деде–Десница.

Polja, maj-juni, br. 517-518, 2019

Фи ло зоф ски по сма тра но, стра ност би ћа, стра ност у би ћу, услов је по сто ја ња са мог би ћа и ње го во га ми шље ња. Ка да је реч о на сло ву књи ге Ми ла Лом па ра ко ја је не дав но по не ла На гра ду "Ме ша Се ли мо вић", Ми лош Цр њан ски це ло ви то је об у хва ћен и сим бо-лич ки озна чен јед ним по себ ним осе ћа њем, чи ја се ду хов на би о гра фи ја из ла же у на ред-них два де сет шест по гла вља ове уз бу дљи ве, от кри ва лач ке и жан ров ски по ли ва лент не књи ге. У слу ча ју Цр њан ског, уз на гла ше ну фи гу ру стран ца, стра ност се по и ма као осе ћа ње има нент но ис ку ству ње го вих књи жев них ју на ка, али и са мо га ау то ра. У вре-мен ски раз ли чи тим, па ра диг ма тич ним и су прот ста вље ним дру штве ним, иде о ло шким, кул тур ним, по ли тич ким, по е тич ким и лич ним кон тек сти ма, Ми ло Лом пар про пи ту је ин ди ви ду ал ну и на ци о нал ну ег зи стен ци јал ну стра ност Цр њан ског. А она је трај но обе-ле жи ла ње го во ме сто у срп ској кул ту ри по сле Ве ли ког ра та (ам би ва лент на кри тич ка ре цеп ци ја), пре ко ме ђу рат ног пе ри о да (по ле ми ка и су коб са "Срп ском књи жев ном за-дру гом", "Но ли том" и Кр ле жом) до пи шче вог по врат ка у Ти то ву со ци ја ли стич ку Ју го сла-ви ју и пост ју го сло вен ске исто риј ске си ту а ци је. Увод но и за вр шно по гла вље од ли ку је го то во ро ма неск на на пе тост услед де таљ не Лом па ро ве усред сре ђе но сти на пси хо е мо-ци о нал на свој ства Ми ло ша Цр њан ског пред крај жи во та. За ни мљи ва је у том сми слу и из ја ва Ми ло ша Цр њан ског о ста ту су књи жев не кри ти ке и ре цеп ци је ње го вог још увек про ка же ног књи жев ног де ла, у јед ном но вин ском раз го во ру 1973, по до ла ску у зе мљу: "Кли ка и ли те рар них гру па, увек је би ло и би ће. То су не из бе жне не при јат но сти за на та. Ме ђу тим, код нас је у по след ње вре ме по рас тао углед књи жев них сту ди ја, есте та, со-ци о ло га, иде о ло га, у ли те ра ту ри. О ме ни, на при мер, има сту ди ја (Н. Ми ло ше ви ћа, Кон-стан ти но ви ћа, Џа џи ћа и дру гих, да не спо ми њем мно га име на) што је са свим но во у на шој књи жев но сти. Че га, до не дав на, ни је би ло. Осим то га, у на шој омла ди ни има чак и пре те ра не љу ба ви, за по е зи ју, че га, осим код Ру са, ниг де не ма" (Цр њан ски 1999 II : 565). Не ка дру га по гла вља пак раз ли чи те ду жи не и те ма ти ке, пи са на су као мо ра ли стич-ко-фи ло зоф ски огле ди, по е тич ко-хер ме не у тич ке рас пра ве, па жљи ве ана ли зе до ку-мен тар не и књи жев но у мет нич ке гра ђе (пре пи ска, есе ји, по ли тич ки тек сто ви, по е зи ја, при по вет ке, пу то пи си, ро ма ни), као и сво је вр сне лир ске епи зо де. А у цен тру ра зно-вр сних на ра ти ва ове не сва ки да шње књи ге сја ји пла ви круг, и у ње му зве зда, ју нак ове сту ди је, Ми лош Цр њан ски. И ње го ва тај на, ко ја и по сле овог из у зет ног ду хов ног прег-ну ћа оста је још увек нео д го нет ну та и по ма ло ми стич на.

Гласник Етнографског музеја, 2016

Жива Антика / Antiquité Vivante, 2022

Иво Андрић је био књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман „На Дрини ћуприја“ (1945). Био је члан Српске академије наука и уметности. Рођен је 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустроугарској. Матичне књиге кажу да му је отац био Антун Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина Андрић (рођена Пејић). Детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу. Андрић је 1903. године уписао сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студирао је на Филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.