Top, vojnik i sećanje. Prvi svetski rat i Srbija 1914-2009
Danilo Sarenac
Sign up for access to the world's latest research
checkGet notified about relevant papers
checkSave papers to use in your research
checkJoin the discussion with peers
checkTrack your impact
Abstract
Ова књига представља измењену и допуњену докторску дисертацију под називом "Први светски рат и Србија. Техницизација ратовања и култура сећања 1914-2009", одбрањену на Филозофском факултету у Београду 7. децембра 2011. пред комисијом коју су чинили професори др Милан Ристовић и др Дубравка Стојановић, као и др Олга Манојловић-Пинтар и др Миле Бјелајац. Захваљујем се члановима комисије на свим запажањима, критикама и смерницама. Настојао сам да током дораде своје тезе све недостатке отклоним, а да сачувам оно што је било како треба. Посебно се захваљујем др Стојановић на идеји за наслов ове књиге. Захваљујем се директору Института за савремену историју проф. др Момчилу Павловићу на пуном поверењу које ми је указао током израде књиге. Рукописа свакако не би ни било без стручне и пријатељске помоћи др Косте Николића, др Мире Радојевић и др Милана Терзића. Посебно место имају инспиративни разговори са др Предрагом Ј. Марковићем на тему повезаности Срба и технике кроз историју. Професор Мирослав Јовановић одиграо је важну улогу у настанку овог рада када ме је подстакао да теми приступим синтетички и на најамбициознији начин. Колеге Бранка Косановић и Младен Ацковић заслужили су све похвале због исказаног стрпљења приликом припреме ове књиге за штампу.
Related papers
VITEŠTVO SRPSKOG I AUSTRO-UGARSKOG VOJNIKA U PRVOM SVETSKOM RATU
I pored injenice da je obuhvatao veliki prostor, da je odneo milione ljudskih žrtava, uništio velika materijalna dobra i da je po strahotama bio nezabeležena pojava u dotadašnjoj istoriji, u Prvom svetskom ratu, za razliku od onog koji e poeti dvadeset pet godina kasnije, nisu zabeleženi tako veliki zloini nad civilnim stanovništvom. Imajui u vidu da fašistika ideologija još nije ovladala velikim evropskim državama, tako nešto i nije bilo mogue. Ipak, na balkanskom ratištu, vojska jedne velike nacije, koja je sebe smatrala centrom i rasadnikom kulture i umetnosti ponašala se suprotno ele-mentarnim pravilima ratovanja. Dok se s druge strane, vojska, malog, selja-kog, balkanskog naroda iskazala viteškim vrlinama u boju ali i prema pobe-enom neprijatelju. Autor e pokušati da otkrije razloge razliitog delovanja dve suprotstavljene vojske.
U spomen na Veliki rat/ In Memory of the Great War.pdf
Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo
Спомен обележја, као начин уобличавања сећања на људе и догађаје из Првог светског рата, подизана су као сведочанства једног тешког историјског тренутка, чијом је уметничком формом требало пренети сегмент историје и победити пролазност. Извођена као архитектонска или скулпторална дела (спомен црква и јавни споменици), објекти утилитарног карактера (спомен чесме) и спомен плоче, стилски и архитектонски неуједначени, историјски и културолошки неједнако значајни, очувани, оштећени или с временом потпуно девастирани и уништени, ова спомен обележја представљају специфично сведочанство не тако давне трагичне и трауматичне прошлости Србије.
Небојша Ђокић, Оливера Думић, НАОРУЖАЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВРЕМЕ МОБИЛИЗАЦИЈЕ 1914. ГОДИНЕ, Расински анали 14, Крушевац 2016, 67 - 104; ARMAMENT OF THE SERBIAN ARMY AT THE BEGINNING OF WWI.
НАОРУЖАЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВРЕМЕ МОБИЛИЗАЦИЈЕ 1914. ГОДИНЕ.
Slike rata u ilustrovanom časopisu "Srpska zora" (1876 - 1881) / Images of War in the Srpska zora Illustrated Magazine (1876 1881)
Baština 31/2011, 2011
This paper analyzes images of war in the Srpska zora magazine, which was launched by a group of Serbs in Vienna. As the magazine for entertainment and lessons, it was being published from 1876 till 1881. Most of illustrations in the Srpska zora magazine (portraits, landscapes and images of war) were used for propaganda of Serbian national idea and imaging of national identity. The paper analyzes images of current war actions, at the time very popular throughout Europe at that time – uprisings in Bosnia and Herzegovina and Bulgaria, as well as wars of the Serbs and Russians against the Turks. Through these illustrations we can see several phenomena, among which cult of national heroes is the dominant one. At the same time, we notice cult of the Montenegrins and idea of Pan-Slavism. The aim of this paper is to point out possibilities in the interpretation of illustrated periodicals and mapping its position in the system of Serbian visual culture.
Serbowie: Једно антропометријско истраживање српских ратних заробљеника за време Првог светског рата
Godišnjak za društvenu ustoriju, 2024
Публикација са једноставним насловoм: Serbowie (Срби) објављена је 1922. године у Познању. Њен аутор био је доктор Адам Вжосек (Adam Jan Wrzosek, 1875-1965), познати пољски антрополог и историчар медицине. Кроз његов дуги живот и каријеру преламале су се све оне драматичне промене које су, од почетка до средине 20. столећа, захватиле широк простор Источне Европе. Потиче из угледне породице индустријалца из града Загоржа, тада у границама Руске империје. Студирао је медицину у Кијеву, Цириху и Берлину, где је на Хумболтовом универзитету стекао и докторат. Кратко време радио је као лекар у Кијеву, да би наставио рад у приватној пракси у родном месту. Други докторат стекао је 1910, у Кракову, тада у границама Аустроугарске монархије, где је, после одбрањене хабилитације, отпочео универзитетску каријеру на Јагјелонском универзитету, где се бавио општом и експерименталном патологијом и медицинском прoпедевтиком. Од 1913. налазио се на месту шефа Одељења за антропологију Јагјелонског универзитета. Ратне године 1914-1918. провео је најпре у аустроугарској армији и пољској војсци (у оквиру аустроугарске армије биле су образоване две пољске легије) 1 у чину потпуковника, као главни лекар и управник војне болнице смештене у Манастиру босих кармелићанки у Кракову. 2 После проглашења и обнове независности постављен је за шефа Научног одељења санитетског одсека Министарства спољне политике Друге Пољске Републике, да би по демобилисању прешао у резерву у чину пуковника. У међуратном периоду обављао је разне високе дужности у државној администрацији, Годишњак за друштвену историју 1, 2024.
Кроз Мачву и Подриње: српска штампа о Церској битци августа 1914.
Историјске свеске бр. 8, 2014, стр. 20-40
"Видео сам једну старицу којој је глава била смрскана кундаком... Али да станем. Нећу да говорим о силовањима, ни о страсним садистичким зверствима, која су починили аустријски официри и војници. Довољни су ови примери које сам навео. Дрхтим при помисли на сву ту злочиначку гнусобу, коју ћемо имати да констатујемо, када дефинитивно буде одагната та војска, која се сматра за цивилизовану. За сада су њени рањеници смештени заједно са Србима у српске болнице. Негују се исто тако као и Срби. Према њиховим заробљеницима поступа се као према људима.
The Balkan wars: 1912–1913 (Serbian: 2013)
To understand the Balkan wars (1912–1913), besides political and military history, cultural history has to be taken into account. The goal of politics of both Kingdom of Serbia and Kingdom of Montenegro was to liberate Serbs from Ottoman rule and to unite into one independent and sovereign state. It is necessary to consider the worldview of the age, the previous history at the single moment of freeing Kosovo – common paradigm of all diverse parts of the Serbian nation in the Balkans. The text infers basic political, cultural and historical conclusions on the Balkan wars and their importance for Serbs nowadays. Key words: Balkan wars, Serbia, Montenegro, cultural history, political and cultural heritage
Vesna Bižić Omčikus, МА Jelena Tucaković, MA Mirjana Kraguljac Ilić, Dr Татjana Mikulić, Dr Vesna Marjanović, Prof Dr Božica Mladenović, Veliki rat i mali covek (3).pdf
На изложби Велики рат и мали човек није приказано нити написано ништа о великим борбама и војсковођама, славним личностима из историјских докумената, херојима и хероинама описаним и опеваним у прози и поезији. Ово су сећања на чуваре српске културе, на непознате војнике, јунаке, храбре и одважне жене и мајке, особе високих моралних начела и изразитог патриотизма ког нису јавно истицали већ су се у овој историјској трагедији борили за своју отаџбину и животе својих породица онако како су им васпитање и уврежени систем вредности налагали. Ово су приче о часним људима без обзира с које стране нишана се налазили. Етнографски музеј у Београду одаје пошту свим жртвама Првог светског рата и као место праштања и помирења жели да пошаље поруку мира и солидарности, разумевања и дијалога. At the exhibition The Great War and the Little Man nothing is displayed or written about great battles and strategists, famous figures from historical documents, heroes and heroines described and sung in prose and poetry. Rather, it recalls prominent figures of Serbian culture as well as unknown soldiers, heroes, courageous and bold women and mothers, persons of high moral fibre and patriotism which they did not tout publicly but who in this historic tragedy fought for their fatherland and the lives of their families the way their rearing and entrenched system of values enjoined upon them. These are accounts of honourable men and women regardless on which side of the rifle sight they happened to be. The Ethnographic Museum of Belgrade pays tribute to all victims of World War I, and, as a venue of forgiveness and reconciliation, wishes to send this message of peace, solidarity, understanding and dialogue.
Небојша Ђокић, Бранко Надовеза, Борбе на Сави и Дунаву 1914 - 1918. године, Београд 2020; Н. Ђокић, Б. Надовеза, Сражения на Саве и Дунае 1914-1918, Белград 2020; N. Đokić, B. Nadoveza, Battles on the Sava and Danube 1914-1918, Belgrade 2020.
Борбе на Сави и Дунаву 1914 - 1918. године Сражения на Саве и Дунае 1914-1918, Battles on the Sava and Danube 1914-1918,
Related papers
Први светски рат у сећању мађарских учесника Првог светског рата. Прилог вредновању ратних дневника и мемоара
2015
Аутор у свом чланку указује на чињеницу да је поводом стогодишњице избијања Првог светског рата порастао интерес историчара за истраживање докумената приватне провенијенције. Међу њима су најзначајнији дневници и мемоари. У чланку се указује на неколико примера необјављених ратних дневника и мемоара из Мађарске. Аутор закључује да истраживање личних погледа може знатно приближити тај период историје јавности данашњице. Путем личних доживљаја појављује се људско доживљавање рата, што поред конвенционалних приступа истраживања војне и политичке историје омогућава и нове могућности сазнања о светском рату.
Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije
2021
Od 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast u Srbiji, ratovi devedesetih postali su centralna tema državne politike sećanja i ključni za politički legitimitet državnih vlasti. Državni rad na sećanju zasniva se na populističkom diskursu o povratku nacionalnog ponosa po kojem su sve prethodne vlasti i međunarodna zajednica naterali srpski narod da se stidi svojih heroja i žrtava ratova devedesetih. Sadašnji režim koristi činjenicu da za vreme njihovih prethodnika nije bilo fokusa na devedesete kao izvor legitimiteta. Prema dominantnom narativu, srpski narod konačno može i sme da se sa ponosom seća svojih heroja i žrtava. Legitimitet državnih vlasti se gradi na njihovoj posvećenosti izgradnji industrije sećanja koja obuhvata komemoracije velikih razmera, upotrebu medijskih tehnologija, kulturnu proizvodnju i nove načine diseminacije dominantnih narativa. Ovaj rad analizira politiku sećanja na ratove devedesetih u Srbiji i problem istorijskog revizionizma od pada Slobodana Miloševića do danas. U prvom delu rada nudi se prikaz sećanja na ratove devedesetih tokom prve decenije posle smene Miloševića. Velika očekivanja od demokratskih promena u društvu brzo su se pretvorila u razočaranje kada je postalo jasno da nova državna vlast nema volju da se suoči s pitanjima krivice i odgovornosti Srbije i njenih snaga tokom ratova devedesetih. Rad prikazuje različite obrasce poricanja i relativizacije odgovornosti i zločina. Glavni deo rada fokusira se na period nakon 2012. godine i populističku državnu politiku sećanja. U svrhu boljeg razumevanja narativa o ratovima, komemorativnih praksi i pojave ratova devedesetih u službenoj politici sećanja, rad objašnjava glavne karakteristike populističkih politika sećanja. Sledi analiza interpretacije ratova devedesetih kao oslobodilačkih ratova, nacionalnog programa obeležavanja i industrije sećanja, s fokusom na operaciji „Oluja“, ratu na Kosovu i NATO bombardovanju Jugoslavije kao glavnim tačkama službene politike sećanja. Zaključna razmatranja osvrću se kratko na aktivizam na polju sećanja i izazove u borbi protiv industrije sećanja odozgo.
Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji
Fond za humanitarno pravo, 2023
Nakon promene režima 2012. godine, novi autoritarni režim Srpske napredne stranke (SNS) stavio je politiku sećanja visoko na svoj politički dnevni red. Revizionistička istorija ratova devedesetih godina sada predstavlja primarni izvor njihove političke legitimacije. Istovremeno, nova Vlada je čvrsto stegla medije, ostavljajući samo nekoliko nezavisnih medija koji su kritični prema novoj politici sećanja. Većina režimskih medija radi u simbiozi sa režimom, aktivno doprinoseći novom revizionističkom narativu. Ovaj narativ je dodatno podržan i naglašen u tabloidima i alternativnim medijima, nudeći još radikalniju verziju prošlosti. U takvoj medijskoj sceni, akteri koji se kritički osvrću na sećanje ograničeni su na nekoliko nezavisnih medija. Istovremeno, oni su pod stalnom pretnjom i režima i tabloida. Ovaj Izveštaj analizira istorijski revizionizam o ratovima devedesetih godina u srpskim medijima, od kraja Miloševićevog režima 2000. godine do danas. U Izveštaju razlikujemo dve faze u medijatizaciji prošlosti: (i) period do 2012. godine, kada su mediji osporavali ratni narativ, premda u okviru medijskog modela „spirale ćutanja“, gde su dramatična otkrića o zločinima padala u zaglušujuću tišinu; (ii) period nakon 2012. godine, sa usponom revizionističkih narativa pod novom autoritarnom vladom, konsolidovanih unutar medija pod kontrolom države i sve većeg procenta tabloidne štampe. Nova revizionistička istorija, dominantna u ovom drugom periodu, nadograđuje se na herojsko sećanje na srpsku vojsku koja služi kao izvor nacionalnog ponosa. Na nivou diskurzivnih strategija dolazi do zamene počinilaca i žrtava, oživljavanja ideje srpske žrtve i odbacivanja svake odgovornosti za kriminalnu prošlost.
Od atentata do rata. Konstruisanje rata Austro-Ugarske sa Srbijom 28. jun - 28. jul 1914
Istorija 20. veka, 2014
Nada i plan da će se rat voditi samo između Austro-Ugarske i Srbije pokazali su se kobnom greškom. Uprkos nedostatku čvrstih dokaza o umešanosti srpske vlade u atentat i pomirljivim gestovima i izjavama srpske vlade, Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji. Nekoliko dana posle toga rat je postao evropski a onda i svetski. Rad je napisan na osnovu dokumenata i literature.
Spomenik i kosturnica na Gučevu – deo istorijata, u Prvi Svetski rat, Srbija, Balkan i velike sile (ur. S. Rudić, M. Milkić), Beograd 2015
Spomenik na Gučevu je posvećen srpskim vojnicima stradalim u borbama na masivu planine Gučevo tokom Drinske bitke 1914. godine. U kosturnicu ispred spomenika su smešteni posmrtni ostaci oko 3.500 vojnika poginulih tokom navedene bitke. Na samom bojištu prvo su Austrijanci počeli podizanje spomenika, da bi ga posle rata preuredilo Udruženje rezervnih oficira i ratnika Kraljevine Jugoslavije i posvetilo srpskoj pobedi i srpskim vojnicima, pri tom ne zaboravljajući da posveti pažnju i neprijateljskim vojnicima prenoseći i njihove posmrtne ostatke u kosturnicu.
Далибор Денда, "Официрски кор Вијске Краљевине Србије у Првом светском рату", Војноисторијски гласник, 2/2016
The paper is based on archival records from the Serbian Military Archive and the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts, and includes ranklists of the Serbian officers, military press, and selected literature. It chronicles the number, structure, quality, and losses of the Serbian officers Corps during the First World War. It also reconstructs the process of education, training, and selection of active and reserve officers of the Serbian Army, that emphasized positive selection and war experience as the main factors for the success Serbian Army achieved during the first and second AustroHungarian campaign in 1914. According to this research, there were 3,712 active and 6,725 reserve officers in the Serbian army during World War I. Most of the active Serbian officers were educated and trained at the Serbian Military Academy or promoted from the ranks after passing an officers’ examination; and most of reserve officers were highlyeducated people with high school or university degree who represented the best part of the Serbian elite of the time. Although most of them were native Serbians, there were also those of other nationalities, mostly volunteers, such as Czechs, Croats, Slovenes, Britons, and Russians. Some 1,216 of the Serbian officers, or 12%, were prisoners of war of the Austrian, Bulgarian, and German forces. During the war, almost 50% of entire Serbian officer corps was killed in action or died from diseases and losses among the officers were 50% higher than losses among the ranks.
Džon Rid - Rat u Srbiji 1915
БОЖИДАР БОЖОВИН Графичка опрема: Б. Пејовић / Лектор: Аушица Обреновић / Тумач имена и појмова: Божидар Пејовић / Библиографија: Ј. М. Левидова / Штампа и повез:
Црна Гора и Србија у првих годину дана Великог рата, Историјски записи 3-4 (2018), 111–126.
Историјски записи 3-4, 2018
The paper, with an introduction to the pre-war unification talks, traces the relations between Montenegro and Serbia from the July crisis to the autumn offensive of the Central Powers in the Balkans in October 1915. The mutual ties of the two countries during this period were burdened by the rivalry of the Petrović and Karadjordjević dynasties. Montenegrin King Nicholas often resorted to alternative solutions, behind the back of the Serbian side, with which his country was on a common front. Such a policy in time of war, which required the highest degree of unity, produced serious difficulties for mutual cooperation and distrust of the Great allies towards the old sovereign. The events of the first war year had consequences in the latter events, the way of unification and the dethronement of the Montenegrin ruling family.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.