Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XLIV (3)

Вергилијево поетско ткање чврсто проткива визија идеалног Рима, која се, на Андрићевом трагу, може назвати сан о Риму. Oд прве Еклоге до крајњих стихова Енеиде садржај појма сан се мења, но и значење речи Рим. Блиставу слику Рима као сотериолошког простора у Еклогама смењује сновиђење о бескрајном разастирању Рима у простору и у времену, да би се у Шестом певању Енеиде развило ониричко-есхатолошко откровење Рима као метафизичког средишта света. Иако је визија идеалног Града Рима све разбокоренија и разгранатија, она истодобно и све снажније расте ка иреалном. Овај прилог ће покушати да оцрта те многослојне творачке метаморфозе.

Књижевни ЕСНАФ - Ексклузивно издање , 2024

Kњижевни ЕСНАФ-часопис за књижевност и теорију Часопис за књижевност и теорију 8 Под тим прагом кућарица прича са шунаглама, са допола сатрулим новчићима, са зрневљем кољива и ономе, "када је једне ноћи" навраћао Бог лично на коцку шећера и чашу воде... Тако је то сликано. А, ко мисли да није, он гледа у насликано, а не у оно што је сликано... Ето, тако се градинаре градине и градови, архитекте Душка Милошевића. Жарко Радаковић 1 НАЈАВА РОМАНА "ГУБИТАК СЛИКЕ" ПЕТЕРА ХАНДКЕА Дакле, најављујем роман Губитак слике, Петера Хандкеа. Најављујем га овде у свом преводу са немачког језика. На преводу сам, са прекидима, радио више година. Преводио сам књигу и телесно, крећући се њеним реалијама. Боравио сам на том терену тамо, на коме се одвија радња ове књиге. Доживео сам га изблиза. Преводећи књигу, приближио сам му се још више. О чему се ради у овој књизи? Сијера де Гредос је планински ланац који се простире од истока ка западу у централном масиву Иберијског полуострва на дужини од неких двесто километара. Тамо креће на авантуристичко путовање протагонисткиња ове приповести. О њеним авантурама се овде и приповеда. Циљ путовања је сусрет са Аутором о чијем новцу се Она, по занимању банкарка, брине. Аутор треба заузврат да напише књигу о Банкаркином животу: успешна је у послу, пореклом је са села на североистоку западног дела континента, рано у детињству је остала сироче после погибије оба родитеља у саобраћајној несрећи, одрасла је код прародитеља, ауторитативна пословна жена, радо путује и склона је пустоловинама, чак је и успешна филмска глумица, и тако даље. Један од циљева Њеног путовања описаног овде јесте и банкаркина потрага за несталом ћерком, студенткињом арапског језика; отац детета остаје непознат; о односу мајке и детета треба такође да буде речи у нарученој књизи. Дигресије у писању 1 Жарко Радаковић, књижевник и књижевни преводилац, рођен је 1947. у Новом Саду. Превео је с немачког језика двадесет седам дела Петера Хандкеа. Дугогодишњи уредник на радију Дојче веле. Живи у Келну (Немачка). Kњижевни ЕСНАФ-часопис за књижевност и теорију Часопис за књижевност и теорију 12 књиге, већ како се креће јуњакиња, јесу основни поступак предложен Аутору. Дакле, приповедаће овај меандрирајући и у цик-цак. А једини услов који Банкарка поставља Аутору јесте да се увек приповеда из Њене перспективе: глас главне јуњакиње мора увек да се чује... Дакле, у овој приповести се призивају авантуре главне јуњакиње. Прате се најконкретније њена кретања на путу ка Аутору. Са њим је она све време у дослуху, најчешће разговарајући са њим инсценирано: у разговорима са самом собом, приповедајући му притом о свему и свачему са путовања, али и о свом пређашњем животу... Приповеда се о стварности доживљеној у јаким сликама. Принцип доживљавања је, дакле, базиран на ,,чистом опажању". Уједно се промишљају многе препреке истинском доживљавању, често у конфронтацији са медијалним приступом стварности. Дакле, чезне се за отеловљењем много тога данас не више постојећег. Дакле, призива се неко друго, ,,велико време", у коме су могуће слике, у којима су могућиљубав, добро, лепота, мир. А све време као да се контрира негативитетима садашњости, и ратовима који се уистину одвијају негде у позадини, који као да су нејасне кулисе збивањима на сцени, који као да су и упозорења авантуристкињи на опасности од испадања из контекста и од губљења компаса. Авантуристкиња, међутим, упорно наставља мисију трагања за Сликама. Али не прелази у утопију. Ствари се одвијају конкретно, опипљиво, телесно. А истински принцип таквог опстајања, и настављања ,,своје ствари", бива Авантуристкињи Приповедање. Па зато је унајмила Аутора! Отуда разговори са аутором, разговори и у његовом одсуству. Отуда ниже она своје приче, беспрекидно, и као очајник упорно покушава да одржи нешто што нестаје итд. У чему је значај ове књиге? Роман Губиак слике је више него значајна књига у свем Хандкеовом опусу. Књигу су многи критичари назвали опус магнум. Јер: заузима централно место. Већ и зато што се у њој налазе сви мотиви пишчевих књига, и дотадашњих и потоњих. Многе теме, обрађене раније или касније, овде су фиксиране и објашњене, често у цртицама, утолико најјасније. Јер, по мишљењу многих критичара, у Немачкој, ,,садржина и форма се у овој књизи оптимално сажимају".

Иако се назив Похвала уврежио и у науци о књижевности и у широј јавности, Јефимијино последње дело уистину није насловљено. По спољашњем облику и по функцији у питању је ктиторски натпис, који се својим унутрашњим обликом и садржајем приклања час дискурсу похвале, час дискурсу молитве. Прилог испитује повест тих жанрова, све до њихових античких праисходишта, у покушају да на тај начин допринесе раскопрењивању сложених и истанчаних спона између овостраног и оностраног које својим златним концем везе прва српска песникиња. Кључне речи: ктиторски натпис, похвала, молитва, вотивни епиграм, енкомиј, клетичка химна, трансцендентно, иманентно. * Рад је настао у оквиру пројекта бр. 178029 Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије, Књиженство, теорија и историја књижевности на српском језику до 1915.

Philologia Mediana, 2023

Предмет рада је испитивање фрекфенције употребе речи које се тичу ковид пандемије у „Летопису Матице српске” и тумачење прилога у којима се претраживане речи јављају. Након прегледа теоријске литературе о утицају пандемије на језик и књижевност, анализирамо корпус истраживања који чини двадесет и једна свеска поменутог часописа. Други део рада посвећен је тумачењу конкретних књижевних и књижевнонаучних прилога како бисмо приказали у којим деловима текста се претраживане речи јављају и како оне утичу на саме текстове. Поред књижевних прилога (из рубрике Поезија и проза), примећујемо и учесталост претраживаних речи у осталим рубрикама „Летописа”, чиме се показује значајан утицај пандемије на све прилоге изабраног књижевног часописа. * The subject of the paper is the examination of the „covid words” frequency in the „Letopis Matice srpske” and the interpretation of the articles in which the searched words appear. After reviewing the theoretical literature about the impact of the pandemic on language and literature, we analyze the corpus of research: the twenty-one issues of the magazine, in which we will search for the selected words. The second part of the paper is devoted to the interpretation of specific literary works and literary studies in order to show in which parts of the text the searched words appear and how they affect the texts. In addition to the literary articles (Poetry and Prose section), we also notice a large number of occurrences of searched words in the other sections of „Letopis Matice srpske”, which shows the significant impact of the pandemic on all contributions of the selected literary magazine.