ПОСАВИНА И ПОДУНАВЉЕ НА СТАРИМ КАРТАМА

MSC 47-2, 2018

У раду ћемо покушати показати да се у пјевачко-приповједачком опусу Тешана Подруговића могу пронаћи елементи карневализације који се не сусрећу код других епских пјевача. До сада су се проучаваоци доста штуро бавили елементима хумора у дјелима за која је Вук Караџић утврдио да их је чуо од знаменитог Гатачког пјевача. Тешан Подруговић није пјевао о догађајима из свог времена, него је искључиво препјевавао старије пјесме, а један од елемената оригиналности и поетске детерминације његовог опуса у односу на познате варијанте јесте управо елемент карневализације, поготово у лику његовог омиљеног јунака Марка Краљевића.

СТАРОВЛАШКЕ НАХИЈЕ БОБОЉ И ОСТАТИЈА (15-18. ВЕК) Апстракт: Рад је настао упоредним проучавањем османских извора и археолошким рекогносцирањем терена. Захваљујући мултидисциплинарном приступу убицирана су бројна стара насеља, попут Бобоља и највећег насеља на Голији Равништа и идентификовани остаци неколико верских и привредних објеката. Приближно је датирана већина цраква, а утврђен је и ктитор манастира Придворице. У раду су приказани развој и карактеристике планинских насеља, порекло и динамика становништва, специфичан статус Старовлашана и најзаступљеније привредне делатности. Редак дефтер старих и нових власника баштина из 1708. године, омогућава да се јасније сагледа устанак на Голији из 1688, размере страдања и расејања у Великој сеоби, као и верска и социјална структура нових власника. Посебан део рада посвећен је пронађеним материјалним остацима.

Резюме: В статье рассматривается проблема зависимости ценностей представи-телей разных возрастных групп от возрастных и когортных факторов. Базовые ценности определяют действия людей в основных сферах жизни, включая политическую и экономическую сферы, о чем свидетельствуют, в частности, исследования Ш. Шварца и И. Инглхарта, поэтому изуче-ние факторов, влияющих на становление системы ценностей возрастных групп, имеет важное значение для предсказания их поведения в различ-ных ситуациях. В статье подвергается критике точка зрения, согласно которой, возраст сам по себе не оказывает влияние на формирование системы ценностей человека, или же, как полагает Инглхарт, оказывает лишь в развитых странах. Нами были проанализированы данные 5-й и 6-й волн World Values Survey, что позволило рассмотреть взаимосвязь между возрастом и ценностями респондентов во всех макрорегионах Коротаев Андрей Витальевич-доктор исторических наук, профессор, за-ведующий лабораторией мониторинга рисков социально-политической дестабилизации НИУ ВШЭ, ведущий научный сотрудник международной лаборатории демографии и человеческого капитала РАНХиГС и Института востоковедения РАН. Научные интересы: политическая демография, мате-матическое моделирование социальных макропроцессов, количественные кросс-культурные исследования, социокультурная антропология, соци-альная эволюция, историческая антропология, историческая социология, Ближний Восток, Йемен. Новиков Кирилл Евгеньевич-кандидат философских наук, доцент, руко-водитель майнора «Политическая теория и мировая политика» бакалав-риата Liberal Arts ИОН РАНХиГС, старший научный сотрудник Института социологии РАН. Научные

Матеріали до української етнології. – Київ: Інститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології ім. М.Т.Рильского НАН України, 2017. Вип. 16 (19). – С. 139–145, 2017

На теренах Закарпаття культ Сталіна з’явився в його досконалому канонічному вигляді. Згідно нього вождь є батьком великої сім’ї, членами якої закарпатці стали після Другої світової війни про що незабаром пошкодували. Закарпатська Україна увійшла до складу Української РСР в 1946 році. Однак радянізація її символічного простору та формування й поширення культу вождя розпочалися задовго до колективізації та перетворення краю на Закарпатську область. Місцеве українське-русинське населення володіло досвідом проживання в одній з найбільш демократичних країн міжвоєнної Європи – Чехословаччині. Однак внаслідок активної пропаганди виробників культу, воно доволі легко перейняло цінності радянського тоталітарного суспільства, а в тому числі безмежну любов до лідера країни Рад. Ключові слова : Закарпатська Україна, Сталін, ідентичність, радянізація, пропаганда, виробництво культу вождя.

Рассматривается влияние эффекта «старого дерева» на радиоуглеродную хронологию железопла- вильных площадок Южной Сибири. Разброс серии дат, получаемых для одних и тех же плавильных печей, иногда достигает тысячи лет. Это объясняется использованием для выжига угля долгоживущих пород деревьев, у которых внутренняя часть значительно древнее внешних колец. Сформулированы методические рекомендации, минимизирующие воздействие эффекта «старого дерева» при определении хронологии металлургических объектов.

2020

Разгледжана гісторыя вывучэння стараверскага насельніцтва Паўночнай Беларусі. Вылучаны этапы ў даследаванні гісторыі і культуры старавераў, ахарактарызаваны метады збору, апрацоўкі і інтэрпрэтацыі гістарычных, этнаграфічных і фальклорных матэрыялаў, раскрыта значэнне даследаванняў і іх уклад у вы¬вучэнне гісторыі і культурных традыцый старавераў рэгіёна. У артыкуле пра¬аналізаваны працы, якія былі апублікаваныя з ХІХ ст. і да нашага часу. Нягледзячы на тое, што першыя сур’ёзныя працы, дзе разглядалася гісторыя і культура старавераў Паўночнай Беларусі, былі апублікаваны яшчэ ў сярэдзіне ХІХ ст., да нашага часу застаўся нераспрацаваным вялікі шэраг пытанняў. Толькі павярхоўна даследаваны працэсы засялення стараверамі паўночнабеларускіх зямель, не прасочана дынаміка колькасці насельніцтва і не выяўлены асаблі¬васці яго рассялення ў рэгіёне. Амаль не разгледжаны асаблівасці традыцыйнай культуры старавераў, не даследавана яе эвалюцыя ў ХХ – пачатку ХХІ стст. Не знайшлі шырокага адлюстравання ў навуковых публіка¬цыях пытанні сацыяльна-эканамічнага становішча старавераў рэгіёна. Вельмі слаба вывучана гісторыя стара¬верскага насельніцтва другой паловы ХVІІ – ХVІІІ стст.

СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ: Зборник радова са XVIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (27–28. октобар 2023), 2024

Дискурзивна позиционираност старости у песничком опусу Бранислава Петровића променљива је категорија. У „Старачкој елегији” тематизована је друштвена маргинализованост ислуженог војника кроз понављање ратног наратива и обнављање културе сећања иронично окренуте сопству. Физиолошки аспект опадања полне моћи изражен је у тежњи да се виталност обнови кроз контакт с младошћу. Понижавајућа свест о физичкој немоћи чини ментални контекст у коме се одвија „трка са гробаром” и у другим песмама. Гносеолошка амплитуда креће се од дементности (која има метафизички пандан у забораву) до грчевитих покушаја да се саморефлексијом актуализује прошлост. У Петровићевој поезији сустичу се антитетички постављени архетипови: у збирци „Све самљи” senex се преобраћа у фигуру puer aeternus. Сврха сећања, сумирања и рекапитулације проживљеног је у идентификацији с ликом из младости (детињства) и покушају да се редефинише идентитетско полазиште. Субјекат интенционално поништава животно искуство и негира стечену мудрост не би ли досегнуо свој рани онтолошки лик. Притајена свест о немогућности таквог подухвата поетичком дискурсу старости даје елегичан тон.

ГЛОБУС 45 – Часопис за методолошка и дидактичка питања географије, 2020

Апстракт: Примарни циљ овога рада је да расветли картографско појављивање имена Балкан, Балканско полуострво, Србија и Црна Гора на старим географским картама европских картографа, и да протумачи етимолошко значење тих назива. Анализиране су старе карте, које поред летописних извора, географских текстова и етнографских чињеница, садрже информације о генези и еволуцији ових појмо-ва. Извршена је периодизација географске картографије Балканског полуострва, од римских итинерара као што је Појтингерова карта, до савременог доба. Посеб-на пажња посвећена је представама о геотектонској структури Балканског полуо-стрва, улози Аугуста Цојнеа у увођењу појма ,,Балканско полуострво" у географ-ску терминологију, историјском контексту и значењу имена Србије и Црне Горе. Анализа генезе и еволуције ових топонима садржи информацију о прошлим епо-хама и служи као важан извор изучавања историје народа који живе или су живе-ли на тој територији. Kључне речи: Историјска географија, историјска картографија, Србија, Балкан, Балканско полуострво, Црна Гора, Kосово и Метохија. Abstract: The primary goal of this paper is to shed light on the genesis of the names Balkans, Balkan Peninsula, Serbia and Montenegro on old geographical maps of Euro-pean mapmakers and geographers, and to eksplain the etimological meaning of these names. Old maps were analyzed, which contain information on the genesis and evolution of these concepts. It has been processsed periodization of geographical cartography of the Balkan Peninsula, from Roman itineraries such as Poitinger's map, to modern times. Special attention is paid to the ideas about the geotectonic structure of the Balkan Peninsula, the role of August Cojne in the introduction of the term ,,Balkan Peninsula" in geographical terminology, historical context and meaning of the name of Serbia and Montenegro.

The article deals with the economic activities of the Old Believers of Dvina region on the basis of ethnographic and historical sources of the second half of the XIX – early XX centuries. We come to the conclusion that during this period most of the Old Believers of the region were engaged in agriculture (agriculture). In this sphere this ethnic group did not differ much from the local Belarusian population. But since the middle of the XIX century the number of those who were engaged in crafts, crafts and trade has been growing. The article describes the agricultural activities of Old Believers, their crafts and trades.

«THE ARMENIAN DIASPORA IN THE RUSSIAN FEDERATION» International academic conference Collection of papers, 2016