Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
…
13 pages
1 file
Социолошко-либерален пристап за објаснување на меѓународните политички односи преку компарација на модел на реалистичкиот модел на ,,Билјардски топки,, наспроти Бартоновиот модел на ,,Пајаковата мрежа,,.
Циклус тематски повезаних приповедака, Изгубљен у кући смеха, често се наводи као парадигматичан пример метафикције – то јест, дела које скреће пажњу на сопствени фиктивни статус. Међутим, може се ићи и даље и показати да Барт кроз своје приповетке износи и поетичке ставове којима се у писању руководи, као и размишљања о савременој књижевности уопште. Један од Бартових кључних уметничких и књижевно-теоријских увида тиче се односа љубави и стваралаштва, што овај рад настоји да покаже.
Биографический очерк для сайта "Современники Шекспира"
Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, 2022
У раду се говори о недавно пронађеном Стиховном прологу за мај, јуни, јули и август који је пећки епископ Марко исписао 1399. године. Рукопис се налазио до Другог светског рата у манастиру Пећке патријаршије са сигнатуром 50. У овом прологу на уметнутим листовима налазе се два изворна Маркова дела. Једно је посвећено његовим родитељима и то је Синаксар Герасима и Јефимије, настао 1392. године. Други састав, исписан 1411. године, јесте Ктиторски запис о цркви Светог Георгија и представља концепт несачуване Маркове повеље издате овом манастиру. У раду је сагледан поступак некритичких издања Маркових дела. Рукопис се данас налази у фрушкогорском манастиру Беочину. У додатку се прилажу издања текстова два наведена Маркова дела.
2019
In the written practice of the Macedonian standard language, very often, a great deal of incompatibility and inconsistency could be noticed regarding the correct use of the rules for writing the correct forms of sounds and words. In this sense, the terms from the area of education are especially important, which could often be found in the written practice of those people who are connected with the area of education in any way, and who, cause dilemmas in the manner in which certain words should be written regarding capital and small letter. Thus, in this paper, certain differences in the written practice of terms which are part of the area of education (with capital or small letter) are shown, and at the same time, it is indicated that the imprecision and the lack of more detailed explanation in these rules in the Orthography result in different interpretations and different realization of the written practice of the language. Consequently, this imposes the necessity of more precise...
ГРАЂА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ВОЈВОДИНЕ XXVIII, 2015
Градитељскa дeлaтнoст Јaнoшa Пањија (János Pányi) до сада није билa предмет студиозног ис-траживања и свеобухватног валоризовања oд стрaнe стручнe jaвнoсти. Већи део његовог рада је дoнeдaвнo био непознат, а самим тим и значај за развој архитектуре града у прве четири деценије XX века, периоду у коме је активно деловао. На десетине oбjeкaтa у Великом Бечкереку подигнуто је квалитетним циглама из Пaњијeвe циглане, а многи грађевински планови стамбе-них кућа потписани су његовим именом. Дo сaдa je идeнтификoвaнo прeкo двадесет грaђeвинa из-вeдeних пo њeгoвим плaнoвимa, oд кojих нeкe и данас постојe у нeизмeњeнoм oблику-три имају својство споменика културе, а неколико њих је под претходном заштитом. Пaњијeвa oствaрeњa дeo су врeднoг нaслeђe грaдa Зрeњaнинa, a пojeдинa дeлa превазилазе локалне оквире и представљају зна-чајне примере сецесијеске архитектонске заостав-штине Војводине. Иaкo ниje биo шкoлoвaн aрхитeктa, вeћ сaмo грaђeвински мajстoр (пo тaдaшњим грaђeвинским зaкoнимa Aустрoугaрскe мoнaрхиje, грaђeвински мajстoри-зидари су мoгли прojeктoвaти и пoт-писивaти грaђeвинскe плaнoвe oбjeкaтa oдрeђeнe спрaтнoсти искључивo привaтних нaручилaцa), њeгoвa дeлa пoкaзуjу нeoспoрaн тaлeнaт и тeхнич-кo знaњe кoje je стeкao нa мajстoрскoм шкoлoвaњу у Будимпeшти. Прojeктoвao je у стилу сeцeсиje и врлo брзo je фoрмирao стил пo кoмe ћe бити прeпoзнaтљив. При дeкoрисaњу фaсaдa, чeстo je кoристиo спeцифичнe дeкoрaтивнe мoтивe из рeпeртoaрa мaђaрскe, a пoнeкaд и бeчкe вaриjaнтe сeцeсиje; a oнo штo гa je издвajaлo oд других прojeк-тaнaтa тoг врeмeнa у Вeликoм Бeчкeрeку, jeстe упoтрeбa стилизoвaнoг симбoлa пупoљкa цвeтa нa фaсaдaмa кућa, кojи je пoстao прeпoзнaтљив мoтив њeгoвe aрхитeктурe, oднoснo свojeврстaн aутoр-ски пoтпис нa фaсaди. (Укoликo нe пoстoje пoуздa-ни дoкaзи o aутoрству Пaњијa, oвaj дeтaљ нaс увeк упућуje нa њeгa). Aрхитeктoнскa oствaрeњa Jaнoшa Пaњијa прeдстaвљajу oригинaлнa aутoрскa дeлa aутeнтичнoг ликoвнoг изрaзa. Рођен у прeдгрaђу, сирoмaшнoг пoрeклa, Пањи ниje биo у финaнсиjскoj мoгућнoсти дa зaврши жeљeни фaкултeт, али је мaрљивим рaдoм (и дoбрoм жeнидбoм) пoстao успeшaн грaђeвински прeду-зимaч, a кaсниje и влaсник пaрнe циглaнe, ствoрив-ши пoзaмaшнo бoгaтствo, oд чeгa je сeби мoгao дa пoдигнe нeкoликo рaскoшних кућa и jeдну пaлaту у цeнтру грaдa, кoja и дaнaс нoси имe пo њeму. О Јаношу Пањију мало је тога остало записа-но, а породична архива није лако доступна, јер по-томци породице живе у Немачкој. О овом, за наш град, значајном човеку, имали бисмо само скромна и ограничена сазнања, да није било добре сарадње са унуком Ержебет Сабо, која је несебично прене-ла своја сећања и део породичне историје уступила јавности. Оно што смо сазнали из разговора и по-родичних фотографија, осветлило је његов живот и помогло да се његов лик и дело извуку из заборава. Иако га унука Ержебет, уствари, није ни упозна-ла, јер је умро када је имала свега годину дана, о њему су остале да сведоче породичне фотографије, живописна сећања њене мајке и фирма коју је са својим супругом успешно водила након очеве смр-ти, нешто сачуваних писама, планова и прорачуна. Након вишемесечног истраживања, којe је, из-међу осталог, захтевало скоро свакодневни боравак у Историјском архиву Зрењанина и након прегле-да већег дела архивске грађе која обухвата период његовог деловања, 1 добијена је заокружена слика о градитељском опусу Јаноша Пањија. Прикупљено је и скенирано преко тридесет планова из Архива Кључне речи: Јанош Пањи, сецесија, грађевински мајстор, пројектант, парна циглана, Велики Бечкерек
НОВОЕ ИСКУССТВОЗНАНИЕ, 2020
Аннотация. Статья посвящена анализу пиранезианских мотивов в творчестве выдающегося ленинградского архитектора Н. А. Троцкого (1895-1940), автора десятков зданий и сооружений, ставших классикой советского зодчества, оригинального и сильного рисовальщика, блестящего мастера архитектурного эскиза. Его творческое наследие включает многочисленные конкурсные проекты, а также эффектно исполненные архитектурные рисунки и пейзажи, дополнявшие традиционные планы, фасады и разрезы. Нередко эта графика превращалась в самостоятельные художественные произведения. Свою профессиональную деятельность Троцкий начал в первые послереволюционные годы, когда реальное строительство в Петрограде замерло, но проходили различные архитектурные конкурсы и велось концептуальное проектирование. Это была эпоха так называемой «бумажной архитектуры», в которой нашли отражение представления различных течений и отдельных мастеров о направленности и задачах зодчества в условиях нового времени. В этот период формировались те особенности творческого почерка молодого архитектора, которые он развивал в течение всей жизни, формировалось его творческое кредо, основанное на идее преемственности в архитектуре. Троцкий никогда, даже в своих проектах конструктивистского периода, не отвергал классику, но относился к ней как к материалу для переосмысления и дальнейшей творческой работы. На протяжении всего своего творческого пути архитектор обращался к образам, художественным приемам и композиционным решениям, созданным великим мастером архитектурного офорта итальянцем Джованни Баттиста Пиранези (1720-1778), который прославился видами Рима, пейзажами с руинами и архитектурными фантазиями, оказавшими огромное влияние на формирование неоклассических течений в европейской и, в том числе, русской и советской архитектуре.
2015
Во пишаната практика на македонскиот стандарден јазик,многу често, се забележуваат неусогласеност и недоследност, во однос на употребата на правилата за пишување на гласовите и на збороформите. Во оваа смисла, особено се важни поимите од областа на образованието, кои, многу често, се среќаваат во пишаната практика на оние кои на каков било начин се поврзани со оваа дејност, а, кои, секако, внесуваат дилеми за тоа како треба да бидат напишани во однос на големата, односно на малата буква. Следствено, во трудот се покажуваат конкретни разлики во пишувањето на поими од областа на образованието (со голема или со мала буква) и истовремено се укажува на тоа дека непрецизноста и недореченоста на правилата за нивна употреба во Правописот резултираат со различни толкувања и различна реализација во пишуваната практика на јазикот. Тоа, пак, од своја страна, ја наметнува потребата од постоење на попрецизни правила во однос на овој дел од Правописот на македонскиот стандарден јазик
AN EXAMINATION, IN DIALOGUE FORM, OF THE ORTHODOX TEACHING ON MARRIAGE AND SEXUALITY
HERALD, 2019
У овом раду аутор је анализирао Карту Истока чији је аутор Свети Јероним (Eusebii Hieronymi), један од црквених отаца и најобразованијих људи свога доба (IV−V век). У фокусу пажње је Балканско полуострво, Црноморски регион, Мала Азија и Блиски исток. Карта је шематски нацртана, препознају се контуре обала, острва и полуострва, речних токова. Нема картографску мрежу, исток је на горњој страни карте, што је особина средњовековних монашких карата. Карта обилује митолошким библијским представама. Из мноштва топонима на карти се види да је Свети Јероним имао доста добре географске представе, али му је приоритет био библијски контекст карте, а не географска прецизност. Био је пореклом са Балканског полуострва, из римске провинције Далмације, али су га као теолога и оца цркве више занимала места за античке и библијске митове, места везана за путовања Светог Павла и историјска места ширења раног хришћанства. Овај рад кроз тумачења топонима открива садржину и контекст карте, и на тај начин д...
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.
МИТОЛОГИЈА ПЧЕЛЕ, Rača - Beograd 2002.
Вісник КНУКіМ. Серія «Мистецтвознавство», 2020
Стефан Марковски - По трагите на белиот грифон, 2018
A RARE SILVER COIN OF THE BYZANTINE EMPEROR JOHN VII PALAEOLOGOS, 2019
Пушкинские чтения в Тарту. 5. К 85-летию Л.И. Вольперт. Ч. 1. Тарту, 2011
Проблемы исторической поэтики
Историјски часопис / Historical review, 2012
Страница. Списание за литература и хуманитаристика, 2002, № 2, с. 97 – 103, ISSN 1310-9081. Също в: Модерността вчера и днес. Българско общество за проучване на 18. век. <http://www.bulgc18.com/modernoto/mkrasteva.htm>, 2002
Књижевне и културне интерференције између књижевности на српском и на енглеском језику = Literary and Cultural Interconnections Between Serbian and Anglophone Literature, 2022
Пермяковский сборник. Часть 2 / Ред. Н.Мазур. - М.: Новое издательство, 2010.