Academia.edu no longer supports Internet Explorer.
To browse Academia.edu and the wider internet faster and more securely, please take a few seconds to upgrade your browser.
2020
The work scrutinizes higher journalism education as a dynamic practice developing and constantly renewing in accordance with innovation processes in the social communicative sphere. The analysis of scientific publications shows the views of educators and stakeholders who show their understanding of the solution for the issue considering objective reasons such as the development of information technologies, converging of means of mass communication, arrival of new business models and content promotion channels, shifts in psychological attitudes to the content perception by the audience. Some insist that the professional training is to combine both deep humanitarian knowledge and technological practices of the studio work and editing processes. The others prefer technological practices, media marketing both in producing the content and its promotion at different media platforms. The former urge that university training, apart from technological and instrumental skills, should provide ...
У статті розглядається заголовковий комплекс як основа журналістського тексту, окреслено його роль, функції та особливості побудови у текстах публіцистичного жанру, а також роль у побудові успішного комунікативного акту.
Drinovsky sbornik
Жигун С. В. Викладання журналістики в Україні на сучасному етапі: проблеми теорії та практики. Проблеми викладання журналістики на сучасному етапі видається ефективним об'єднати у три групи: 1) пов'язані із переходом практики від журналістики, зорієнтованої на коментар, до журналістики, зорієнтованої на інформацію (диспропорційний розподіл годин, суперечливість підручників тощо); 2) зумовлені появою нових медіа, формуванням глобальної журналістики та зміною засобів виробництва; 3) спричинені потребою змінити спосіб викладання, перейшовши від менторства до фасилітації.
Godisnjak Pedagoskog fakulteta u Vranju, 2018
ПРОМЕНА КОМУНИКАЦИЈСКЕ ПАРАДИГМЕ У ОБРАЗОВАЊУ НОВИНАРА *** Сажетак: У добу комуникацијског благостања, насталог открићем интернета и бројних дигиталних платформи, значајно су промењене методе, технике и вештине професионалних комуникатора, што захтева и одговарајућу критичку анализу постојећих курикулума и пракси образовања новинара. Предмет истраживања усмерен је на трансформације карактера и смисла информација јер су се и медијске вести премоделирале у сервисе друштвене самопромоције, при чему дигитални формати, форсирајући број алгоритмова, лајкова, коментара и реакција, подстичу сензационализам у тражњу таблоидних садржаја. Романтична представа о трагању, припремању и обликовању информација као носиоца истинитих значења, с друштвеном комерцијализацијом, распала се у духу посесивног неолибералног поретка, при чему је медијске садржаје претворила у јефтину робу, која своју вредност свакодневно проверава на све већем и банализованијем тржишту. Циљ аутора је да докажу како с новим медијима расте могућност усмеравања порука, док вишеканална и мултимодална комуникација унутар аудиторијума подстичу персуазивни процес. Нови протоколи комуницирања, утемељени на мерилима кликстрим потрошње и конвергентним дигиталним технологијама, траже и ново образовање за медије, али се то у нашој академској пракси споро уочава.
Научные труды Московского гуманитарного университета, 2016
Аннотация: В статье анализируются проблемы преподавания журналистики в современной России, в том числе понижение общей культуры молодежи-абитуриентов, студентов. Подготовлено на основе доклада на XII Международной научной конференции «Высшее образование для XXI века» (3-5 декабря 2015 г.) в Московском гуманитарном университете. Ключевые слова: журналистика; российская журналистика; проблемы журналистского образования; культура журналистов
Международный журнал экспериментального образования, 2013
Автор статьи рассматривает состояние журналистского образования с точки зрения его научно-педагогического обеспечения. Современная журналистика испытывает на себе мощное трансформирующее влияние социальных и технологических факторов, которое ставит под угрозу само ее существование как профессиональной деятельности. Соответственно изменяются представления о содержании журналистского образования. В некоторых университетах оно комбинируется с другими образовательными программами и утрачивает свою предметную определенность. Автор считает, что у профессиональной журналистики есть благоприятные перспективы в будущем, как есть они и у журналистского образования. Однако для их осуществления необходим качественный скачок в развитии педагогики журналистики. Для сравнения интересен опыт теоретических поисков в области медиаобразования. Ключевые слова: журналистика, журналистское образование, профессия, педагогика, медиаобразование
Электронные средства массовой информации: вчера, сегодня, завтра: XIV Всероссийская научно-практическая конференция, 3 апреля 2020 г. — Санкт-Петербург : СПбГУП, 2020. — 94 с. — ISBN 978-5-7621-1092-1 URL https://www.gup.ru/events/news/smi/smi20.pdf , 2020
The article traces the history of education for journalists in the United States from the end of XVIII century until the opening of the first school of journalism at the University of Missouri in 1908. It describes two little known attempts to launch educational programs for printers and publishers which were undertaken in 1835 by Duff Green, editor of the United States Telegraph, and in 1869—1870 by General Robert Lee at Washington University. As the article shows, one of the most important reasons for the failure of both experiments was the contradictory attitude of the professional community toward the idea of providing education in journalism. This was reflected in the collection, Views and Interviews on Journalism, published in the US in 1875. In the last part, the article examines the vision for education in journalism presented in 1904 on the pages of the North American Review by one of its most famous proponents — Joseph Pulitzer.
Izvestiâ Ûžnogo Federalʹnogo Universiteta: Filologičeskie Nauki, 2019
Evgeny Akhmadulin – grand Ph.D. of Philology, Professor, headed the Department of Theory of Journalism of Rostov State University, and then Southern Federal University for many years. Chairman of the South-Russian educational-methodical association in journalism. Full member of the Academy of Sciences of the regional press of Russia, corresponding member of the Peter the Great Academy of Sciences and Arts. The author of ten monographs, three textbooks on the history and theory of journalism and more than 200 scientific articles. This scientific review is devoted to his multifaceted research in the field of history and theory of journalism. It includes a review of the methodology of retrospective studies, the concepts of periodization, the application of the systems approach, the principles of historicism and typological methods in the analysis of historical trends and metamorphoses that occurred in Russian journalism during the most difficult period of its operation. His works gave ...
Voprosy teorii i praktiki žurnalistiki, 2023
Аннотация. Статья посвящена исследованию трансформаций, происходящих в настоящее время с журналистикой и средствами массовой информации как элементами информационно-медийной культуры; смысла и роли данных трансформаций в общественном бытии в изменившихся социальных и культурных условиях, а также под влиянием цифровой революции. Для этой цели авторы осуществляют философскую рефлексию над изменениями, происходящими с журналистикой, используя в качестве основного методологического инструментария философские понятия «эссенция» и «акциденции». Эти понятия позволяют, во-первых, выделить сущностные свойства и функции анализируемых феноменов, отделить их от несущественных и второстепенных, во-вторых, эксплицировать факторы, способствующие взаимному переходу эссенциальных и акциденциальных свойств, смене их доминантного статуса и приобретению новых массовокоммуникативных свойств и значений, что влечет переход журналистики в качество «псевдожурналистики», «квазижурналистики», «постжурналистики», «эрзац-журналистики». Выделены направления, неклассической журналистики, популярные в медиасфере: «журналистика решений», «конструктивная журналистика», «сервисная журналистика», «гражданская журналистика»; показаны аргументы ряда исследователей и практиков в пользу утверждения данных направлений в качестве новых моделей журналистики. Авторы констатируют, во-первых, что данные направления в той или иной мере не только переносят акцидентальные свойства в сущностное ядро журналистики, но также вытесняют или трансформируют многие ее эссенциальные свойства и функции. Во-вторых, отмечается, что параллельно с этим в медиасфере наблюдаются противоположные тенденции: в теоретических исследованиях обосновывается инвариантность базовых свойств, принципов и функций журналистики, в медиапрактиках наблюдаются новые формы, основанные на данных принципах. Ключевые слова. Журналистика, СМИ, медийные практики, эссенция, акциденции, медийная культура, псевдожурналистика, неклассическая журналистика.
Herald of journalism, 2021
Бұл ғылыми зерттеуде Қазақстанның тәуелсіздік жылдарында цифрлық технологияның қарқынды дамуымен бірге айтарлықтай өзгерістерге ұшыраған журналистік білім беру саласына шолу жасалады. Журналистика факультетінде оқу бағдарламасының цифрлық ғасыр талабына сәйкес бейімдеудің маңыздылығын атап өтеді. Журналистиканың қарқынды даму тенденциясына сәйкес болашақ кәсіби журналистерді даярлауда студенттерге тек білім берумен шектелмей, сонымен бірге тез өзгеретін әлемде жұмыс істеуге қажетті құралдарды меңгеруіне көбірек мән беру керектігі айтылады. Қазақстанның журналистика саласындағы білім берудегі ең маңызды мәселелерге, яғни студенттерді ғылыми зерттеуге бейімдеу, оларды оқыту әдістемесін жетілдіру және мансапқа қол жеткізуге қажетті алғышарттарды анықтауға ерекше тоқталады. Мұның басты себебі-бұл журналистика нарығындағы сұранысқа сай маман ұсыну талабынан туындаған мәселелер. Ғылыми зерттеудің негізгі мақсаты-журналистік білім беру саласының 30 жылдағы даму динамикасына шолу жасау және заманауи мәселелерін айқындау. Ғылыми әдістемесі ретінде осы тақырыпқа қатысты жазылған ғылыми еңбектерге талдау жасаумен қатар, Internews Халықаралық ұйымының медиақоғамдастықтың ақпаратты тұтыну қажеттілігіне жасалған зерттеуінің деректеріне және студенттер арасында осы ғылыми еңбектің авторы жүргізген сауалнама нәтижелері алынды. Зерттеу барысында анықталғаны білім беру жүйесіндегі өткен реформалардың сәтсіз тұстарын ескере отырып, журналистік білім беруде жаңа реформалар жасау қажет. Журналистік білім беруде жаңа цифрлық технологияларды меңгерту оқу бағдарламаларын медиа нарыққа сай бейімдеу қажет. Журналистік білім беруде оқу бағдарламалары кәсіби тәжірибені ескере отырып оқытуды ұсынуы керек және студенттер соңғы курста жұмысқа тұрып кетуі үшін оқу орындары өндіріспен жақсы байланысты қамтамасыз етуі тиіс. Түйін сөздер: Қазақстан, тәуелсіздік, журналистика, журналистік білім беру.
The article is devoted to the development of journalism education in the US from the beginning of XX century when the first schools and departments of journalism were established. It examines the main stages in transformation of the narrow-tailored professional schools into modern centers of research and training for the rather broad field of mass communications which, besides of print and broadcasting journalism, includes also such subfields as advertising and PR. The article analyses the major driving forces behind this development as well as the main contradictions resulting from it, such as division of faculty of American schools of journalism into two adversarial groups, greeneyeshades and chi-squares, and the Woodstein Phenomenon.
Socioloski pregled
BULLETIN of the L.N. Gumilyov Eurasian National University. Journalism Series
The author reveals the conceptual foundations and content of the training course on teaching journalism, which is taught in the master’s program. The article uses the experience of Saint Petersburg State University as a material for analysis. Journalism education is presented as an integrated complex that combines multi-sided social and humanitarian enlightenment, translation of progressive professional ideology and practical training. The course shows the impact of a number of interrelated factors on education. The author characterizes one after another the following factors: normative (laws and official standards of education), personnel (body and qualifications of teachers), professional and practical (industry requests), audience (characteristics of students), and organizational and methodological. None of them can be considered dominant, while each of them dictates some educational parameters that should be taken into account
Вопросы теории и практики журналистики
Аннотация. Современный этап развития цивилизации связан с широким внедрением в практику жизнедеятельности людей новейших достижений науки и техники, с одной стороны, создающих условия для совершенствования деловой активности общества, а, с другой стороны, создающих условия для проявления противоречий между высоким уровнем средств профессиональной деятельности и недостаточным уровнем профессионального образования специалистов, использующих их по предназначению. В статье рассматривается проблема применения инноваций в формах и содержании профессионального образования, эффективность которых наиболее отчетливо проявляется в практической реализации познавательно-преобразовательной активности профессионалов
Держава та регіони. Серія «Соціальні комунікації». 2019. № 2 (38). С. 119-125., 2019
Research methodology. The research of the quality of journalism education is based on the case of Journalism Department of Zaporizhzhia National University. Used methods are PESTLE and SWOT analyses as well as students surveys. Results. This paper discusses the prospects for Ukrainian journalism education undergoing complex changes within the framework of the EU project Erasmus+ KA2 DESTIN. According to European tradition, a student-centered approach is a key component of the quality of higher educa-tion. Proposed that this approach will be taken into consideration while modernizing Bachelor’s and Master’s Programs in Journalism by higher educational establishments of Ukraine. Case of Journal-ism Department of Zaporizhzhia National University shows that student-journalists are mainly satis-fied with the quality of their studying, however mentioned some aspects for improvements: enhanc-ing quantity of practice-oriented courses, getting more independence and creativity in preparation for classes, updating equipment of classrooms and laboratories, getting rid of duplicating content and aligning it between various disciplines. The article analyses the key factors, which influence the process of reforming higher education in Journalism: political, economic, social, technological, legal, and environmental issues of Ukraine (demographic crisis, economy fall-down and poverty, overall crisis of the media market). Noted that the opportunities and advantages of Ukrainian higher educa-tional establishments relate to their potential ability to adapt the European experience to develop their capacity. Novelty. Within the article, there were characterized factors of environment, inner strengths, weaknesses, opportunities, and threads, which influence the quality of studying journalism in Zaporizhzhia National University, systematized opinions of students on improvements of Journalism programs in ZNU. The practical significance. The research results can be used while modernizing Bachelor’s and Master’s Programs in Journalism by higher educational establishments of Ukraine Key words: Ukraine, journalism education, Erasmus+ DESTIN, student-centred approach, Zaporizhzhia National University, reform
Мир науки, культуры, образования, 2019
The article analyzes teaching professional ethics of a journalist in a modern university. The authors emphasize the importance of this discipline for enhancing the moral consciousness and self-consciousness of representatives of the media sphere, the formation of their ability to ethical reflection. At the same time, a number of problems are noted: excessive simplification of professional ethical issues in the teaching of this discipline; the desire to formalize the processes of moral choice of a future journalist; pragmatization of the proposed recommendations. According to the authors, firstly, the professional ethics of a journalist as a training course should be built as an integral system, where basic ethical principles should be demonstrated as a foundation for solving practical issues. Secondly, students should take professional morality in a broad sense, realize it inseparability from their personal orientation as members of society as a whole.
Вісник Книжкової палати
The purpose of the scientific research is to highlight the experience of projecting and defining the goals of the educational program in journalism at Odesa National polytechnic university. It was emphasized that the process of projecting educational programs is the basis for the activities in each higher education institution. The accreditation of higher education institutions is one of the stimulating factors in determining the ability of the institution to conduct educational activities. In the work a review of the methodological framework and basic methodical recommendations was done, which were taken into account by the working group while developing the program; then a brief overview of the history of the program, launched at the university in 2017, is provided; the main attention is paid to the coverage of the projecting process, which includes the main points: determining the need for an educational program, formulating educational goals taking into consideration the mission...
Integrated communications, 2022
The study reveals the conceptual principles of improving the content of the e-learning in radio journalism for students of bachelor’s degree, taking into account the specifics of distance learning and the requirements for the professional competence of radio journalists. The peculiarities of the transition to a practice-oriented approach in learning are considered. For this purpose, the specifics of the current certified course ae analysed and a survey of students who mastered the material of the curriculum with its use is conducted. According to the questionnaire, several new productive areas of preparation of practical tasks are identified, which will allow to form and develop skills and abilities necessary for a radio journalist for a successful professional activity. Students believe that the ability to collect and verify information, analyze documents and databases, as well as technical skills (editing, layout, processing of photo, audio, and video materials) are basic componen...
2020
Предметом вивчення навчальної дисципліни «Основи журналістики» є базові теоретичні поняття журналістики як сфери діяльності, як творчого процесу зі збору, трансформації, виробництва та доставки актуальної інформації до реципієнта та основні принципи практичної журналістської діяльності, тому його метою є сформувати фундаментальні основи діяльності ЗМІ на демократичних і гуманістичних принципах стосовно журналістики правової соціальної держави; ввести студента у систему понять загальних закономірностей функціонування журналістики; навчити його застосовувати теоретичні знання у практичній діяльності.Предметом изучения учебной дисциплины «Основы журналистики» является базовые теоретические понятия журналистики как сферы деятельности, как творческого процесса по сбору, трансформации, производства и доставки актуальной информации к реципиенту и основные принципы практической журналистской деятельности, поэтому его целью является сформировать фундаментальные основы деятельности СМИ в демо...
Век информации, 2016
В статье дается обзор высказываний действующих журналистов о состоянии и проблемах журналистского образования. Положительные оценки и хорошие воспоминания об университетской молодости соседствуют с мнением, что наличие профессионального диплома не является обязательным требованием к журналисту. The article offers a review of the practicing journalists’ opinions on the situation and problems of journalism education. Positive estimations and good memories about the University youth coexist with the view that professional diploma is not a strong requirement to the journalist.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.