Пређи на садржај

Чикаго

Уреди везе
Координате: 41° 52′ 18″ С; 87° 38′ 50″ З / 41.87167° С; 87.64725° З / 41.87167; -87.64725
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Chicago)
За друге употребе, погледајте Чикаго (вишезначна одредница).
Чикаго
енгл. Chicago
Чикаго
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сједињене Државе
Савезна држава Илиноис
ОкругКук
Основаноко 1770.
Становништво
Становништво‍
 — 2020.2.746.388
 — густина4.531,99 ст./km2
Агломерација (2020)9.618.502[1]
Географске карактеристике
Координате41° 52′ 18″ С; 87° 38′ 50″ З / 41.87167° С; 87.64725° З / 41.87167; -87.64725
Временска зонаUTC-6, лети UTC-5
Апс. висина179 m
Површина606 km2
Чикаго на карти САД
Чикаго
Чикаго
Чикаго на карти САД
Остали подаци
ГрадоначелникЛори Лајтфут
Позивни број872, 312, 773
ФИПС код17-14000
Веб-сајт
cityofchicago.org

Чикаго (енгл. Chicago) трећи је град по величини (након Њујорка и Лос Анђелеса) и највећи град у унутрашњости САД. Налази се у држави Илиноис на југозападној обали језера Мичиген. По попису становништва из 2020. у њему је живело 2.746.388 становника.[2]

Чикаго је укупно четврти град по величини на северноамеричком континенту и седми највећи град у западној хемисфери. Његово шире градско (метрополитенско) подручје обично се назива Чикаголенд, а обухвата осам округа са око 10 милиона становника. Кад се уброје сва приградска насеља и оближњи велеград Милвоки, Чикаго се може сматрати и средиштем мегалополиса.

Етимологија и надимци

[уреди | уреди извор]

Име Чикаго потиче од француског превода имена Šikaakonki, на староседелачком језику Мајамија и Илиноиса. Локатив речи šikaakwa што може значити „твор“ и „рамп“, дивља врста сродна црном и белом луку, позната као Allium tricoccum.[3]

Први познати помен локације града Чикага као Checagou је у записима Роберта де Ласал око 1679. године, који га коиристи у мемоарима.[4] Анри Жутел је у свом дневнику из 1688. године забележио да је истоимени дивљи „бели лук“ обилно растао у том подручју.[5]

Град је током историје имао неколико надимака, као што су Ветровити град, Чикаго-град, Други град и Град великих рамена.[6]

Географија

[уреди | уреди извор]

Чикаго се налази у североисточном Илиноису, на југозападној обали слатководног језера Мичиген. Главни је град у метрополитанском подручју Чикага, смештеном и на Средњем западу Сједињених Држава и у региону Великих језера. Град се налази на континенталној разводници на месту Чикашког Портиџа, који повезује реку Мисисипи и сливове Великих језера. Поред тога што лежи поред језера Мичиген, две реке - река Чикаго у центру града и река Калумет у индустријском крајњем јужном делу - теку у потпуности или делимично кроз град.[7]

Чикашка историја и економија су уско повезани са непосредном близином језера Мичиген. Река Чикаго је кроз историју служила за превоз већине терета у региону. Данашњи огромни језерски теретни бродови користе градску луку језера Калумет на јужној страни. Језеро такође има још један позитиван ефекат: ублажава климу Чикага, чинећи приобалне четврти мало топлијим зими, а хладнијим лети.[8]

Када је Чикаго основан 1837. године, већина раноизграђених зграда била је око ушћа реке Чикаго, што се може видети на мапи првобитних 58 блокова града.[9] Укупан нагиб централних, изграђених подручја града је релативно у складу са целокупном географијом подручја, док постоје само мале разлике у другим областима. Просечна надморска висина земљишта је 176,5 метара изнад нивоа мора. Иако се мерења донекле разликују,[10] најниже тачке су дуж обале језера на 176,2 метра, док је највиша тачка на 205 метара, на крајњем јужном делу града.[11]

Језеро Шор Драјв се протеже поред великог дела чикашке обале. Неки од паркова дуж обале укључују Линколн парк, Грант парк, Бернхам парк и Џексон парк. Постоји 24 јавне плаже дуж 42 километра дуге обале.[12] Депонија се протеже у делове језера. Већина високих пословних и стамбених зграда налази се близу обале.

Неформални назив за цело метрополитанска област Чикага је „Чикаголенд“, што генерално значи град и сва његова предграђа, мада различите организације имају мало другачије дефиниције.[13][14][15]

Обала језера Мичиген код Чикага

Клима

[уреди | уреди извор]

Чикаго има климу типичну за државе америчког Средњег Запада. Нагле промене времена, велике разлике у дневним температурама и непредвидљиве падавине главне су одлике његових временских прилика. Чикаго има четири јасно дефинисана годишња доба, иако се дешава да поједино годишње доба „залута“ у месец у ком се обично не појављује. На пример, у Чикагу је падао снег у фебруару (1942), и измерено је 33 °C у марту (1982), а 8. фебруара 1900. се чак догодило да је дневна температура варирала у рангу од 31 °C.

Највећа температура икад забележена у Чикагу су неслужбено измерена 44 °C од 24. јула 1935, док је највиша службено забележена температура од 42 °C измерена током великог топлотног удара 17. јула 1995. Најнижа званично забележена температура од -33 °C измерена је 11. јануара 1982.

Клима Чикага (Мидвеј аеродром), 1991–2020 нормале, ексреми 1928–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19
(67) 		24
(75) 		30
(86) 		33
(92) 		39
(102) 		42
(107) 		43
(109) 		40
(104) 		39
(102) 		34
(94) 		27
(81) 		22
(72) 		43
(109)
Средњи максимум, °C (°F) 11,9
(53,4) 		14,4
(57,9) 		22,2
(72,0) 		27,5
(81,5) 		31,8
(89,2) 		34,4
(93,9) 		35,6
(96,0) 		34,6
(94,2) 		32,7
(90,8) 		28,2
(82,8) 		20
(68,0) 		14,2
(57,5) 		36,2
(97,1)
Максимум, °C (°F) 0,4
(32,8) 		2,7
(36,8) 		8,8
(47,9) 		15,6
(60,0) 		21,9
(71,5) 		27,3
(81,2) 		29,6
(85,2) 		28,4
(83,1) 		24,7
(76,5) 		17,6
(63,7) 		9,8
(49,6) 		3,2
(37,7) 		15,8
(60,5)
Просек, °C (°F) −3,2
(26,2) 		−1,2
(29,9) 		4,4
(39,9) 		10,5
(50,9) 		16,6
(61,9) 		22,2
(71,9) 		24,8
(76,7) 		23,9
(75,0) 		19,9
(67,8) 		12,9
(55,3) 		5,8
(42,4) 		−0,3
(31,5) 		11,3
(52,4)
Минимум, °C (°F) −6,9
(19,5) 		−5,1
(22,9) 		0
(32,0) 		5,4
(41,7) 		11,3
(52,4) 		17,1
(62,7) 		20,1
(68,1) 		19,4
(66,9) 		15,1
(59,2) 		8,2
(46,8) 		1,8
(35,2) 		−3,7
(25,3) 		6,9
(44,4)
Средњи минимум, °C (°F) −19
(−3) 		−15,9
(3,4) 		−9,9
(14,1) 		−2,1
(28,2) 		3,9
(39,1) 		9,6
(49,3) 		14,8
(58,6) 		14,2
(57,6) 		7,2
(45,0) 		−0,1
(31,8) 		−6,8
(19,7) 		−14,8
(5,3) 		−21,4
(−6,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −32
(−25) 		−29
(−20) 		−22
(−7) 		−12
(10) 		−2
(28) 		2
(35) 		8
(46) 		6
(43) 		−2
(29) 		−7
(20) 		−19
(−3) 		−29
(−20) 		−32
(−25)
Количина падавинаmm (in) 58,4
(2,30) 		53,8
(2,12) 		67,6
(2,66) 		105,4
(4,15) 		120,7
(4,75) 		115,1
(4,53) 		102,1
(4,02) 		104,1
(4,10) 		84,6
(3,33) 		98
(3,86) 		69,3
(2,73) 		59,2
(2,33) 		1.038,4
(40,88)
Количина снега, cm (in) 31,8
(12,5) 		25,7
(10,1) 		14,5
(5,7) 		2,5
(1,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0,3
(0,1) 		3,8
(1,5) 		20,1
(7,9) 		98,6
(38,8)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 11,5 9,4 11,1 12,0 12,4 11,1 10,0 9,3 8,4 10,8 10,2 10,8 127,0
Дани са снегом (≥ 0.1 in) 8,9 6,4 3,9 0,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 1,6 6,3 28,2
UV индекс 1 2 4 6 7 9 9 8 6 4 2 1 4,9
Извор #1: NOAA[16][17][18], WRCC[19]
Извор #2: Weather Atlas (UV)[20]
Подаци о сунчаним данима за Чикаго
Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Средњи дневни сати 10.0 11.0 12.0 13.0 15.0 15.0 15.0 14.0 12.0 11.0 10.0 9.0 12.2
Source: Weather Atlas[25]
Панорама Чикага
Панорама Чикага

Градске области

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Градске области Чикага
Градске области Чикага

Главни делови града укључују централни пословни округ, назван Луп, и северну, јужну и западну страну.[26] Три стране града су представљене на застави Чикага са три хоризонталне беле пруге.[27] Северна страна је најгушће насељени стамбени део града, а многи солитери се налазе на овој страни града дуж обале језера.[28] Јужна страна је највећи део града, обухватајући отприлике 60% површине града. Јужна страна садржи већину објеката луке Чикаго.[29]

Крајем 1920-их, социолози са Универзитета у Чикагу поделили су град на 77 различитих заједничких подручја, која се даље могу поделити на преко 200 неформално дефинисаних насеља.[30][31]

Историја

[уреди | уреди извор]

Средином 18. века, подручје је насељавало племе Потаватоми, аутохтоно племе које је наследило народе Мајами, Саук и Мескваки у овом региону.[32]

Први познати стални досељеник у Чикагу био је трговац, Жан Батист Поан ди Сабл. Ди Сабл је био афричког порекла, можда рођен у француској колонији Сен Доминго (Хаити), а насеље је основао 1780-их. Опште је познат као „Оснивач Чикага“.[33][34]

Године 1795, након победе САД у Северозападном индијанском рату, подручје које је требало да буде део Чикага предато је САД за војни положај од стране домородачких племена. у складу са Гринвилским споразумом. Током 1803. америчка војска је изградила тврђаву Дирборн, која је уништена током Рата 1812. у бици код тврђаве Дирборн од стране Потаватомија, пре него што је касније обновљена.[33]

Након рата 1812. године, племена Отава, Оџибве и Потаватоми уступила су додатну земљу Сједињеним Америчким Државама Споразумом из Сент Луиса из 1816. године. Потаватоми су насилно уклоњени са своје земље након Чикашког споразума из 1833. године и послати западно од реке Мисисипи као део федералне политике расељавања Индијанаца.[35][36]

Дванестог августа 1833. године, основан је Чикаго, са популацијом од око 200 становника.[37] У року од седам година порастао је на више од 6.000 људи. Петнаестог јуна 1835. године почела је прва јавна продаја земљишта са Едмундом Диком Тејлором као примаоцем јавног новца. Град Чикаго је основан у суботу, 4. марта 1837. године,[38] и неколико деценија је био најбрже растући град на свету.[39]

Град је постао важно транспортно чвориште између источног и западног дела Сједињених Америчких Држава. Прва железница у Чикагу, Галена и Чикаго Јунион Рејлроуд, и канал Илиноис и Мичиген отворени су 1848. године. Канал је омогућио паробродима и једрењацима на Великим језерима да се повежу са реком Мисисипи.[35]

Процват економије привукао је становнике са села и мигранте из иностранства. Производни, малопродајни и финансијски сектори постали су доминантни у граду, што је утицало на раст америчке економије.[40] Чикашка трговинска берза (основана 1848. године) увела је прве стандардизоване терминске уговоре којима се тргује на берзи, који су названи фјучерс уговори.[41]

Током 1850-их, Чикаго је стекао национални политички значај јер је био изборна база сенатора Стивена Дагласа, заговорника Закона Канзас-Небраска и приступа „народног суверенитета“ при питању ширења ропства.[42] Ова питања су такође помогла да се још један становник Илиноиса, Абрахам Линколн, пробије на градској политичкој сцени. Линколн је номинован у Чикагу за председника САД на Републиканској националној конвенцији 1860. године, која је одржана у наменски изграђеној аудиторијуму званом Вигвам. Победио је Дагласа на општим изборима, што је постало једно од ознова за Амерички грађански рат.

Да би се прилагодио брзом расту становништва и потражњи за бољим санитарним условима, град је побољшао инфраструктуру. У фебруару 1856. године, Чикашко градско веће одобрило је Чесброов план за изградњу првог свеобухватног канализационог система у земљи.[43] Пројекат је подигао велики део централног Чикага на нови ниво употребом вијчаних дизалица за подизање зграда.[44] Поред напретка, непречишћена канализација и индустријски отпад сада су се уливале у реку Чикаго, а потом и у језеро Мичиген, чиме је загађен примарни извор слатке воде у граду.

Уметнички приказ пожара из 1871.

Осмог октобра 1871. године, Велики пожар у Чикагу уништио је подручје града од око 6.4 километра са 1.6 километара ширине, што је био велики део града у то време. Најмање 300 људи је погинуло, а преко 100.000 је остало без крова над главом у пожару.[35] Међутим, велики део града, укључујући железничке пруге и стоке, остао је нетакнут,[45] а из рушевина претходних дрвених структура настале су модерније зграде и конструкције од челика и камена. Оне су поставиле преседан за светску градњу.[46][7] Током периода обнове, у Чикагу је изграђен први небодер на свету 1885. године. За изградњу небодера је употребљена челична основа за костур зграде.[47][45]

Копањем тунела у дужини 3.2 километра спојено је језеро Мичиген, до новоизграђених резервоара за воду. Године 1900, проблем загађења канализације је углавном решен када је град завршио велики инжењерски подвиг. Преокренуо је ток реке Чикаго тако да је вода отицала од језера Мичиген, а не у језеро. Овај пројекат је почео изградњом и побољшањем канала Илиноис и Мичиген, а завршен је Чикашким санитарним и бродским каналом који се повезује са реком Илиноис, која се улива у реку Мисисипи.[7]

Град је значајно порастао по величини и броју становника укључивањем многих суседних насеља у оквир града, у периоду између 1851. и 1920. године, а највећа промена догодила се 1889. године, када се пет насеља придружило граду, укључујући насеље Хајд Парк, које сада обухвата већи део јужне стране Чикага и крајњи југоисток Чикага, и насеље Џеферсон, које сада чини већи део северозападне стране Чикага.[48] Жеља за припајањем граду била је вођена бирократским и комуналним услугама које је град могао да пружи становницима.

Чикашка економија која је цветала привукла је огроман број нових имиграната из Европе и миграната из источног дела Сједињених Држава. Од укупног становништва 1900. године, више од 77% било је рођено у иностранству или рођено у Сједињеним Америчким Државама од страних родитеља. Немци, Ирци, Пољаци, Швеђани и Чеси чинили су скоро две трећине становништва из иностранства (до 1900. године, белци су чинили 98,1% становништва града).[49][50]

Раднички сукоби уследили су након индустријског бума. У овом периоду су се десила немирни на Хејмаркету 4. маја 1886. и Пулманов штрајк 1894. године. Анархистичке и социјалистичке групе имале су истакнуте улоге у стварању веома великих и високо организованих радничких акција. Забринутост за социјалне проблеме међу сиромашним имигрантима у Чикагу довела је до тога да пацифисткиња Џејн Адамс и Елен Гејтс Стар оснују Хал Хаус 1889. године.[51] Програми који су тамо развијени постали су модел за нову област социјалног рада.[52]

Током 1870-их и 1880-их, Чикаго је постао водећи град у земљи у покрету за побољшање јавног здравља. Усвојени су и спроведени градски закони, а касније и државни закони који су унапредили стандарде медицинске професије и борили се против градских епидемија колере, малих богиња и жуте грознице. Ови закони су постали обрасци за реформу јавног здравља у другим градовима и државама.[53]

Град је основао многе велике, лепо уређене општинске паркове, који су укључивали јавне санитарне објекте. Главни заговорник побољшања јавног здравља у Чикагу био је Џон Х. Раух, доктор медицине. Раух је 1866. године успоставио план за систем паркова у Чикагу. Створио је Линколн парк затварањем месног гробља а 1867. године, као одговор на епидемију колере, помогао је у оснивању новог Чикашког здравственог одбора. Десет година касније, постао је секретар, а затим и председник првог Државног здравственог одбора Илиноиса, који је већину својих активности обављао у Чикагу.[54]

У 19. веку, Чикаго је постао железничко чвориште земље, а до 1910. године преко 20 железница је обављало путнички саобраћај са шест различитих терминала у центру града.[7][55] Током 1883. управницима железница Чикага је био неопходан поуздан начин за бележење времена. Због тога су развили стандардизовани систем северноамеричких временских зона.[56] Овај систем за одређивање времена проширио се по целом континенту

Године 1893, Чикаго је био град-домаћин Светске колумбијске изложбе на некадашњем мочварном подручју на данашњој локацији Џексон парка. Изложба је привукла 27,5 милиона посетилаца и сматра се најутицајнијим светским сајмом у историји.[57][45]

Универзитет у Чикагу, који се раније налазио на другој локацији, преселио се на локацију на јужној страни 1892. године. Термин „мидвеј“ за сајам или карневал првобитно се односио на Мидвеј Плејзанс, део парка који и даље пролази кроз кампус Универзитета у Чикагу и повезује паркове Вашингтон и Џексон.[58][59]

Аерофотографија Чикага 1914. године, коју је снимио А. Рој Кнабеншу

Током Првог светског рата и 1920-их дошло је до великог процвата индустрије. Доступност радних места привукла је Афроамериканце из јужног дела Сједињених Америчких Држава. Између 1910. и 1930. године, афроамеричко становништво Чикага драматично се повећало, са 44.103 на 233.903.[60] Ова Велика миграција имала је огроман културни утицај, названа је и чикашка црначка ренесанса и била је део Новог црначког покрета, у уметности, књижевности и музици.[61] Такође су постојале сталне расне тензије и насиље у граду, попут расних нереда у Чикагу 1919. године.[62]

Ратификација 18. амандмана Устава од 1919. године учинила је производњу и продају (укључујући и извоз) алкохолних пића илегалним у оквиру читаве земље. Тиме је почела такозванао ера гангстера, период који отприлике обухвата период од 1919. до 1933. године када је укинута прохибиција. Двадесетих година 20. века гангстери, укључујући Ал Капонеа, Диона О'Баниона, Багса Морана и Тонија Акарда, сукобили су се са органима реда и једни са другима на улицама Чикага током ере прохибиције.[63] У Чикагу се догодио озлоглашени масакр на Дан светог Валентина 1929. године, када је Ал Капоне послао људе да убију чланове ривалске банде, Норт Сајд, коју је предводио Багс Моран, при чему је седам гангстера убијено.[64]

Од 1920. до 1921. године, град је био паралисан низом штрајкова подстанара због повећања станарина, што је довело до формирања Удружења за заштиту станара Чикага, усвајања закона о станарима Кесенџера и уредбе о грејању, којом је закунски регулисано да се температура у становима мора одржавати изнад 20 степени, током зимских месеци.[65][66][67][68][69][70]

Чикаго је био први амерички град који је имао организацију за права хомосексуалаца. Организација за права хомосексуалаца основана је 1924. године и звала се Друштво за људска права. Објавила је прву америчку публикацију намењену хомосексуалцима, Пријатељство и слобода. Полицијски и политички притисак довели су до распуштања организације.[71]

Мушкарци испред народне кухиње током Велике кризе (1931).

Током Велике кризе дошло је велике патње народа у Чикагу, у немалој мери због великог ослањања града на тешку индустрију. Приметно је да су индустријске зоне на јужној страни и насеља која се налазе уз оба крака реке Чикаго била уништена; до 1933. године изгубљено је преко 50% индустријских радних места у граду, а стопа незапослености међу црнцима и Мексиканцима у граду била је преко 40%. Републиканска политичка машина у Чикагу је потпуно уништена економском кризом, а сваки градоначелник од 1931. године био је демократа.[72]

Од 1928. до 1933. године, у граду је дошло до побуне због пореза, и град није био у могућности да исплати плате нити да пружи помоћ. Фискална криза је решена до 1933. године, а истовремено су савезна средства за помоћ почела да пристижу у Чикаго. [73] Чикаго је такође био центар радничког активизма; ове организације су основале социјалистичке и комунистичке групе. До 1935. године, Амерички раднички савез (ен. Workers Alliance of America) је почео да организује сиромашне, раднике и незапослене. У пролеће 1937. године, челичана „Републик“ је била сведок масакра на Дан сећања 1937. године у насељу Ист Сајд.

Градоначелник Чикага Антон Чермак је 1933. смртно рањен у Мајамију, на Флориди, током неуспелог покушаја атентата на новоизабраног председника Френклина Д. Рузвелта.

Током 1933. и 1934. град је прославио своју стогодишњицу организовањем Светског сајма под називом „Век прогреса“.[74] Тема сајма била је технолошка иновација током века од оснивања Чикага.[75]

Током Другог светског рата, сам град Чикаго је производио више челика него Уједињено Краљевство сваке године од 1939. до 1945. године, и више него нацистичка Немачка од 1943. до 1945. године. [76]

Велика миграција, која је била привремено заустављена због Велике депресије, наставила се још бржим темпом у другом таласу миграције у Чикаго. Стотине хиљада Афроамериканаца са Југа дошло у град да раде у челичанама, железницама и бродоградилиштима.[77]

Другог децембра 1942. године, физичар Енрико Ферми је спровео прву контролисану нуклеарну реакцију на свету, на Универзитету у Чикагу као део строго поверљивог пројекта Менхетн. То је довело до стварања атомске бомбе у САД, коју су искористиле у Другом светском рату 1945. године.[78]

Чикашки Пикасо (1967) инспирисао је нову еру у урбаној јавној уметности.

Градоначелник Ричард Џ. Дејли, демократа, изабран је 1955. године. Град је 1956. спровео своје последње велико проширење када је анектирао земљиште испод аеродрома О'Хара, укључујући и мали део округа Дупејџ.[79]

До 1960-их, белци су напустили градских насеља и преселили се у приградска подручја – у многим америчким градовима. Овај процес је познат као бекство белаца (ен. white flight). Истовремен су Афроамерикани наставили да се селе изван Црног појаса.[80] Док се дискриминаторско ограничавање могућности за подизање стамбених кредита уперено против Афроамериканаца наставило, индустрија некретнина практиковала је оно што је постало познато као блокбастинг, чиме је потпуно мењана расна структура читавих насеља.[81] Структурне промене у индустрији, попут глобализације и измештања послова (аутсорсинг), изазвале су велике губитке радних места за нижеквалификоване раднике. На свом врхунцу током 1960-их, око 250.000 радника било је запослено у челичној индустрији у Чикагу, али је криза челика 1970-их и 1980-их смањила овај број на само 28.000 у 2015. Године 1966, Мартин Лутер Кинг Млађи и Алберт Рејби предводили су Чикашки покрет за слободу (ен. Chicago Freedom Movement), који је кулминирао споразумима између градоначелника Ричарда Џ. Дејлија и вођа покрета.[82]

Велика миграција, која је била привремено заустављена због Велике депресије, наставила се још бржим темпом у другом таласу миграције у Чикаго. Стотине хиљада Афроамериканаца са Југа дошло у град да раде у челичанама, железницама и бродоградилиштима.[83]

Две године касније, у граду се одржала бурна Национална конвенција Демократске странке 1968. године, која су пропратили физички сукоби и унутар и испред конгресне сале, при чему је полиција претукла антиратне демонстранте, новинара и пролазнике.[84] Велики грађевински пројекти, укључујући Сирс Тауер (сада познат као Вилис Тауер, који је 1974. године постао највиша зграда на свету), Универзитет Илиноис у Чикагу, Маккормик Плејс и Међународни аеродром О'Хара, реализовани су током мандата Ричарда Џ. Дејлија.[85] Џејн Бирн, прва градоначелница града, изабрана је за градоначелницу града 1979. Била је позната по томе што се привремено уселила у криминалом оптерећени стамбени пројекат Кабрини-Грин и по томе што је извела школски систем Чикага из финансијске кризе.[86]

Демонстранти у Грант парку испред Демократске националне конвенције из 1968.

Године 1974. завршена је градња Сирс Тауера, који је још увек највиши облакодер у САД и трећи највиши на свету, ако се узима у обзир само висина на коју се уздижу просторије за боравак људи. Сирс Тауер је висок 442 m и има укупно 110 спратова, а врхови његових антена налазе се на 519 m изнад тла, те је по том правилу мерења највиши облакодер на свету.

Харолд Вашингтон је 1983. постао први афроамерички градоначелник Чикага. Вашингтонов први мандат ставио је фокус на сиромашне и раније занемарене мањинске четврти. Поново је изабран 1987. године, али је убрзо након тога преминуо од срчаног удара.[87] Вашингтона је наследио одборник 6. округа Јуџин Сојер, кога је изабрало Градско веће Чикага и који је обављао функцију до ванредних избора.

Ричард М. Дејли, син Ричарда Џ. Дејлија, изабран је 1989. године. Његова достигнућа укључују сређивање и унаоређе паркова и стварање подстицаја за одрживи развој, као и затварање аеродрома Мејгс Филда усред ноћи и уништавање писта. Након што се пет пута успешно кандидовао за реизбор и постао градоначелник Чикага са најдужим стажом, Ричард М. Дејли је одбио да се кандидује за седми градоначелнички мандат.[88][89]

Несрећа из 1992. на градилишту у близини моста у улици Кинзи довела је до пукотине која је повезивала реку Чикаго са тунелом испод, који је био део напуштеног система теретних тунела а који се протезао кроз центар града, округ Луп. Тунели су били испуњени са 250×10^6 US gal (1.000.000 m3) воде, што је утицало на зграде широм округа и довело до искључења електричне енергије.[90] Подручје је било затворено три дана, а неке зграде нису поново отвориле недељама; штета је процењена на 1,95 милијарди долара.[90]

Фбруара 2011. године, Рам Емануел, бивши шеф кабинета Беле куће и члан Представничког дома, победио је на изборима за градоначелника.[91] Емануел је положио заклетву као градоначелник 16. маја 2011. године и поново је изабран 2015. године.[92] Лори Лајтфут, прва афроамеричка градоначелница града и прва отворено ЛГБТ+ градоначелница, изабрана је за градоначеника 2019. године. [93] Све три изборне функције на нивоу града обављале су жене (и жене других раса) по први пут у историји Чикага: поред Лајтфут, градска службеница је била Ана Валенсија, а градска благајница Мелиса Конјерс-Ервин.[94]

Брендон Џонсон је 15. маја 2023. године преузео дужност и постао 57. градоначелник Чикага.[95]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 2.695.598 становника, што је 200.418 (6,9%) становника мање него 2000. године.[2]

Састав становништва – Чикаго
2010.[2]2000.[2]
Укупно2 695 598 (100,0%)2 896 016 (100,0%)
Афроамериканци887 608 (32,93%)1 065 009 (36,77%)
Белци854 717 (31,71%)907 166 (31,32%)
Хиспаноамериканци778 862 (28,89%)753 644 (26,02%)
Азијати147 164 (5,459%)125 974 (4,350%)
Остали27 247 (1,011%)44 223 (1,527%)

    Религија

    [уреди | уреди извор]

    Становништво у Чикагу је претежно хришћанске вероисповести. Такође су присутне и друге религије, између осталих и оне попут јудаизма, хиндуизма и ислама.

    Привреда

    [уреди | уреди извор]

    Чикаго има трећи по величини бруто метрополитански производ у САД са око 532 милијарде долара, према проценама из 2010. године, одмах после Њујорка и Лос Анђелеса, на првом, односно другом месту. Град је оцењен као град са највише уравнотеженом привредом у Сједињеним Државама, а због високог степена диверзификације, Чикаго је такође проглашен четвртим најважнијим пословним центром у свету према Мастер Кард Ворлвајд трговинском индексу. Поред тога, Чикаго је у свом градском подручју забележио највећи број нових или проширених корпоративних објеката у Сједињеним Америчким Државама за шест од седам година, тачније од 2001. до 2008. године. У 2009. години, Чикаго је постављен на девето место најбогатијих светских градова на листи Уједињене Банке Швајцарске.

    Град је оцењен као град са најуравнотеженијом економијом у Сједињеним Америчким Државама, због високог нивоа диверзификације. [96] Шире подручје Чикага има трећу највећу радну снагу у области науке и инжењерства од било ког метрополитанског подручја у земљи. [97] Чикаго је био база комерцијалних операција за индустријалце Џона Крерара, Џона Витфилда Бана, Ричарда Телера Крејна, Маршала Филда, Џона Фарвела, Џулијуса Розенвалда и многе друге комерцијалне визионаре који су поставили темеље за индустрију Средњег запада и глобалну индустрију.

    Чикаго је главни светски финансијски центар, са другим највећим централним пословним округом у Сједињеним Државама, после Мидтаун Менхетна, Њујорк.[98] Град је седиште Федералне резервне банке Чикага, Седмог округа банке. Град има главне финансијске и фјучерс берзе, укључујући Чикашку берзу, Чикашку берзу опција (CBOE) и Чикашку робну берзу („Merc“), која је, заједно са Чикашком берзом за трговину (CBOT), у власништву чикашке CME групе. У 2017. години, на чикашким берзама је трговано 4,7 милијарди у дериватима. Седиште Чејса за комерцијално и малопродајно банкарство налази се у Чејс кули у Чикагу.[99] У Чикагу је настала чикашка школа економије, која је изнедрила 12 добитника Нобелове награде за економију.

    Град и шира област садрже трећи највећи број радника у Сједињеним Америчким Државама са око 4,63 милиона радника.[100] Илиноис је дом 66 компанија са листе Fortune 1000, укључујући и оне у Чикагу.[101] Град Чикаго је такође домаћин 12 компанија са листе Fortune Global 500 и 17 компанија са листе Financial Times 500. Град тврди да има три компаније са листе Дау Џоунс. 30 компанија: ваздухопловни гигант Боинг, који је преселио своје седиште из Сијетла у Чикаго Луп 2001. године;[102] Мекдоналдс ; и Волгринс Бутс Алијанса[103] Шест година заредом, од 2013. до 2018. године, Чикаго је био рангиран као водећа метрополитанска област у земљи по броју корпорација која се пребациле своје седиште на територију града.[104] Међутим, три компаније са листе Форчун 500 напустиле су Чикаго 2022. године, чиме је у граду било 35 компанија овог типа, и даље други после Њујорка.[105]

    Производња, штампарство, издаваштво и прерада хране су главне области у градској економији. Неколико компанија за медицинске производе и услуге налази се у области Чикага, укључујући Baxter International, Boeing, Abbott Laboratories и одељење за здравствену заштиту компаније General Electric. Истакнуте прехрамбене компаније са седиштем у Чикагу укључују светско седиште Conagra, Ferrara Candy Company, Kraft Heinz, McDonald's, Mondelez International и Quaker Oats.[106] Чикаго је био центар малопродајног сектора од времена развоја грааа, са Montgomery Ward, Sears и Marshall Field's. Данас је шире подручје Чикага седиште неколико малопродајних објеката, укључујући Walgreens, Sears, Ace Hardware, Claire's, ULTA Beauty и Crate & Barrel.[107]

    Крајем 19. века, Чикаго је био део бициклистичке помаме, повећане подржање бибицкла. Компанија Western Wheel је унапредила производни процес и значајно смањила трошкове.[108] Почетком 20. века град био део аутомобилске револуције, домаћин произвођача аутомобила из доба месинга, Bugmobile, који је тамо основан 1907. године.[109] Чикаго је такође био седиште компаније Schwinn Bicycle Company.

    Чикаго је водећа светска конгресна дестинација. Главни конгресни центар града је Маккормик Плејс. Са четири међусобно повезане зграде, то је највећи конгресни центар у земљи и трећи по величини на свету.[110] Чикаго је такође трећи у САД (иза Лас Вегаса и Орланда) по броју конгреса који се одржавају годишње.[111]

    Производња, штампање, издавање и прехрамбена индустрија такође играју главне улоге у привреди града. Неколико медицинских производа и услуга предузећа имају седиште у Чикагу, укључујући Бактер Интернационал, Боеинг, Абот лабораторије и финансијске услуге здравствене управе Џенерал Електрик.

    Чикаго је седиште 12 најбогатијих компанија, као и 17 најбогатијих финансијских компанија.

    Минимална плата у Чикагу за запослене који не примају бакшиш једна је од највиших у земљи и достигла је 15 долара у 2021. години.[112][113]

    Саобраћај

    [уреди | уреди извор]
    Међународни аеродром Чикаго-О'Хара

    Чикаго има два међународна аеродрома, Охеј аеродром и Мидвеј аеродром. Постоје и мањи аеродроми у околини. Градски превоз у Чикагу је под управом предузећа CTA-а.

    Чикаго је главно транспортно чвориште у Сједињеним Државама. Важна је компонента у глобалној дистрибуцији, јер је трећа највећа интермодална лука на свету после Хонг Конга и Сингапура.[114]

    а. У 2015. години, 26,5 процената домаћинстава у Чикагу је било без аутомобила, а тај број се благо повећао на 27,5 процената у 2016. години. Национални просек је био 8,7 процената у 2016. години. Чикаго је у просеку имао 1,12 аутомобила по домаћинству у 2016. години, у поређењу са националним просеком од 1,8.[115]

    Због пореза који постоји у Чикагу,[116] становници Чикага који поседују возило морају да купе налепницу за возило града Чикага.[117] У стамбеним зонама за паркирање, само локални становници могу да купе налепнице за паркирање специфичне за зону за себе и госте.[118][119]

    Чикаго се од 2009. године одрекао права на јавно паркирање на улицама.[120] Током 2008. се Чикаго борио да смањи растући буџетски дефицит, град је пристао на 75-годишњи уговор вредан 1,16 милијарди долара о закупу свог система паркомата оперативној компанији коју је основао Морган Стенли, под називом Chicago Parking Meters LLC. Дејли је рекао да је „споразум веома добра вест за пореске обвезнике Чикага јер ће обезбедити више од милијарду долара нето прихода који се могу користити током ове веома тешке економске ситуације“.[121] Права закупа паркинг карата истичу 2081. године, а од 2022. године су већ надокнадила преко 1,5 милијарди долара прихода за инвеститоре компаније Chicago Parking Meters LLC.[122]

    Аутопутеви Кенеди и Ден Рајан су најпрометнији државни путеви у целој држави Илиноис.[123]

    У јулу 2013. године, систем за дељење бицикала Divvy је покренут и обухвата 750 бицикала и 75 станица.[124] Њиме управља Lyft за Одељење за саобраћај Чикага.[125] Од јула 2019. године, Divvy је управљао са 5800 бицикала на 608 станица, покривајући скоро цео град, искључујући Пулман, Роуздејл, Беверли, Белмонт Крејгин и Едисон Парк.[126]

    Чикаго је највеће чвориште железничке индустрије.[127]

    Чикаго опслужује Међународни аеродром О'Хара, најпрометнији аеродром на свету, мерено по броју авио-операција,[128] на крајњем северозападном делу града, и Међународни аеродром Мидвеј на југозападном делу града. Године 2005, О'Хара је био најпрометнији аеродром на свету по броју авиона и други најпрометнији по укупном путничком саобраћају.[129] И О'Хара и Мидвеј су у власништву и под управом града Чикага. Међународни аеродром Гери/Чикаго и Међународни аеродром Чикаго Рокфорд, који се налазе у Герију, Индијана и Рокфорду, Илиноис, респективно, су алтернативни аеродроми у области Чикага, међутим, не нуде толико комерцијалних летова као О'Хара и Мидвеј. Последњих година, држава Илиноис се окреће изградњи потпуно новог аеродрома у предграђу Чикага у Илиноису.[130] Град Чикаго је светско седиште компаније United Airlines, треће највеће авио-компаније на свету.

    Чикашка лука се састоји од неколико главних лучких објеката у граду Чикагу којима управља Међународни лучки округ Илиноиса (раније познат као Регионални лучки округ Чикага). Централни елемент лучког округа, лука Калумет, одржава Инжењеријски корпус америчке војске.[131]

    Култура

    [уреди | уреди извор]
    Чикашко позориште

    Локација града, обала и ноћни живот привлаче и становнике и туристе. Више од трећине градског становништва концентрисано је у приобалним насељима, од Роџерс парка на северу до Јужне обале на југу.[132] Град има много луксузних ресторана, као и многе ресторанске четврти. Ове четврти укључују мексичко-америчке четврти, као што су Пилзен дуж 18. улице и Ла Вилита дуж 26. улице; порториканску енклаву Пасео Борикуа у насељу Хумболт парк; грчку четврт, дуж Јужне Халстед улице, одмах западно од центра града;[133] Малу Италију, дуж Тејлор улице; кинеску четврт на Армор скверу; пољске четврти у Вест Тауну; Мали Сеул у Албани парку око Лоренс авеније; Мали Вијетнам близу Бродвеја у Аптауну; и област Деси, дуж Девон авеније у Вест Риџу.[134]

    Даунтаун (дословно значање — центар града) је средиште финансијских, културних, владиних и комерцијалних институција града Чикага.

    Линколн парк садржи зоолошки врт Линколн парк и конзерваторијум Линколн парк. Галерија Ривер Норт садржи највећи број дела савремене уметности у земљи, ван Њујорка.[135] Лејк Вју је седиште Бојстауна, централног дела града за ноћни живот ЛГБТ+ особа. Парада поноса у Чикагу, која се одржава последње недеље у јуну, једна је од највећих на свету са преко милион присутних.[136] Норт Халстед улица је главна улица Бојстауна.[137]

    Насеље Хајд Парк, на јужној страни, је део града из којег је бивши амерички председник Барак Обама. У њему се налазе и Универзитет у Чикагу, који је рангиран као један од десет најбољих универзитета на свету,[138] и Музеј науке и индустрије. Парк Бернхам дугачак скоро 10 километара и протеже се дуж обале јужног дела града. Два највећа градска парка такође се налазе на овој страни града: парк Џексон, који се граничи са обалом а мало западније налази се парк Вашингтон. Сама два парка су повезана широком траком парка под називом Мидвеј Плејзанс, која се протеже поред Универзитета у Чикагу. Јужни део је домаћин једне од највећих градских парада, годишње параде и пикника афроамеричког Бада Биликена, која путује кроз Бронзвил до парка Вашингтон. Компанија Форд Мотор има фабрику за монтажу аутомобила на јужном делу града у Хегевишу, а већина објеката који су део комплекса луке Чикаго такође се налази на јужном делу града.

    Природњачки музеј Филд

    Карактеристични акценат у граду, је постао познат по употреби у класичним филмовима попут Браће Блуз и телевизијским програмима попут Уживо суботом увече. Овај дијалект је заступљен и у другим градовима који се граниче са области Великих језера, као што су Кливленд, Милвоки, Детроит и Бафало у Њујорку, а најистакнутије је преуређивање одређених самогласника, као што је кратки звук „а“ као у речи „cat“, који странцима може звучати више као „kyet“.[139]

    Чикашки симфонијски оркестар (CSO) наступа у Симфонијском центру и препознат је као један од најбољих оркестара на свету.[140] Жанрови живе музике који су део културне баштине града укључују чикаго блуз, чикаго соул, џез и госпел. Град је родно место хаус музике (популарног облика електронске денс музике) и индустријске музике, и у граду постоји развијена хип-хоп музичка сцене. Осамдесетих и деведесетих година, град је био глобални центар хаус и индустријске музике, два облика музике настала у Чикагу, а популаран је и алтернативни рок, панк и нови талас. Град је центар рејв културе од осамдесетих година 20. века. Процват независне рок музичке културе условио је настанак поджанра познатог као чикго инди.

    Чикаго има препознатљиву традицију лепих уметности.

    Међу градским музејима су Адлеров планетаријум и музеј астрономије, Филдов музеј природне историје и Шедов акваријум. Музејски кампус у граду се спаја са јужним делом Грант парка, у којем се налзи познати Институт уметности у Чикагу. Оријентални институт Универзитета у Чикагу Универзитета у Чикагу има богату колекцију археолошких артефаката из времена древног Египта и са Блиског истока. Остали музеји и галерије у Чикагу укључују Историјски музеј Чикага, Музеј Дрихаус, Музеј афроамеричке историје ДуСабл, Музеј савремене уметности, Природњачки музеј Пеги Нотеберт, Пољски музеј Америке, Музеј радиодифузних комуникација, Чикашку архитектонска фондација и Музеј науке и индустрије.[141][142][143]

    Кухиња

    [уреди | уреди извор]
    Чикашка пица

    Међу познатим јелима која су настала у граду је и национално позната пица са дубоким тестом; за овај стил се каже да је настао у пицерији Уно.[144][145] Међу омиљеним пицеријама у Чикагу су Лу Малнатијева и Ђорданова.[146]

    Чикашки хот-дог, обично од говедине, често се служи уз прилоге који укључују релиш од киселих краставаца, жути сенф, киселе паприке, кришке парадајза, киселе краставчиће и прелив од целера на лепињи са маком.[147] Љубитељи чикашког хот-дога не воле употребу кечапа као прилога.[148][149][150]

    У граду се прави специфичан чикашки сендвич (италијанска кухиња) и роштиљ припремљен на чикашки начин.

    Један од најлепших ресторана на свету и добитник три Мишелине звездице, Алинеа се налази у Чикагу. Међу познатим куварима који су водили ресторане у Чикагу су: Чарли Тротер, Рик Трамонто, Грант Ахац и Рик Бејлес. Године 2003, Роб Репорт је прогласио Чикаго „најизузетнијом дестинацијом за ручавање у земљи“.[151]

    Спорт

    [уреди | уреди извор]

    Чикаго је град из ког долазе бројне познате спортске екипе из америчких професионалних лига. Најпознатија је наравно кошаркашка екипа шестоструких НБА првака Чикаго Булса, а осим ње Чикаго има и клуб америчког фудбала Чикаго Берс, хокејашки Чикаго Блекхокс, бејзболске Чикаго Кабс и Чикаго Вајтсокс, и фудбалски Чикаго Фајер.

    Своје домаће утакмице кошаркаши Булса и хокејаши Блекхокса играју у дворани Јунајтед центар, која годишње угости више од 200 манифестација. Фудбалски тимови деле стадион Солџер Филд, а бејзболске имају засебне стадионе, па тако Кабси играју на Ригли Филду, а Вајтсокси на Целулар Филду.

    Спортисти у Чикагу су такође учесници е-спортова, кроз тим OpTic Chicago, професионални Call of Duty тим који учествује у главној лиги за игру.[152]

    Партнерски градови

    [уреди | уреди извор]

    Чикаго је побратимљен са следећим градовима:[153]

    Криминал у Чикагу

    [уреди | уреди извор]

    Чикаго спада међу средње сигурне велике градове у САД. Као и у остатку земље стопа криминала је углавном опала након врхунца током деведесетих.

    У периоду од 1990. године до 2007. године, 12.639 лица је убијено.

    Год. Бр. убистава Год. Бр. убистава Год. Бр. убистава
    1990. 851 2000. 633 2010. 436 2020. 769
    1991. 927 2001. 667 2011. 435
    1992. 943 2002. 656 2012. 506
    1993. 855 2003. 601 2013. 415
    1994. 931 2004. 453 2014. 415
    1995. 828 2005. 451 2015. 468
    1996. 796 2006. 471 2016. 771
    1997. 761 2007. 448 2017. 653
    1998. 704 2008. 513 2018. 561
    1999. 643 2009. 459 2019. 518

    Види још

    [уреди | уреди извор]

    Референце

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ „2020 Population and Housing State Data” [Подаци о становништву и домаћинствима по државама 2020. године]. US Census Bureau (на језику: енглески). 
    2. ^ а б в г „Illinois Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2012. г. Приступљено 31. 12. 2012. 
    3. ^ Costa 2003
    4. ^ Quaife 1933
    5. ^ Swenson, John F. (зима 1991). „Chicagoua/Chicago: The origin, meaning, and etymology of a place name”. Illinois Historical Journal. 84 (4): 235—248. ISSN 0748-8149. OCLC 25174749. 
    6. ^ . "". In (). harvc: no authors in contributor list. missing |year=. required contribution is missing. author missing from source list. (help) Harvc error: no target: CITEREF (help)
    7. ^ а б в г Condit (1973).
    8. ^ Angel, Jim. „State Climatologist Office for Illinois”. Illinois State Water Survey. Prairie Research Institute. Архивирано из оригинала 24. 7. 2013. г. Приступљено 4. 8. 2013. 
    9. ^ „Thompson's Plat of 1830”. Chicago Historical Society. 2004. Архивирано из оригинала 23. 4. 2007. г. Приступљено 3. 7. 2011. 
    10. ^ „The Elevation of Chicago: A Statistical Mystery”. Chicago Public Library (на језику: енглески). 29. 9. 2014. Архивирано из оригинала 9. 6. 2022. г. Приступљено 22. 11. 2018. 
    11. ^ „Chicago Facts” (PDF). Northeastern Illinois University. стр. 46. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2013. г. Приступљено 28. 8. 2013. 
    12. ^ Fulton, Jeff. „Public Beaches in Chicago”. USA Today. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2013. 
    13. ^ „Chicago Tribune Classifieds map of Chicagoland”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 13. 7. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2009. 
    14. ^ „Chicagoland Region”. EnjoyIllinois.com. Illinois Department of Tourism. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 14. 8. 2009. 
    15. ^ „Fast Facts About The Chicagoland Chamber of Commerce”. Chicagoland Chamber of Commerce. Архивирано из оригинала 9. 2. 2009. г. Приступљено 6. 1. 2014. 
    16. ^ „Station: Chicago Midway AP 3SW, IL”. U.S. Climate Normals 2020: U.S. Monthly Climate Normals (1991-2020). National Climatic Data Center. Архивирано из оригинала 05. 05. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021. 
    17. ^ а б „NowData – NOAA Online Weather Data”. NWS Romeoville, IL. Архивирано из оригинала 10. 11. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2021. 
    18. ^ „Top 20 Weather Events of the Century for Chicago and Northeast Illinois 1900–1999”. NWS Romeoville, IL. Архивирано из оригинала 27. 03. 2015. г. Приступљено 16. 6. 2014. 
    19. ^ „CHICAGO MIDWAY AP 3 SW, ILLINOIS”. Western Regional Climate Center. Архивирано из оригинала 05. 05. 2021. г. Приступљено 12. 6. 2014. 
    20. ^ „Chicago, IL - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Yu Media Group. Архивирано из оригинала 15. 04. 2019. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
    21. ^ „History of the Chicago and Rockford Weather Observation Sites”. weather.gov. Архивирано из оригинала 14. 01. 2024. г. Приступљено 9. 11. 2021. 
    22. ^ „ThreadEx”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2020. г. Приступљено 01. 10. 2023. 
    23. ^ „Station: Chicago OHARE INTL AP, IL”. U.S. Climate Normals 2020: U.S. Monthly Climate Normals (1991–2020). National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 05. 05. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2021. 
    24. ^ „Chicago/O'Hare, IL Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 7. 2020. 
    25. ^ „Chicago, Illinois, USA – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Архивирано из оригинала 15. 4. 2019. г. Приступљено 7. 2. 2019. 
    26. ^ „South Side”. Encyclopedia.chicagohistory.org. 1. 8. 1971. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 10. 6. 2013. 
    27. ^ „Municipal Flag of Chicago”. Chicago Public Library. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2013. 
    28. ^ „Lakeview (Chicago, Illinois)”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 25. 9. 2013. 
    29. ^ „CPS Teacher Housing: Chicago Communities”. Chicago Public Schools. Архивирано из оригинала 21. 3. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2013. 
    30. ^ „List of Chicago Neighborhoods – Chicago”. StreetAdvisor. Архивирано из оригинала 30. 7. 2011. г. Приступљено 10. 6. 2013. 
    31. ^ „Chicago and its Neighborhoods”. articlecell. Архивирано из оригинала 10. 4. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2013. 
    32. ^ Keating, Ann Durkin (2005). Chicagoland: City and Suburbs in the Railroad Age. The University of Chicago Press. стр. 25. ISBN 0-226-42882-6. LCCN 2005002198. 
    33. ^ а б Genzen (2007).
    34. ^ Swenson, John W (1999). „Jean Baptiste Point de Sable—The Founder of Modern Chicago”. Early Chicago. Early Chicago, Inc. Архивирано из оригинала 16. 1. 2005. г. Приступљено 8. 8. 2010. 
    35. ^ а б в Buisseret (1990).
    36. ^ „Timeline: Early Chicago History”. Chicago: City of the Century. WGBH Educational Foundation And Window to the World Communications, Inc. 2003. Архивирано из оригинала 25. 3. 2009. г. Приступљено 26. 5. 2009. 
    37. ^ „Timeline: Early Chicago History”. Chicago: City of the Century. WGBH Educational Foundation And Window to the World Communications, Inc. 2003. Архивирано из оригинала 25. 3. 2009. г. Приступљено 26. 5. 2009. 
    38. ^ „Act of Incorporation for the City of Chicago, 1837”. State of Illinois. Архивирано из оригинала 7. 3. 2011. г. Приступљено 3. 3. 2011. 
    39. ^ Walter Nugent.
    40. ^ Conzen, Michael P. „Global Chicago”. Encyclopedia of Chicago. Chicago Historical Society. Архивирано из оригинала 12. 11. 2015. г. Приступљено 6. 12. 2015. 
    41. ^ „Timeline-of-achievements”. CME Group. Архивирано из оригинала 7. 1. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2013. 
    42. ^ „Stephen Douglas”. University of Chicago. Архивирано из оригинала 9. 6. 2011. г. Приступљено 29. 5. 2011. 
    43. ^ „Chicago Daily Tribune, Thursday Morning, February 14”. nike-of-samothrace.net. Архивирано из оригинала 25. 3. 2014. г. Приступљено 4. 5. 2009. 
    44. ^ Addis, Cameron (22. 8. 2015). „5 Bull Moose From a Bully Pulpit”. Austin Community College. Архивирано из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 21. 3. 2021. 
    45. ^ а б в Lowe (2000).
    46. ^ Bruegmann 2005
    47. ^ Allen, Frederick E. (фебруар 2003). „Where They Went to See the Future”. American Heritage. 54 (1). Архивирано из оригинала 20. 2. 2007. г. Приступљено 5. 12. 2013. 
    48. ^ „Annexations”. The Electronic Encyclopedia of Chicago. Chicago Historical Society. 2005. Приступљено 14. 12. 2015. 
    49. ^  Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
    50. ^ „Race and Hispanic Origin for Selected Cities and Other Places: Earliest Census to 1990”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 12. 8. 2012. г. 
    51. ^ „Hull House Maps Its Neighborhood”. Encyclopedia of Chicago. Chicago Historical Society. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
    52. ^ Johnson, Mary Ann. „Hull House”. Encyclopedia of Chicago. Chicago Historical Society. Архивирано из оригинала 28. 3. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    53. ^ Sandvick, Clinton (2009). „Enforcing Medical Licensing in Illinois: 1877–1890”. Yale Journal of Biology and Medicine. 82 (2): 67—74. PMC 2701151 Слободан приступ. PMID 19562006. 
    54. ^ Beatty, William K. (1991). „John H. Rauch – Public Health, Parks and Politics”. Proceedings of the Institute of Medicine of Chicago. 44: 97—118. 
    55. ^ Шаблон:Holland-Classic
    56. ^ United States. Office of the Commissioner of Railroads (1883). Report to the Secretary of the Interior. U.S. Government Printing Office. стр. 19. Архивирано из оригинала 9. 7. 2023. г. Приступљено 8. 7. 2020. 
    57. ^ „Chicago's Rich History”. Chicago Convention and Tourism Bureau. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 10. 6. 2011. 
    58. ^ „Exhibits on the Midway Plaisance, 1893”. Encyclopedia of Chicago. Chicago Historical Society. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    59. ^ Harper, Douglas. „midway”. Chicago Manual Style (CMS). Online Etymology Dictionary. Архивирано из оригинала 16. 6. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    60. ^ Martin, Elizabeth Anne (1993). „Detroit and the Great Migration, 1916–1929”. Bentley Historical Library Bulletin. University of Michigan. 40. Архивирано из оригинала 15. 6. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2013. 
    61. ^ Darlene Clark Hine (2005). „Chicago Black Renaissance”. Encyclopedia of Chicago. Chicago Historical Society. Архивирано из оригинала 17. 10. 2022. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
    62. ^ Essig 2005
    63. ^ „Gang (crime) – History”. Britannica Online Encyclopedia. 2009. Архивирано из оригинала 16. 4. 2009. г. Приступљено 1. 6. 2009. 
    64. ^ O'Brien, John. „The St. Valentine's Day Massacre”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    65. ^ Robbins 2017
    66. ^ „U.S. Lists Rent War Flats; Tax Dodgers Hunted”. Chicago Tribune. 24. 3. 1921. стр. 3. Приступљено 11. 10. 2024 — преко Newspapers.com. 
    67. ^ „Rent Hog Gets Wallop in Bills Passed in Senate”. Belleville Daily Advocate. 30. 3. 1921. стр. 1. Приступљено 11. 10. 2024 — преко Newspapers.com. 
    68. ^ „Love Flees Cold Flats, Tenants' Leader Argues: Heated Charges Fly in Heat Ordinance Fight”. Chicago Tribune. 28. 12. 1921. стр. 7. Приступљено 11. 10. 2024 — преко Newspapers.com. 
    69. ^ „Fine Landlord $25 In Test Case On New Heat Law”. Chicago Tribune. 7. 12. 1922. стр. 3. Приступљено 11. 10. 2024 — преко Newspapers.com. 
    70. ^ „Progress by Degrees: A History of the Chicago Heat Ordinance - RentConfident, Chicago IL”. The RentConfident Blog. 30. 4. 2021. Архивирано из оригинала 30. 4. 2021. г. Приступљено 11. 4. 2024. 
    71. ^ „Timeline: Milestones in the American Gay Rights Movement”. PBS. Архивирано из оригинала 22. 5. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    72. ^ „Great Depression”. Encyclopedia of Chicago. Chicago History Museum. Архивирано из оригинала 11. 4. 2018. г. Приступљено 27. 4. 2018. 
    73. ^ „Great Depression”. Encyclopedia of Chicago. Chicago History Museum. Архивирано из оригинала 11. 4. 2018. г. Приступљено 27. 4. 2018. 
    74. ^ „Century of Progress World's Fair, 1933–1934 (University of Illinois at Chicago) : Home”. Collections.carli.illinois.edu. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 3. 7. 2011. 
    75. ^ Robert W. Rydell. „Century of Progress Exposition”. Encyclopedia of Chicago. Chicago Historical Society. Архивирано из оригинала 14. 5. 2011. г. Приступљено 3. 7. 2011. 
    76. ^ „Chicago's Long and Extraordinary Labor History”. ibew.org. Приступљено 24. 10. 2023. 
    77. ^ „World War II”. Encyclopedia of Chicago. Chicago History Museum. Архивирано из оригинала 28. 3. 2018. г. Приступљено 27. 4. 2018. 
    78. ^ „CP-1 (Chicago Pile 1 Reactor)”. Argonne National Laboratory. U.S. Department of Energy. Архивирано из оригинала 8. 5. 2019. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    79. ^ Szymczak, Patricia (18. 6. 1989). „O'Hare suburbs under fire”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 20. 7. 2022. г. Приступљено 20. 7. 2022. 
    80. ^ Steffes, Tracey L (2015). „Managing School Integration and White Flight: The Debate over Chicago's Future in the 1960's”Неопходна новчана претплата. Journal of Urban History. 42 (4). ISSN 0096-1442. S2CID 147531740. doi:10.1177/0096144214566970. Архивирано из оригинала 9. 7. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2022. 
    81. ^ Mehlhorn, Dmitri (децембар 1998). „A Requiem for Blockbusting: Law, Economics, and Race-Based Real Estate Speculation”. Fordham Law Review. 67: 1145—1161. 
    82. ^ Lentz, Richard (1990). Symbols, the News Magazines, and Martin Luther King. LSU Press. стр. 230. ISBN 0-8071-2524-5. 
    83. ^ „World War II”. Encyclopedia of Chicago. Chicago History Museum. Архивирано из оригинала 28. 3. 2018. г. Приступљено 27. 4. 2018. 
    84. ^ Mailer, Norman. „Brief History Of Chicago's 1968 Democratic Convention”. Facts on File, CQ's Guide to U.S. Elections. CNN. Архивирано из оригинала 18. 3. 2022. г. Приступљено 5. 5. 2013. 
    85. ^ Cillizza, Chris (23. 9. 2009). „The Fix – Hall of Fame – The Case for Richard J. Daley”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 1. 2. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2013. 
    86. ^ Dold, R. Bruce (27. 2. 1979). „Jane Byrne elected mayor of Chicago”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 17. 4. 2020. 
    87. ^ Rivlin, Gary; Larry Bennett (25. 11. 2012). „The legend of Harold Washington”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    88. ^ „Chicago and the Legacy of the Daley Dynasty”. Time. 9. 9. 2010. Архивирано из оригинала 11. 9. 2010. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    89. ^ „National Building Museum to honor Daley for greening of Chicago”. Chicago Tribune. 8. 4. 2009. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
    90. ^ а б „1992 Loop Flood Brings Chaos, Billions In Losses”. CBS2 Chicago. 14. 4. 2007. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 11. 1. 2008. 
    91. ^ „News: Rahm Emanuel wins Chicago mayoral race”. NBC News. 23. 2. 2011. Архивирано из оригинала 1. 6. 2020. г. Приступљено 3. 7. 2011. 
    92. ^ Tareen, Sophia; Burnett, Sarah (7. 4. 2015). „Chicago Mayor Rahm Emanuel wins 2nd term in runoff victory”. Business Insider. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2019. 
    93. ^ Bosman, Julie; Smith, Mitch; Davey, Monica (2. 4. 2019). „Lori Lightfoot Is Elected Chicago Mayor, Becoming First Black Woman to Lead City”. The New York Times. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 1. 1. 2022. г. Приступљено 3. 4. 2019. 
    94. ^ Perez, Juan Jr. „With Mayor Lori Lightfoot's inauguration, 3 women of color now hold top citywide offices: 'Chicago was ready for this'”. Chicago Tribune. MSN. Архивирано из оригинала 13. 7. 2019. г. Приступљено 21. 5. 2019. 
    95. ^ „Inauguration Day: Brandon Johnson sworn in as Chicago's 57th mayor”. CBS News. 15. 5. 2023. Приступљено 3. 9. 2025. 
    96. ^ „Moody's: Chicago's Economy Most Balanced in US (January 23, 2003)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2003. г. 
    97. ^ „Washington area richest, most educated in US: report”. The Washington Post. 8. 6. 2006. Архивирано из оригинала 22. 12. 2017. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
    98. ^ „The ten largest US central business districts | Modern Cities”. moderncities.com. Архивирано из оригинала 27. 7. 2020. г. Приступљено 1. 2. 2020. 
    99. ^ „JPMorgan History | The History of Our Firm”. Jpmorganchase.com. Архивирано из оригинала 17. 1. 2010. г. Приступљено 6. 11. 2010. 
    100. ^ „Chicago Area Employment — February 2018”. bls.gov/regions/midwest. U.S. Bureau of Labor Statistics. Архивирано из оригинала 22. 9. 2018. г. Приступљено 3. 5. 2018. 
    101. ^ „FORTUNE 500 2007: States – Illinois”. CNNMoney.com. Архивирано из оригинала 8. 9. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2007. 
    102. ^ „The World According to GaWC 2008”. Globalization and World Cities Research Network. GaWC Loughborough University. Архивирано из оригинала 26. 8. 2011. г. Приступљено 29. 4. 2009. 
    103. ^ „Dow 30 Companies”. CNNMoney. Архивирано из оригинала 24. 4. 2013. г. Приступљено 21. 7. 2019. 
    104. ^ „Chicago Named Nation's Top Metro Area for Corporate Relocation For the Sixth Straight Year”. World Business Chicago. 25. 3. 2019. Архивирано из оригинала 21. 7. 2019. г. Приступљено 21. 7. 2019. 
    105. ^ Dylan Sharkey (17. 10. 2022). „Chicago's Fortune 500 headquarters are shrinking”. Illinois Policy. Архивирано из оригинала 15. 11. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2022. „Chicago has lost three Fortune 500 headquarters in 2022.” 
    106. ^ Poinski. „Why Chicago is the nation's capital of food and beverage manufacturing”. Food Dive (на језику: енглески). Приступљено 27. 9. 2024. 
    107. ^ „75 Companies in Chicago Pushing the City to New Heights 2024 | Built In Chicago”. Built In (на језику: енглески). Приступљено 27. 9. 2024. 
    108. ^ Norcliffe 2001, стр. 107
    109. ^ Clymer 1950, стр. 178
    110. ^ „Retrieved January 26, 2010”. Exhibitorhost.com. 26. 9. 1987. Архивирано из оригинала 15. 3. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
    111. ^ Carpenter, Dave (26. 4. 2006). „Las Vegas rules convention world”. USA Today. Associated Press. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 6. 1. 2014. 
    112. ^ „Minimum Wage”. chicago.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 7. 2020. г. Приступљено 24. 7. 2020. 
    113. ^ Elejalde-Ruiz, Alexia. „Chicago City Council raises minimum wage to $15 by 2021, but restaurant servers still will get lower tipped wage”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 27. 11. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2020. 
    114. ^ Madigan (2004).
    115. ^ „Car Ownership in U.S. Cities Data and Map”. Governing. 9. 12. 2014. Архивирано из оригинала 11. 5. 2018. г. Приступљено 4. 5. 2018. 
    116. ^ „Chicago Wheel Tax Administrative Rules” (PDF). City of Chicago Office of the City Clerk. 27. 1. 2021. Приступљено 1. 2. 2024. 
    117. ^ „Vehicle Stickers”. City of Chicago Office of the City Clerk. 2024. Приступљено 1. 2. 2024. 
    118. ^ „Residential Zone Parking”. City of Chicago Office of the City Clerk. 12. 12. 2018. Приступљено 1. 2. 2024. 
    119. ^ „Chicago Residential Parking Zones”. jkalov.carto.com. 2015. Приступљено 1. 2. 2024. 
    120. ^ „Paying for Parking: It's Snow Joke”. NBC 5 Chicago. 7. 1. 2010. Архивирано из оригинала 12. 8. 2023. г. Приступљено 12. 8. 2023. 
    121. ^ „FAIL: The Reader's Parking Meter Investigation; Ben Joravsky and Mick Dumke's report on the privatization of Chicago's parking meters, how the deal went down, and its fallout”. Chicago Reader. 10. 12. 2009. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступљено 08. 10. 2025. 
    122. ^ „Parking meter deal gets even worse for Chicago taxpayers, annual audit shows”. Chicago Sun-Times. 26. 5. 2022. Архивирано из оригинала 26. 5. 2022. г. Приступљено 12. 8. 2023. 
    123. ^ „Illinois Department of Transportation”. Dot.il.gov. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
    124. ^ „Chicago Welcomes Divvy Bike Sharing System” (Саопштење). Mayor of Chicago. 1. 7. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
    125. ^ Buckley, Madeline (12. 3. 2019). „Divvy to get $50 million upgrade from Lyft investment in exchange for ride revenue under contract proposal”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 13. 5. 2019. г. Приступљено 1. 12. 2019. 
    126. ^ Wisniwski, Mary (8. 6. 2019). „City gets ready to spread Divvy bikes to Far South Side”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2019. 
    127. ^ „About”. 19. 3. 2012. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 20. 4. 2016. 
    128. ^ „Annual Traffic Data – 2015 Preliminary”. Airports Council International. Архивирано из оригинала 5. 4. 2016. г. Приступљено 6. 5. 2015. 
    129. ^ „Preliminary Traffic Results for 2005 Show Firm Rebound (March 14, 2006)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2006. г. 
    130. ^ Metsch, Steve (јул 2012). „Top IDOT official says third airport will be built”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 1. 8. 2012. г. Приступљено 11. 6. 2013. 
    131. ^ „Calumet Harbor and River”. US Army Corps of Engineers. Архивирано из оригинала 10. 6. 2013. г. Приступљено 12. 6. 2013. 
    132. ^ „Chicago Demographics” (PDF). City of Chicago. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 21. 8. 2013. 
    133. ^ Zeldes, Leah A. (27. 8. 2009). „Opaa! Chicago Taste of Greece flies this weekend”. Dining Chicago. Chicago's Restaurant & Entertainment Guide, Inc. Архивирано из оригинала 24. 5. 2016. г. Приступљено 14. 9. 2013. 
    134. ^ „Ethnic Dining in Chicago”. Frommers. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2013. 
    135. ^ Kim, Joanne (6. 11. 2015). „How River North changed from the city's industrial center to a booming art district”. Time Out. Приступљено 31. 3. 2025. 
    136. ^ „How Chicago's Pride Parade Grew from a Small March to a Big Event”. WTTW Chicago (на језику: енглески). 28. 6. 2019. Архивирано из оригинала 9. 6. 2022. г. Приступљено 9. 10. 2019. 
    137. ^ Peregrin, Tony (25. 4. 2012). „Instagreeter Program Launches in Boystown”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 9. 4. 2022. г. Приступљено 1. 4. 2019. 
    138. ^ „The World University Rankings”. Times Higher Education. Архивирано из оригинала 29. 5. 2015. г. Приступљено 2. 9. 2013. 
    139. ^ Gordon, Matthew J. (2004).
    140. ^ Huizenga, Tom (21. 11. 2008). „Chicago Symphony Tops U.S. Orchestras”. NPR. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2008. 
    141. ^ Glusac, Elaine (27. 2. 2018). „14 Best Museums in Chicago”. Condé Nast Traveler (на језику: енглески). Приступљено 27. 9. 2024. 
    142. ^ Messner, Matthew (29. 12. 2017). „Chicago's DuSable Museum of African American History converts a horse stable into a powerful space”. The Architect's Newspaper (на језику: енглески). Приступљено 27. 9. 2024. 
    143. ^ „Museum of Science and Industry changing name after $125M gift from Ken Griffin”. Chicago Sun-Times (на језику: енглески). 3. 10. 2019. Приступљено 27. 9. 2024. 
    144. ^ Bendersky, Ari (8. 5. 2012). „Chicago's Deep Dish History: It All Started With Uno's”. Eater.com. Архивирано из оригинала 22. 7. 2012. г. Приступљено 27. 4. 2013. 
    145. ^ Fischer, MD, Stuart J. „Chicago: Landmarks, Pizza, Politics, and Jazz”. American Academy of Orthopaedic Surgeons. Архивирано из оригинала 2. 4. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2013. 
    146. ^ Gemignani, Tony. (2014). The pizza bible : the world's favorite pizza styles, from Neapolitan, deep-dish, wood-fired, Sicilian, calzones and focaccia to New York, New Haven, Detroit, and more (First изд.). Clarkson Potter/Ten Speed. ISBN 978-1-60774-605-8. OCLC 879642419. 
    147. ^ „Classic Chicago Hot Dog”. Emril Lagasse. 1999. Архивирано из оригинала 15. 4. 2003. г. Приступљено 3. 9. 2007. 
    148. ^ „Recipe Detail: Chicago Style Hot Dog”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. 
    149. ^ Gibson, Kelly; Portia Belloc Lowndes (2008). The Slow Food guide to Chicago: Restaurants, markets, bars. Chelsea Green Publishing. стр. 384. ISBN 978-1-931498-61-6. Архивирано из оригинала 9. 7. 2023. г. Приступљено 18. 2. 2010. „no self-respecting Chicagoan would think of using ketchup as a condiment ...” 
    150. ^ Fodor's (2009). Fodor's Chicago 2010Неопходна слободна регистрација. Fodor's. стр. 352. ISBN 978-1-4000-0860-5. Приступљено 18. 2. 2010. „Make sure to never add ketchup to your Chicago-style hot dog: a major no-no among hot dog aficionados.” 
    151. ^ „Robb Report Editors Name Chicago As Country's Finest Dining Destination”. Robb Report. Архивирано из оригинала 7. 1. 2014. г. 
    152. ^ „OpTic Chicago officially confirmed for CDL 2021”. Charlie INTEL (на језику: енглески). 11. 11. 2020. Приступљено 27. 9. 2024. 
    153. ^ „Chicago Sister Cities”. Chicago Sister Cities International. 2009. Архивирано из оригинала 05. 11. 2019. г. Приступљено 22. 7. 2009.  Град Чикаго - градови побратими

    Литература

    [уреди | уреди извор]

    Додатна литература

    [уреди | уреди извор]

    Спољашње везе

    [уреди | уреди извор]
    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чикаго&oldid=30699567”