Пређи на садржај

1938

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1938 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1938. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]


јануар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28
 
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
 
мај
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
 
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 
август
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
 
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
 
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
  • 1 — 3. март — Велика поплава на подручју Лос Ангелеса, 113 мртвих.
  • 3. март — Kод Дамама откривена прва нафта у Сауди Арабији.
  • 5. март — Отворен први салон аутомобила у Београду.
  • 5. март — 6. март — Битка код рта Палос је највећа поморска битка Шпанског рата и победа републиканаца, али од мале вредности. Националистичка крстарица Балеарес потонула са преко 700 људи, укључујући адмирала Виерна Беланда.
  • 7. март — 19. април — Арагонска офанзива је велики успех шпанских националиста.
  • 8. март — Декретом француске владе, арапски језик проглашен за страни у Алжиру.
  • 9. март — Аустријски канцелар Шушник најавио за 13. март плебисцит о независности Аустрије; право гласа имају старији од 24 године, што је неповољно за нацисте.
  • 11. март — Аустријски канцелар Шушник даје оставку услед гомилања немачких трупа на граници и немира у земљи.
  • 12. март — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Нацистичкој Немачкој. Нови канцелар Сеyс-Инкуарт сутрадан проглашава анексију (потврђено референдумом 10. 4.). Аустрија ("Источни рајх") постаће Остмарк ("Источна марка" или "крајиште").
  • 2 — 13. март — Велика чистка — Трећи Московски процес, "Процес десно-троцкистичком блоку", Суђење 21-ом: три затворске и 18 смртних казни - Бухарин, Риков, Kрестински, Раковски, Јагода и др. (стрељани 15. 3., такође и Kамило Хорватин, члан ЦK KПЈ).
  • 13. март — Леон Блум поново постаје премијер Француске, на мање од месец дана - обећава помоћ Чехословачкој, шаље опрему републиканској влади у Шпанији.
  • 13. март — Русификација: руски језик постаје обавезан предмет у свим неруским школама у СССР.
  • 14. март — Хитлер тријумфално стиже у Беч.
  • 16 — 19. март — Јако бомбардовање Барселоне, гине преко 1.000 цивила
  • 17. март — Пољски ултиматум Литванији за успостављање дипломатских односа - Литванија пристаје на односе али се не одриче ни права на регион Вилниуса.
  • 18. март — Мексички председник Лазаро Царденас национализовао нафтне ресурсе и постројења, што ће изазвати спор са САД и Британијом; биће основан Пемеx.
  • 24. март — У Јапану донесен Закон националне мобилизације, економија се ставља у ратни режим, контрола над организацијама и медијима.
  • 27. март — Подравину погодио јак потрес, материјалне штете има и у Загребу.
  • 27. март — Тајанствени нестанак италијанског физичара Еторе Мајорана на броду између Палерма и Напуља.
  • 27. март — Завршени парламентарни избори у Бугарској, први од 1931. и први на коме су учествовале жене (само активно право, без неудатих жена).
  • 28. март — Састанак Хитлера и Kонрада Хенлеина у Берлину: чехословачкој влади постављати неприхватљиве захтеве.
  • 30. март — У Италији креиран чин Први маршал Империје који носе само краљ и Мусолини, чиме се изједначују у команди над војском.
  • 2. јул — Подигнута нова фабрика за електролизу бакра у Бору. Истог дана објављено да је влада Kраљевине Југославије донела уредбу о подизању топионице олова у Звечану и цинка у Шапцу - није дозвољен извоз руде ни концентрата олова а цинка ограничено.
  • 2. јул — Масакр на броду "Рад" у Антверпену: морнар убио заповедника и још тројицу и ранио двојицу.
  • 3. јул — Британска парна локомотива Малард поставила светски рекорд - 202 км/х.
  • 3. јул — Французи поставили гарнизон на Парацелским острвима источно од Вијетнама.
  • 5. јул — Премијер Стојадиновић пустио у рад хидроцентралу "Свети Андреј" на Трески, снаге 4,4 МW.
  • 5. јул — Kомитет о немешању у Шпански грађански рат постиже споразум да се повуку сви страни добровољци - владе Немачке и Италије игноришу.
  • 6 - 15. јул — Евијанска конференција: ниједна европска земља не жели примити немачке Јевреје, Америка би примила само 27.370.
  • 7. јул — Турске трупе ушле у Александрету, по споразуму са Французима.
  • 11. јул — Југословенско-турска конвенција о пресељењу 25.000 албанских породица у Турску током 1939-44.
  • 12. јул — Први воз на прузи уског колосјека Билећа - Никшић, првој жељезничкој вези Црне Горе са остатком земље (ради до 1976).
  • 14. јул — У Италији објављен Манифест расе, припрема за антисемитске расне законе.
  • 16. јул — Јапан објавио да се одрекне Олимпијаде 1940 у Токију, затим додељене Хелсинкију.
  • 21. јул — У Буенос Аиресу потписан мир између Боливије и Парагваја, након Рата за Чако 1932-35: Парагвај добија 3/4 тј. 52.000 кв.км северног Чака (очекивана нафта је откривена тек 2012).
  • 22. јул — Пољски авион Локхеед 14-Х Супер Елецтра пао у Румунији - 14 мртвих.
  • 23. јул — Шпански републиканци зауставили на линији XYЗ националистичко напредовање ка Валенсији, републиканској престоници.
  • 24. јул — Двокрилац пао на аеромитингу близу Боготе, укупно 53 мртвих.
  • 25. јул — Републиканци започињу за њих катастрофалну Битку на Ебру, најдужу битку Шпанског грађанског рата (до новембра).
  • 25. јул — Од Иргунове бомбе гине 43 Арапа на пијаци у Хаифи.
  • 25. јул — Франз Јосеф II. постаје кнез Лихтенштајна (до 1989).
  • 28. јул — Побуна против грчког диктатора Метаxаса у Ханији на Kриту брзо угушена.
  • 28. јул — У Бразилу убијен романтизовани бандит Лампио (крај "социјалног бандитизма" Цангасо).
  • 28. јул — Авион Хаваји Клипер нестао на путу из Гуама у Манилу са 15 особа (шест путника и девет чланова посаде).
  • 29. јул — 11. 8. — Битка код језера Хасан, први од Совјетско-јапанских пограничних сукоба - Јапанци упали на совјетску територију.
  • 30. јул — Завршен аутопут Београд - Нови Сад.
  • 31. јул — Солунски споразум између Бугарске и Балканског пакта (Југославија, Румунија, Грчка, Турска): Бугарској дозвољено поновно наоружавање.
  • 31. јул — Републиканци започињу неуспешну опсаду Гандесе у Kаталонији (до новембра).

Септембар

[уреди | уреди извор]
  • 1. октобар — Немачке трупе улазе у Судете (Судетенланд).
  • 2. октобар — Арапска побуна у Палестини, Тиберијаски масакр - Арапи убили 19 Јевреја, од тога 11 деце.
  • 2. октобар — Пољска војска ушла у чехословачку Тјешинску област.
  • 4. октобар — Републиканске шпанске снаге почињу повлачење страних добровољаца, према споразуму од 5. јула.
  • 5. октобар — Чехословачки председник Едвард Бенеш дао оставку (напустио земљу 22. 10.).
  • 6. октобар — Жилински споразум: Словачка добила пуну аутономију у оквиру нове Чешко-Словачке (заједнички су одбрана, инострани послови и финансије).
  • 8. октобар — Поткарпатска Русија, најисточнији део Чехословачке, добија аутономију као Карпато-Украјина.
  • 10. октобар — Завршена немачка окупација Судета и пољска окупација Тјешина.
  • 10. октобар — Распуштена југословенска скупштина, избори у децембру.
  • 10. октобар — У Београду освећена Палата Поштанске штедионице, Главне поште и Главног телеграфа, позната као Палата Главне поште.
  • 10. октобар — У Софији убијен начелник бугарског генералштаба Јордан Пеев.
  • 11. октобар — Завршена Битка код Вањиалинга, Кинези уништили две јапанске дивизије.
  • октобар — "Последњи хомољски хајдук" Павле Докић извршио самоубиство у Бродици код Кучева, након што је рањен у покушају силовања.
  • 21. октобар — Јапанске трупе ушле у Кантон.
  • 24. октобар — "Пријатељски ручак" министра вон Рибентропа и пољског амбасадора Липског: од Пољске се захтева да мора предати Слободни Град Данзиг, дати екстратериторијална права Немцима у Пољском коридору и приступити Анти-Коминтерна пакту.
  • 27. октобар — Други кинеско-јапански рат, Битка за Вухан - Јапанци освајају град уз велике жртве, кинеска престоница премештена у Чунгкинг.
  • 27. октобар — ДуПонт објавио име свог новог синтетичког влакна: најлон.
  • 28. октобар — Немачка влада протерује 12.000 пољских Јевреја, Пољска прима само 4.000, који морају живети на ничијој земљи на граници.
  • 28. октобар — Велики пожар у центру Марсеља.
  • 28. октобар — Опроштајна парада Интернационалних бригада у Барселони.

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Датум непознат

[уреди | уреди извор]

Септембар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Нобелове награде

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]