Пређи на садржај

1918

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1918 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1918. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]


јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28
 
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 
април
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
 
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
 
јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
 
јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
 
децембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
  • 7. мај — Букурешки уговор Румуније са Централним силама - остаје без Добруџе, карпатски превоји Аустроугарској, 90-годишњи најам нафтних поља Немачкој, признато прикључење Бесарабије (Бугари су хтели читаву Добруџу, али је северни део стављен под кондоминијум Централних сила).
  • 7. мај — Месопотамска кампања: Британци заузели Kиркук.
  • 8. мај — Немци заузели Ростов у руској козачкој Области Донске Војске.
  • 9. мај — Пуцњава на раднике Ижорског завода у Kолпину - бољшевици, црвеногардејци, су први пут пуцали на ненаоружане раднике - умножавају се штрајкови и протести против бољшевичке власти.
  • 11. мај — Састанак царева Вилхелма II и Kарла I. у Спа, појачана подређеност Аустроугарске Немачкој - ништа од сепаратног мира, савезници ће пружити подршку сепаратизму у АУ.
  • 11. мај — Проглашена Горска Република Северног Kавказа (до 1920).
  • 12. мај — У Аустроугарској забрањена агитација у корист Мајске декларације (из 1917). Увече се у Јуденбургу побунила претежно словеначка регимента, пред повратак на Сочу - побуна је убрзо угушена, петорица вођа су стрељани 16-тог.
  • 14. мај — Руски грађански рат: побуна Чехословачке легије у Чељабинску против бољшевика, у наредних неколико месеци заједно са руским монархистима истиснули бољшевике из Сибира.
  • 16. мај — Амандмани на Закон о шпијунажи (прозвани "Закон о побуни") ограничавају слободу говора у САД.
  • мај - Побуне словеначких војника у Штајерској и долини Муре: Јуденбург 12, Мурау 14, Радгона 23.
  • 18. мај — Ратни комунизам (1918-21): бољшевичка влада донела декрет о борби против "сеоске буржоазије", тј. за принудну реквизицију жита (продразвјорстка) - циљ је нахранити градове али и идеолошка борба, доћи ће до многих побуна на селу.
  • 18. мај — Након што су отерали бољшевике, Kозаци прогласили Донску Републику, уз помоћ Немаца (Велика Донска Војска, траје до 1920), атаман је Пјотр Kраснов.
  • 20. мај — Побуна српских војника 6. регименте, новосадске, у Печују, угушиле је лојалне јединице.
  • 21. мај — Побуна чешких војника у Румбурку.
  • 21 — 29. мај — Јерменске снаге односе победе код Сардарабада, Kаракилисе и Абарана, чиме је заустављена турска офанзива.
  • 24. мај — Англо-америчка окупација северне Русије (Мурманск).
  • 24. мај — Побуна у 97. истарском пуку у Радгони због које ће бити стрељано шест војника.
  • 26. мај — Демократска Република Грузија се отцепила од Транскавкаске ДФР (траје до 1921).
  • 27. мај — Словеначке странке изјављују да не одустају од уједињења Словенаца, Хрвата и Срба у властиту државу.
  • 27. мај — Трећа битка на Ени: великим изненадним нападом Немци опет стижу на Марну, 56 км од Париза.
  • 28. мај — У Јеррменији проглашена Демократска Република Јерменија.
  • 28. мај — У Азербејџану проглашена Демократска Република Азербејџан (распад Транскавкаске Федеративне Демократске Републике, Јерменија и Азербејџан трају до 1920).
  • 28. мај — Уговор из Потија: Немачка даје признање и заштиту ДР Грузији у замену за контролу над железницом и бродовима, заједничку рударску комисију и окупацију кључних тачака.
  • 28. мај — Битка код Цантигнy је прва офанзивна акција Америчких експедиционих снага у Француској.
  • 29. мај — Амерички државни секретар Роберт Лансинг званично изразио симпатије за Чехословаке и Југословене у борби за суверенитет (два дана касније Питсбуршки споразум исказује намеру независности Чехословачке).
  • 29. — 31. мај — Битка код Скра-ди-Легена је грчко-француска победа над Бугарима.
  • 31. мај — Рено ФТ, кога сматрају првим модерним тенком, први пут на бојишту, током Друге битке на Марни.
  • 31. мај — Питсбуршки споразум Чеха и Словака: за уједињење, уз аутономију Словачке.
  • 1. јун
    • У Томску је основан Западносибирски комесаријат Привремене сибирске владе.
    • Бакуски савет народних комесара издао је позив на општи устанак народа Закавказја.
  • 7. јун — У делу Румуније ослобођеном немачке окупације, почео је штрајк железничких радника, уз подршку других радника.
  • 8. јун
    • Чехословачки корпус је заузео Самару. У Самари је пет чланова распуштене Уставотворне скупштине формирало Комитет чланова Уставотворне скупштине (Комуч). Комитет се прогласио врховним органом власти, привремено делујући у име Уставотворне скупштине. За председника је изабран В.К. Волски.
    • Црвена армија је покушала да поврати Таганрог од Немаца током ваздушно-десантне операције. Операција је завршена неуспехом; извршена су масовна погубљења совјетских ратних заробљеника.
  • 10. јун — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору
  • 13. јун — Резолуцијом Савета народних комесара формиран је Источни фронт Црвене армије.
  • 15. јун — Трупе Беле армије заузимају Барнаул.
  • 14. јун — Завршава се масовни јунски штрајк у Румунији. Власти укидају ванредно стање на железницама, пристају на поновно оснивање радничких синдиката и признају штрајкачке комитете.
  • 17. јун — Совјетска власт је свргнута на три дана у Тамбову током побуне која је избила након почетка регрутације у Црвену армију.
  • 18. јун — Краснојарск заузимају Чехословачки корпус и Западносибирска армија. Руска Црноморска флота је потопљена у Новоросијску.
  • 20. јун
    • Савет народних комесара издао је декрет о национализацији руске нафтне индустрије.
  • 23. јун
    • Почиње други поход Добровољачке армије на Кубан.
    • У Томску је Западносибирски комесаријат предао власт Савету министара Привремене сибирске владе, на челу са П.В. Вологодским.
  • 24—25. јун — У Будимпешти је основан раднички савет.
  • 28. јун — Савет народних комесара издао је декрет о почетку треће фазе национализације у Русији.
  • 29. јун — У Владивостоку, након што су град окупирале чехословачке трупе, група министара Привремене сибирске владе, на челу са Петром Дербером, прогласила се „централном влашћу Сибира“

Септембар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Септембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Септембар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Нобелове награде

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]
  1. ^ Čudo (2022-04-15). „Совјетски масовни масакр 11.000 монаха Оранки манастира”. Čudo (на језику: српски). Приступљено 2025-09-29.