1913
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1913. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Први балкански рат: Грчка завршава заузимање источног егејског острва Хиос, након што се последње османске снаге на острву предају.
- 13. јануар — Едвард Карсон оснива Улстерске добровољачке снаге, уједињујући неколико постојећих лојалистичких милиција како би се одупрли самоуправи Ирске.
- 18. јануар — Први балкански рат: Битка код Лемноса – Грчки адмирал Павлос Кунтуриотис приморава турску флоту да се повуче у своју базу унутар Дарданела, одакле се неће усудити да изађе до краја рата.
- 23. јануар — Османски државни удар: Енвер-паша долази на власт.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.
- 18. фебруар — Мексичка револуција: Председник Франсиско Мадеро и потпредседник Хосе Марија Пино Суарез су приморани да поднесу оставке. Педро Ласкураин служи као председник мање од сат времена, пре него што генерал Викторијано Уерта, вођа пуча, ступа на дужност.
- 22. фебруар — Мексичка револуција: Франсиско Мадеро и Хосе Марија Пино Суарез су убијени.
- 23. фебруар — Јосифа Стаљина је ухапсила руска тајна полиција, Охрана, у Петрограду и протерала у Сибир.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Вудро Вилсон је инаугурисан за 28. председника САД.
- 6. март — Грци заузели Јањину.
- 6. март — У Русији свечано обележена 300-годишњица династије Романов, као и у Београду.
- 6. март — Панчо Виља се вратио у Мексико, у борбу против Хуерте.
- 8. март — Јосиф Стаљин ухапшен у Санкт Петербургу - у сибирском је прогонству до 1917.
- 12. март — Будућа аустралијска пријестолница званично добива има Канбера.
- 13. март — Грци се искрцали на Самос.
- 17. март — Њујоршки сенатор Френклин Д. Рузвелт добија први посао у савезној влади: асистент секретара морнарице.
- 18. март — Грчки краљ Ђорђе I Грчки убијен у Солуну од стране анархисте. Наслеђује га син Константин I Грчки (вл. 1913-17. и 1920-22.).
- 18. март — Први грчки брод са српским појачањима стиже у Медову - напала их је крстарица Хамидија (сутрадан потопила неколико трговачких бродова у Драчу). Команду пред Скадром преузима српски генерал Петар Бојовић.
- 19. март — У Берлину приказан двочасовни италијански филм Qуо вадис.
- 20. март — Убијен председник Куоминтанга, Сонг Јиаорен, који је недавно довео странку до победе на првим демократским изборима у Кини.
- 20. март — Аустро-угарска на конференцији у Лондону пристала да Србија добије Ђаковицу, непопустљива за Скадар (Русија раније напустила захтев да га добије Црна Гора).
- 20. март — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.
- 23. март — Конференција амбасадора одлучила да Скадар припадне Албанији.
- 23. март — Ускршњи торнадо опустошио Омаху - један од низа у овој држави и околини.
- 25. март — Велика Даyтонска поплава - изливање реке Охajо изазива стотине мртвих и велику штету. То је део Велике поплаве која је ових дана погодила више држава САД.
- 26. март — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.
- 26. март — Балагат: сукоб Срба са Џавид-пашиним 6. корпусом северно од Луше у Албанији, јужно од Шкумбе - османски пораз и последња битка Србије у Првом балканском рату.
- 28 — 29. март — Демарши великих сила Србији и Црној Гори за повлачење из Албаније.
- 29. март — Тајни састанак Уједињене националне омладине у Сплиту - против притиска на српске краљевине.
- 31. март — Скандалконзерт - бечка публика, несвикнута на музику Друге бечке школе, прекинула концерт којим је дириговао Арнолд Шенберг.
- 31. март — Неуспешни напад на Скадар с тежиштем на Тарабошу.
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Основан је Фудбалски савез Сједињених Држава.
- 8. април — Усвојен је Седамнаести амандман на Устав Сједињених Држава, којим се прописује директан избор сенатора.
- 10. април — Стране силе, сем Русије, увеле поморску блокаду Црне Горе са осам бродова, од Бара до ушћа Дрима. Срби се повлаче из опсаде, топове остављају Црногорцима.
- 17. април — Бугарско-турско примирје на Чаталџи.
- 12. април — Иван Цанкар држи у Љубљани предавање "Словенци и Југославени", залаже се за југословенску савезну републику.
- 12. април — Срби у Берату - али, под притиском великих сила, овог месеца напуштају централну Албанију, почетком маја и северну.
- 13. април — Анархиста пуцао на шпанског краља Алфонса XIII од Шпаније и промашио.
- 15. април — Бугарско-турско примирје на Чаталџи
- 21. април — Кунардов прекоокеански брод РМС Аквитанија, који је изградила компанија Џон Браун и компанија, поринут је у реку Клајд.
- 24. април — Зграда Вулворт отворена је у Њујорку. Пројектовао ју је Кас Гилберт, и то је највиша зграда на свету и више од деценије касније.
- 25. април — Бугарска затражила руску арбитражу за Македонију.
Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Под притиском великих сила, краљ Никола прихватио напуштање Скадра.
- 5. мај — Грчко-српски споразум: заједничка граница западно од Вардара, војна подршка против Бугарске, сфере утицаја у Албанији на реци Семени (војна конв. 14. 5.).
- 6. мај — Оставка владе дивизијара Мартиновића због предаје Скадра - долази сердар Јанко Вукотић.
- 6. мај — Никола Тесла патентирао своју турбину.
- 8. мај — Петроградска амбасадорска конференција: бугарска лука на Дунаву Силистра припада Румунији (тражили и јужну Добруџу).
- 10. мај — Аустријски војници пуцали на пароброд „Београд” код Смедерева и ранили једног српског поданика. („Политика”)
- 13. мај — У Софији отворена Централна минерална бања.
- 14. мај — Међународни одред ушао у Скадар.
- 14. мај — Јосип Броз, ради у Бечком Новом Мјесту, регрутован је у Аустро-угарску војску.
- 16. мај — Битка код Сиди Гарбе, близу Дерне у Либији: Италијани претрпели губитке у окршају са побуњеницима (тада се говорило о чак 1.000 мртвих, каснија цифра је 79).
- 16. мај — Откривена Еберсвалдска остава, најзначајнија збирка златних објеката из централноевропског бронзаног доба.
- 20. мај — На градилишту Панамског канала завршен Просек Чулебра - пробијена вододелница два океана.
- 22. мај — Бугарске трупе потисле грчке са реке Ангитис, али су одбијени након неколико дана борби.
- 23. мај — Полетео „Руски витез”, први четворомоторац на свету, конструкција Игора Сикорског.
- 24. мај — Викториа Луисе, најмлађе дете и једина кћерка немачког царског пара се удала за Ернста Аугуста, војводу од Брауншвајга из Куће Хановера; свадби у Берлину присуствовали британски краљ и руски цар.
- 24. мај — Пошто је добио остатак очевог наслеђа, Хитлер напушта бечку спаваоницу у Мелдеманштрасе и одлази у Минхен - остатак живота ће се провести у Немачкој.
- 25. мај — Српска влада нуди бугарској ревизију савезничког уговора (ова то одбија 19. 6.).
- 30. мај — Закључен Лондонски мир којим је окончан Први балкански рат.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — У Солуну потписан Уговор о савезу између Грчке и Србије (1913)
- 3. јун — Генерал Луцио Бланцо заузео Матаморос, што је први успех мексичких конституционалиста против Хуертине владе.
- 4. јун — Британска суфражеткиња Емилy Дависон излетела пред краљевог коња на Епсом Дербy-ју - изгажена, умире четири дана касније.
- 6. јун — Бугарски премијер Иван Гешов дао оставку, наслеђује га накратко Стојан Данев.
- 8. јун — Руски цар Николај II Александрович телеграфисао владарима Бугарске и Србије подсећајући их на опцију арбитраже.
- 10. јун — Председник сабора Иштван Тиса је поново мађарски премијер, након Ласла Лукаша (до 1917).
- 11. јун — Велики везир Махмуд Шевкет-паша убијен од стране рођака Назим-паше, убијеног прошлог јануара. Младотурски "тријумвират" - Три паше: Енвер, Талат и Џемал - користи ово за обрачун са опозицијом.
- 11. јун — Бугари заробили српску патролу код Криве Паланке.
- 11. јун — Прво путовање немачког брода СС Император (највећи путнички брод до 1914, британска РМС Беренгариа 1919-38).
- 12. јун — Бугарска и Србија изјављују да пристају на арбитражу Русије.
- 12. јун — Дрвени Цоллинсов мост дужине 4 км повезао Миами и Миами Беацх
- 14. јун — Земљотрес код Великог Трнова, Бугарска (М 7.0, Инт. ИX).
- 11 - 15. јун — Побуна Мороа на Филипинима: америчка победа код Буд Багсака, Султанат Сулу.
- 15. јун — Тиквешки устанак устанак у организацији официра војске Краљевине Бугарске и ВМРО на територији места Кавадарци, Неготино и Ваташа у саставу Краљевине Србије. Овај устанак је брзо угушен.
- 15 - 21. јун — Седма конференција Међународне алијансе за женско право гласа одржана у Будимпешти (следећа, и последња, 1920. у Женеви).
- 18 - 23. јун — У Паризу одржан Арапски конгрес о предлозима реформе у Отоманском царству.
- 19. јун — У Јужноафричкој Унији ступио на снагу Закон о домородачкој земљи (Нативес Ланд Ацт) којим је црнцима ограничено право поседовања земље - основа Апартхејда (повучен 1991).
- 22. јун — Влада Николе Пашића подноси оставку, поново добија мандат - неслагање око руског захтева за повлачење из неких македонских места и даљег поступања према Бугарима. Српски посланик у Софији, М. Спалајковић, вратио се у Београд.
- 25. јун — Сукоб српских и бугарских снага код Злетова.
- 25. јун — Француски председник Поенкаре стигао у посету Лондону.
- 29. јун — Нападом бугарске војске почео је Други балкански рат
- 29/30. јун — Други балкански рат почиње бугарским нападом - Брегалничка битка.
- 30. јун — 1. јул — Уличне борбе у Солуну између бугарског батаљона и Грка.
- 30. јун — Немачки Рајхстаг донео закон који предвиђа постепено увећање војске.
- 30. јун — Бугарска војска напала грчке снаге на подручју Солуна.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3—24. јул — Битка код Кукуша
- 4—19. јул — Битка код Калиманција
- 6.—8. јул — Битка за Пирот (1913)
- 8. јул — Србија и Грчка, су објавиле рат Бугарској. Убрзо су им се придружиле и Црна Гора и Румунија, као и Турска с жељом да поврати нека подручја која је током Првог балканског рата изгубила.
- 9. јул — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату.
- 25. јул — 31. јул — Опсада Видина
- 29. јул — На амбасадорској конференциј усвојен је аутроугарско – италијански предлог да Албанија постане суверена држава са наследним кнезом, немачким принцом Вилхелмом фон Видом, рођаком румунске краљице, што је у Србији протумачено као нов покушај Аустро–Угарске да преко Албаније, Бугарске и Румуније, затвори обруч око Србије.
Август
[уреди | уреди извор]- 10. август — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији.
- 12. август — Амбасадорска конференција у Лондону договара јужне границе Албаније, са Грчком (основана је комисија за демаркацију). Италија да задржи освојена острва у Егеју, до споразума са Турском.
- 13. август — Хари Бреарли пронашао нерђајући челик.
- 17. август — Надвојвода Фрањо Фердинанд постављен за генералног инспектора оружаних снага Аустроугарске
- 18. август — Омладинац Стјепан Дојчић пуцао на хрватског комесара Скерлеца.
- 23. август — Откривена копенхагенска статуа "Мала сирена".
- 24. август — Свечани дочек српске војске у Београду, откривен споменик Карађорђу на Калемегдану (на месту данашњег Споменика захвалности Француској).
- 25. август — Лео Франк осуђен у Атланти за убиство малолетне Марy Пхаган, у почетку на смрт - измена казне у доживотну 1915, довешће до његовог линчевања.
- 28. август — Инаугурирана "Палата мира" у Хагу, изграђена донацијом Андреја Карнегиеа, у којој ће се касније налазити Међународни суд правде.
- 31. август — Проглашена Привремена Влада Западне Тракије ("Гјумјурџинска република") распуштена у октобру када је припала Бугарској.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Приликом лечења патријарх Лукијан је нестао у Бад Гаштајну. Његови посмртни остаци пронађени су у реци, али тек крајем месеца октобра, и то тридесет километара од Бад Гаштајна.[2]
- 3. септембар — Експедиција Бориса Вилкицког открила Земљу цара Николаја (касније Северна земља) - последња већа неоткривена острва на планети.
- 9. септембар — БАСФ почиње производњу вештачког ђубрива/гнојива првом употребом Хабер-Бошовог процеса у индустријским размерама у Опауу код Лудвигсхафена.
- 9. септембар — Руски летач Пјотр Нестеров први на свету извео лупинг, због чега је кажњен са десет дана затвора због "угрожавања државне имовине". Неколико дана касније, лупинг је извео Адолф Пегоуд, што је било објављено широм света, за разлику од Нестеровљевог "испада".
- 13. септембар — У Босанском сабору 12 посланика групе "Српска ријеч" мора положити мандате (због колебања одбијени од власти и опозиције).
- 14. септембар — Међупокрајински конгрес италијанских студената у Задру, дошло је до сукоба Срба и Италијана.
- 23. септембар — Француски пилот Роланд Гарос се прославио непрекидним летом преко Медитерана, од Фрéјуса у јужној Француској до Бизерте у Тунису.
- 23. септембар — Охридско-дебарски устанак Масовни упад наоружаних Албанаца и комита ВМРО са територије Кнежевине Албаније на територију Краљевине Србије, окончан акцијом војске Краљевине Србије после десетак дана. Овај упад су подржали војска Аустроугарске и Краљевине Бугарске.
- 25. септембар — Чарли Чаплин потписао свој први филмски уговор - са Кеyстоне Студиос (ради од децембра).
- 25. септембар — Балтиморе, Мариланд је први амерички град који је прописао засебне блокове за белце и црнце.
- 29. септембар — Цариградски уговор између Бугарске и Османског царства, граница се помера у турску корист. Касније ће преговарати о савезу.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Никола Пашић у посети Бечу.
- 3. октобар — У САД потписан Закон о приходима, познат и као Андервудова царина: уведен је федерални порез на приход (стопа за најбогатије 7%), царинске стопе су најниже од 1857. године.
- 5. октобар — Таимур бин Феисал је нови султан Маската и Омана (до 1932).
- 6. октобар — Јуан Шикаи и формално изабран за председника Кине (остаје до 1916, проглашавао се за цара 1915-16).
- 6. октобар — Танго забрањен у Чикагу као неморалан.
- 7. октобар — Форд почиње производњу Модела Т на покретној траци - време производње више него преполовљено, на 5,5 сати.
- 9. октобар — На Атлантику се запалио и потонуо британски брод Волтурно, погинуло око 130 особа и спашено 520, захваљујући СОС сигналу.
- 10. октобар — Завршетак градње Панамског канала (у употреби од 1914) - председник Вилсон је телеграфски посао варницу која је активирала динамит у насипу Гамбоа.
- 14. октобар — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.
- 14. октобар — Протест Србије из Беча због преласка албанске границе, затим и ултиматум.
- 16. октобар — На прослави 100. годишњице битке код Лајпциге немачки цар Вилхелм II својим генералима тврди како ће Немачка ускоро бити присиљена кренути у рат са силама Антанте.
- 16. октобар — Поринут војни брод ХМС Квин Елизабет, први из своје класе, покреће се нафтом уместо угљем.
- 16. октобар — Есад Паша Топтани у Драчу прогласио Републику Централну Албанију (траје до марта).
- 17. октобар — Експлозија немачког цепелина ЛЗ 18 односи 28 жртава - до тада најгора ваздухопловна несрећа.
- 18. октобар — Српски продор у Албанију: Аустроугарски ултиматум Србији за повлачење из Албаније. Немачка је овим изненађена, али нема намеру саветовати уздржаност Аустроугарској - као и девет месеци касније.
- 22. октобар — Експлозија у руднику код Досона, Нови Мексико, страдало 263 рудара.
- 25. октобар — Српске снаге се повукле са албанске територије.
- 28. октобар — Никола Тесла пријавио патент за своју фонтану.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Краља Ота од Баварске свргнуо је његов рођак, принц регент Лудвиг, који је преузео титулу Лудвиг III Леополд.
- 6. новембар — Махатма Ганди је ухапшен док је предводио марш индијских рудара у Јужној Африци.
- 7. — 11. новембар — Олуја на Великим језерима у Северној Америци однела је 19 бродова и више од 250 живота.
- 9. новембар — Олуја на Великим језерима 1913. погинуло преко 250 људи и уништено 19 бродова.
- 11. новембар — Мировни споразум између Грчке и Турске.
- 13. новембар — Кинеска Национална скупштина је распуштена, пошто је остала без кворума након избацивања посланика из Куоминтанга.
- 17. новембар — Састанак угарског премијера Иштвана Тисе са лидерима Срба у Будимпешти - споразум посредовањем комесара Скерлецза.
- 25. новембар — Ирска криза: у Даблину основани Ирски добровољци.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар
- Крит, након што је добио самоуправу од Османског царства после Првог балканског рата, анектирала је Грчка.
- Отворен је метро у Буенос Ајресу, први у Јужној Америци.
- 19. децембар — Председник Вудро Вилсон потписао је Закон о Рејкеру, којим је граду Сан Франциску дозвољено да изгради брану у долини Хеч Хечи у Националном парку Јосемити.
- 23. децембар — Федерални резервни систем је створен као централни банкарски систем Сједињених Држава, потписивањем Закона о Федералним резервама од стране Вудроа Вилсона.
- 24. децембар — Катастрофа у Италијан Холу: седамдесет три особе – углавном радници у рудницима који су штрајковали и њихове породице – погинуле су у стампеду у Калумету, Мичиген.
- 30. децембар — Италија враћа слику Мону Лизе Француској.
- децембар — Постављен Боров модел атома.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Лорета Јанг, америчка глумица. († 2000)
- 6. јануар — Едвард Гјерек, пољски политичар. († 2001)
- 9. јануар — Ричард Никсон, 37. председник САД. († 1994)
- 10. јануар — Густав Хусак, чехословачки политичар. († 1991)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар – Роса Паркс, борац за грађанска права америчких црнаца. († 2005)
- 22. фебруар – Ранко Маринковић, хрватски књижевник. († 2001)
- 27. фебруар – Ирвин Шо, амерички писац. († 1984)
Март
[уреди | уреди извор]- 13. март – Сергеј Михалков, руски песник. († 2009)
- 21. март – Иван Горан Ковачић, хрватски књижевник. († 1943)
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април – Мади Вотерс, амерички музичар. († 1983)
Мај
[уреди | уреди извор]- 26. мај – Питер Кушинг, енглески глумац. († 1994)
- 27. мај – Енвер Чолаковић, босанскохерцеговачки књижевник и преводилац. (†1976)
Јун
[уреди | уреди извор]- 27. мај – Морис Винсент Вилкис, британски научник. († 2010)
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул – Вилијам Дикин, британски историчар. († 2005)
- 14. јул — Џералд Форд, 38. председник САД. († 2006)
- 28. јул — Богдан Кризман, хрватски историчар. († 1994)
Август
[уреди | уреди извор]- 13. август — Макариос III, кипарски архиепископ и политичар. († 1977)
- 16. август — Менахем Бегин, израелски политичар. († 1992)
- 26. август — Борис Пахор, словеначки књижевник. (†2022)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Кенсо Танге, јапански архитекта. († 2005)
- 12. септембар — Џеси Овенс, амерички атлетичар. († 1980)
- 13. септембар – Ћамил Сијарић, босанскохерцеговачки књижевник. († 1989)
- 13. септембар – Хакобо Арбенз, гватемалски официр и политичар. († 1971)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 12. октобар — Љубица Одаџић, народни херој Југославије († 1942)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар – Вивијен Ли, енглеска позоришна и филмска глумица († 1967)
- 7. новембар — Берт Ланкастер, амерички глумац. († 1994)
- 7. новембар — Албер Ками, француски писац. († 1960)
- 22. новембар — Бенџамин Бритн, енглески композитор. († 1976)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 18. децембар — Вили Брант, немачки политичар. († 1992)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 4. јануар — Алфред фон Шлифен, немачки фелдмаршал. (* 1833)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 22. фебруар – Франсиско Мадеро, мексички књижевник и политичар. (* 1873)
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март – Харијет Табман, америчка црначка активисткиња. (* 1822)
- 18. март – Ђорђе I Грчки, краљ Грчке. (* 1845)
- 31. март – Џ. П. Морган, амерички банкар. (* 1837)
Август
[уреди | уреди извор]- 13. август – Аугуст Бабел, немачки политичар (* [[1840])
Септембар
[уреди | уреди извор]- 30. септембар – Рудолф Дизел, немачки инжењер и изумитељ. (* 1858)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар – Сава Грујић, српски официр и политичар. (* 1840)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 12. децембар – Менелик II, цар Етиопије. (* 1844)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Хајке Камерлинг-Онес
- Хемија — Алфред Вернер
- Медицина — Шарл Робер Рише
- Књижевност — Рабиндранат Тагор
- Мир — Анри Лафонтен (Белгија)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Sloane, William M. (1919-09-01). „The Rise of Nationality in the Balkans, by R. W. Seton-Watson”. Political Science Quarterly. 34 (3): 518—520. ISSN 0032-3195. doi:10.2307/2141698.
- ^ Бајић, Сања (2017-12-12). „Тајанствене смрти српских владика у Бечу и другде”. РАСЕН (на језику: српски). Архивирано из оригинала 06. 10. 2025. г. Приступљено 2025-09-26.