Пређи на садржај

1912

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1912 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1912 је била преступна година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
јануар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29
 
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 
април
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
 
мај
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
 
јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
 
јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
 
децембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
  • 3. мај — Ахмед ал-Хиба се прогласио за султана у јужном Мароку.
  • 12. мај — Војни споразум Србије и Бугарске.
  • 14. мај — Српски министар финансија Стојан Протић подноси оставку, сматра да владу треба да формира Никола Пашић.
  • 14. мај — Француска полиција ликвидира знамениту анархистичку Боннотову банду.
  • 14. мај — Током боравка у Немачкој умро дански краљ Фредерик VIII, наслеђује га син Kристијан X (до 1947).
  • 14. мај — Немачки Рајхстаг одобрава ново увећање флоте.
  • мај — Панчо Виља је ухапшен: у сукобу је с ген. Хуертом који га је желео стрељати, што је спречио председник Мадеро - у затвору је до децембра.
  • 16. мај — Битка за Родос се завршава италијанском окупацијом целог острва, као и Додеканеза (до 1947).
  • 18. мај — Поринути амерички бојни брод УСС Тексас и јапански бојни крсташ Kонго.
  • 20. мај — У Варшави је освећена православна црква Александра Невског, са 70 метара највиша грађевина у граду (Немци је користе у време окупације 1915-18, срушена 1924-26).
  • 21 — 25. мај — Састанак албанских лидера у Јунику: примирје у крвним осветама, заклетва за збацивање Младотурског режима (присутни су Хасан Приштина, Иса Бољетинац, Бајрам Цури, Неџип Драга...).
  • 22. мај — Иштван Тиса на челу угарског сабора након туче међу посланицима - социјалисти сутрадан организовали "Kрвавоцрвени четвртак": генерални штрајк, нереди и интервенција полиције и војске уз људске жртве.
  • 23. мај — Поринут немачки СС Император, накратко највећи путнички брод.
  • 24. мај — Први јавни бокс меч у Србији, у дворани београдског биоскопа "Kоларац".
  • 25. мај — У месту Тyлер, Тексас, руља спалила црнца који је силовао и заклао белкињу.
  • 29. мај — Бугарско-грчки савез.
  • 2. јун — Избори у Белгији: Kатоличка партија неочекивано повећала већину, Чарлс де Брокуевил остаје премијер - у земљи долази до протеста.
  • 3. јун — Мексички председник Мадеро повећава порез на извучену нафту, што квари односе са САД.
  • 3. јун — Први воз у Ужицу, након завршетка пруге из Чачка.
  • 5. јун — Мексички председник Мадеро дао концесију Стандард Оилу: десет година ослобођења од пореза и право на експропријацију земљишта.
  • 6. јун — Ерупција новог вулкана Новарупта на Аљасци снаге ВЕИ-6.
  • 7. јун — Опозициони посланик пуцао на председника угарског сабора Иштвана Тису.
  • 9/10. јун — Убиства секиром у Вилисца, Ајова: убијена шесточлана породица и две гошће.
  • 13. јун — У Москви отворен Пушкинов музеј, државни музеј лепих уметности.
  • 15. јун — У одсуству опозиције усвојен војни закон у Угарској.
  • 19. јун — Црногорски председник владе Лазар Томановић дао оставку, наслеђује га дивизијар Митар Мартиновић.
  • 19. јун — Руска Дума гласала за програм изградње морнарице.
  • 22. јун — Завршена републиканска национална конвенција у Чикагу: конзервативци су успели поново номиновати председника Тафта, док ће се бивши председник Рузвелт кандидовати на челу нове Прогресивне партије.
  • 24. јун — На Олимпијске игре у Стокхолму отишла прва олимпијска екипа из Србије - атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић.
  • 27. јун — Нови немачки флотни закон предвиђа 41 бојни брод до 1920, три више него раније. Тирпитз заговара "теорију ризика", да би Британци радије пустили Немачку да постане светска сила него да ризикују велике губитке флоте.
  • 27. јун — Погибијом Евариста Естеноза окончана црначка побуна на Kуби - страдало је најмање 3.000 црнаца.
  • 1. јул — Харијет Квимби, која је два месеца раније поставила рекорд као прва жена која је прелетела Ламанш, погинула је у Сквантуму, Масачусетс, након што се њен нови двоседни моноплан Блерио срушио.
  • 30. јул — Умро је јапански цар Меиџи; наследио га је син Јошихито, који је постао цар Таишо.

Септембар

[уреди | уреди извор]
  • 1. септембар — Леонидас Плаза је поново председник Еквадора (до 1916).
  • 4. септембар — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. Османска влада одлучила испунити побуњеничке захтеве, међу којима је и стварање Албанског вилајета (ранији Косовски, Скадарски, Битољски и Јањински).
  • 6. септембар — Битка код Сиди Боу Отхмана: пук. Чарлс Мангин потукао мароканског побуњеника Ахмеда ал-Хибу - Французи затим заузимају Маракеш и јужни Мароко. Тхами Ел Глаоуи ће бити паша Маракеша до смрти 1956.
  • 8. септембар — Еди Хаша изгубио контролу над мотоциклом у Неварку, убио себе, шест гледалаца и другог тркача - крај трка на дашчаним пистама.
  • 9. септембар — Српски председник владе Марко Трифковић даје оставку, преузима Никола Пашић (до 1918).
  • 9. септембар — Масовне демонстрације у Грчкој и другим местима поводом положаја Грка у Турској.
  • 10. септембар — Бомба у Дојрану, 20-45 погинулих.
  • 15. септембар — Велики митрополијски сабор у Новом Саду - осуда укидања црквене аутономије.
  • 19. септембар — Балкански савезници предају ноту Цариграду којом захтевају аутономију за Стару Србију, Епир и Албанију под заштитом Великих сила.
  • 20. септембар — Темистоклис Софулис се искрцао на Самосу, турске трупе капитулирале и отишле.
  • 21. септембар — Хари Хоудини изводи ескапистичку тачку са "кинеском ћелијом за водену тортуру".
  • 23. септембар — Турска мобилизација европских дивизија.
  • 27. септембар — У Луцерну склопљен српско-црногорски савез.
  • 28. септембар — Споразум српског и бугарског генералштаба: главни српски напори ће бити у Македонији а бугарски у Тракији.
  • 28. септембар — Протестанти Северне Ирске завршили потписивање Улстерског завјета и Декларације против предложене самоуправе за Ирску.
  • 30. септембар — Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка објавиле мобилизацију. Према званичним подацима, у Старој Србији и Македонији 1906-1912. убијено је 436 Срба.

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Септембар

[уреди | уреди извор]

Нобелове награде

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]