Пређи на садржај

1883

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1883 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1883. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]


јануар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31


фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28
 
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
 
април
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
 
мај
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
 
јул
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
 
октобар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
 
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 
  • 6. јануар — Склопљен трговински уговор између Србије и Немачке (објављен у Српским новинама од 1. јуна).
  • 10. јануар — Основано прво пчеларско друштво у Србији и први број часописа "Пчелар".
  • 12. јануар — У Србији донесен Закон о основним школама (обавезно шестогодишње основно школовање за сву децу), као и Закон о црквеним властима, којим влада преузима контролу над Архијерејским сабором и избором новог митрополита.
  • 15. јануар — У Србији нови закон о војсци - стајаћа војска уместо народне, двогодишњи рок (пет месеци за неке категорије), резервисти по старости подељени у три позива.
  • 16. јануар — У САД ступио на снагу Пендлетонов закон о реформи државне службе којим се владини послови додељују меритократски а не на основу партијског плена.
  • 18. јануар — Србија: Закон о Народној банци, предвиђено издавање новчаница са златним покрићем, у већим апоенима.
  • 19. јануар — Махдијев рат: након четворомесечне опсаде побуњеници заузели Ал-Убаyyид у Кордофану.
  • 19. јануар — Томас Едисон инсталирао електрично осветљење у Роселе, Њу Џерзи, прво са жицама на бандерама.
  • 19. јануар — Немачки брод Кимбриа се сударио код Боркума са енглеским Султан, 437 мртвих, углавном емиграната за Америку.
  • јануар — Петар Карађорђевић гост на Цетињу - добија Данилов орден, почасни је црногорски сенатор, верен је кнегињицом Зорком.
  • 5. март — Први путнички воз ушао у железничку станицу Нови Сад (нова пруга Суботица-Нови Сад), до краја године повезан пругом са Земуном и Митровицом.
  • 8. март — Збачен владар Царства Ашанти Менса Бонсу, следи пет година грађанског рата.
  • 12. март — Лена Книћанка, имплицирана у атентат Илке Марковић на краља Милана прошлог октобра, пронађена обешена у ћелији.
  • 14. март — Прорадио први телефон у Београду (између кафане "Три листа дувана" и инжињеријске касарне на Палилули).
  • 20. март — Потписана Париска конвенција за заштиту индустријске својине.
  • 23. март — Краљевина Лоанго (запад данашње Републике Конго) под француским протекторатом.
  • 27. март — Француски официр Хенри Ривиèре освојио Нам Ђịнх, други највећи град у Тонкину (север Вијетнама); Вијетнамци за то време покушавају повратити Ханој уз помоћ Армије црне заставе али сутрадан су поражени у бици код Гиа Цуца.
  • 3. август — Тисзаесзлáрска афера: суд ослобађа Јевреје, што изазива антисемитске нереде у Мађарској.
  • 6/7. август — Мађаризација: по наређењу мађарског министра финанција Гyле Сзапáрyја на загребачким финанцијским и царинским уредима постављени двојезични грбови.
  • 11. август — Након што је у Србији наређено купљење пушака од народне војске, у "Самоуправи" објављен чланак Николе Пашића који је протумачен као позив народу да се томе одупре.
  • 11. август — У Цетињском манастиру се венчали Петар Карађорђевић и црногорска принцеза Зорка Петровић, кум је био руски цар; Петар остаје на Цетињу до 1894.
  • 12. август — Последња позната квага, подврста обичне зебре је угинула у амстердамском зоолошком парку..
  • 20. август — Тонкинска кампања — Битка код Тхуан Ана је француска победа након искрцавања надомак престонице Хуе. Пет дана касније закључен Уговор из Хуếа којим је признат француски протекторат у Тонкину и Анаму, али у Француској није ратификован, као преоштар. Француске акције у Вијетнаму ће догодине довести до рата са Кином.
  • 21. август — Место Рочестер, Минесота погођено јаким торнадом који односи 37 живота - подстицај за стварање клинике Мајо шест година касније.
  • 27. август — Ерупција Кракатоа између Суматре и Јаве (Холандска Источна Индија) - гине преко 36.000 људи, следећих година трају поремећаји глобалне климе (хлађење, спектакуларни заласци Сунца, плави или зелени Месец).
  • 29. август — Отворена прва од 2.509 Карнегијевих библиотека, у његовом родном месту Дунфермлине-у у Шкотској.

Септембар

[уреди | уреди извор]
  • 1. септембар — Битка код Палана, Французи поразили Црне заставе близу Ханоја.
  • 2. септембар — Железничка несрећа на станици у Стеглитзу код Берлина, најмање 39 мртвих.
  • 11. септембар — Британска превласт у Египту: Евелyн Баринг постаје први генерални конзул земље (до 1907).
  • 12. септембар — Двјестогодишњица победе над Турцима код Беча, завршена градња Нове градске већнице (градске власти се уселиле 1885).
  • 14. септембар — Ријечка рафинерија свечано пуштена у рад, први еуропски погон за прераду нафте на индустријски начин. Први директор је Милутин Барач, рафинерија има 300 радника.[7]
  • 19. септембар — Избори у Краљевинеи Србији, први са организованим странкама; оштро ривалство између владајућих напредњака и радикала који односе победу.
  • 19. септембар — Бугарски кнез Александар I Батенберг вратио устав, чиме после две године окончава Режим пуномоћја, премијер је Драган Цанков (до 1884); руски генерали Собољев и Каулбарс (досадашњи председник владе одн. министар војни) напуштају земљу после неколико дана, долази до разлаза са Русијом.
  • 20. септембар — Краљ Милан у Немачкој, примио га је и одликовао цар Вилхелм.
  • 25. септембар — У Женеви основана група Ослобођење рада, прва руска марксистичка организација .

Новембар

[уреди | уреди извор]
  • 2. новембар — Тимочка буна: Проглашено ванредно стање у црноречком округу (Бољевац).
  • 3. новембар — Српска војска је угушила Тимочку буну.
  • 3. новембар — Поп Маринко Ивковић заузео Бољевац.
  • 3. новембар — Дивљи Запад: Познати бандит Чарлс Еарл Боулс, "Црни Барт", опљачкао последњу кочију.
  • 5. новембар — Махдисти уништили код Ал Убаyyида египатске снаге на челу са пензионисаним британским официром Виллиамом Хицксом који је такође погинуо.
  • 6. новембар — Никола Пашић прешао у аустроугарски Земун, на путу за источну Србију; следеће ноћи у Београду ухапшени радикалски прваци. Истог дана побуна у Бањи код Алексинца (Сокобања, предводник Љуба Дидић, радикалски политичар).
  • 7 — 12. новембар — Операције стајаће српске војске против побуњеника у источној Србији - растерани са Честобродице, Бањске клисуре и Вратарнице.
  • 7. новембар — Побуњеници заузели и Књажевац; краљевска војска растурила устанике у Бањској клисури.
  • 8. новембар — Неуспели побуњенички покушај заузећа Зајечара.
  • 13. новембар — Стајаћа српска војска ушла у Књажевац и Алексинац - крај Тимочке буне.
  • 16. новембар — Почео рад Преког суда у Зајечару за виновнике Тимочке буне - оптужено 809 особа, 94 осуђено на смрт, од чега 20 стрељано; ослобођено само 75.
  • 18. новембар — Жељезнице у САД и Канади званично уводе пет временских зона (фактички четири), што ће у САД бити озваничено 1918

Децембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Септембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]