1839
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |

1839 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар —„Ноћ великог ветра“: Ирску погађа ураган, најгора олуја у последњих 300 година.
- 7. јануар — Луј Дагер описује свој изум пред Француском академијом наука, неколико дана раније је направио прву фотографију Месеца.
- 19. јануар — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден.
- 20. јануар — Рат против Перуанско-боливијске конфедерације: Битка код Јунгаја је одлучујућа победа Чилеанаца и перуанских рестаураториста, означавајући крај Перуанско-боливијске конфедерације.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Царски аустријски породични статут ступа на снагу у Хабзбуршкој монархији.
- 3. фебруар — Британци заузимају Карачи.
- 9. фебруар — Енглески капетан китоловаца Џон Балени открива Балени острва у Јужном океану.
- 13. фебруар – Скупштина у Београду (фебруар 1839)
- 24. фебруар — Вилијам Отис добија патент за парни багер.
- 25. фебруар — Скупштина у Београду - на Калемегдану је прочитан Устав Србије, назван „Турски“, који је трајао до 1869. године.
- 26. фебруар — Указ о оснивању Државног савета (Кнежевско-српског савета), којим је председавао Јеврем Обреновић. Истог дана је именована влада Аврама Петронијевића.
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Пруски пропис забрањује рад деце млађе од 9 година.
- 18. март — Цар Даогуанг забрањује странцима увоз опијума у Кину.
- 23. март — Прва позната штампана употреба израза ОК.
- 23. март — Разорни земљотрес погодио централну Бурму, стара престоница Ава/Инва напуштена.
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — Завршена железничка пруга Лајпциг-Дрезден, прва железничка пруга на велике удаљености у Немачкој.
- 9. април — Прва комерцијална електрична телеграфска линија пуштена је у рад на делу британске Велике западне железнице.
- 19. април — Лондонски споразум: Европске силе признају и гарантују независност и неутралност Белгије; део Лимбурга враћа се Холандији. Луксембург добија трећину историјског Луксембурга, у персоналној унији са Холандијом.
- 25. април — Први англо-авганистански рат: Британци улазе у Кандахар без отпора.
Maj
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Усвојен је Устав Совјета Кнежевине Србије - ограничава кнежеву власт.
- 12. мај — Друштво годишњих доба (Арман Барбес) и Лига праведних покушавају републикански устанак у Паризу.
- 23. мај — Јованова буна Побуна војника у Крагујевцу за кнеза Милоша - Тома Вучић Перишић је послат против њих, они полажу оружје 18/30. маја.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Џејмс Кларк Рос је постао први Европљанин који је стигао до Северног магнетског пола.
- 3. јун — Царски комесар Лин Зексу почиње уништавање опијума у Хумену - за 23 дана уништено је око 1.000 тона илегално увезених британских наркотика.
- 10. јун — Основана је Централна управа (Влада) Кнежевине Србије, Кнежевска канцеларија и Гарнизонско војно земљиште. У то време основана је и пошта, а општине су основане као самоуправна тела.
- 12. јун — Скупштина у Београду (јун 1839)
- 13. јун — Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију.
- 13. јун — Кнез Милош Обреновић абдицирао је у корист свог сина Милана Обреновића II; пошто је Милан био тешко болестан, именован је регент: Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић. Кнез Милош је оставио око 1,3 милиона талира у државној благајни. Ово се може сматрати почетком периода Уставобранитеља (до 1858).
- 15.јун — Милош и Михаило Обреновић напустили су Србију (Милош се вратио тек 1859).
- 18. јун — Указом кнеза Милоша Обреновића, у Београду је основана Прва београдска гимназија.
- 24. јун — Турско-египатски рат (1839-41), Битка код Незиба (Низипа): Ибрахим-паша Египатски побеђује османску војску.
- 25. јун — Скупштина у Београду обавештена о промени на престолу, понашање бившег кнеза Милоша осуђено.
- 27. јун — Бећир-бег Бушатлија напао је Бјелопавлиће и страдао.
- 29. јун — Први закон о уређењу општина у Србији, који ће имати „првостепени суд“ за мање полицијске и судске послове, као и општински одбор (закон потписан 13/25. јула.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Умире султан Махмуд II, а затим Абдулмеџид I (до 1861). Истог дана, османска флота се предаје Египћанима.
- 2. јул — Више од 50 афричких робова се побунило на броду Амистад за превозу робова код обале Кубе.
- 8. јул — Умире кнез Милан Обреновић, наследио га је млађи брат Михаило Обреновић III (регенти остају до Михаиловог повратка у Београд у марту 1840).
- 13. јул — Одржани су први избори за Београдску општину.
- 21. јул — У Србији ступа на снагу закон о обавезној вакцинацији против крављих богиња.
- 23. јул — Британци у Авганистану окупирају Газни.
- 25. јул — Уредба о организацији првих градских општина у Србији.
- 30. јул — Др Емерих Линденмајер постављен за првог шефа српске медицинске службе (данас је овај датум Дан санитета Војске Србије)
Август
[уреди | уреди извор]- 7. август — Шах Шуџах Дурани, уз британску помоћ, устоличен је у Кабулу након 30 година изгнанства (до 1842).
- 19. август — Француска влада објављује да је дагеротип поклон Француске свету и објављује комплетна упутства.
- 23. август — На почетку Првог опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг.
- 25. август — Основана је гимназија у Ужицу.
- 31. август — Први карлистички рат у Шпанији завршава се „Загрљајем Вергаре“.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Цирипуч: сеоски конзервативци свргавају либералну владу кантона Цирих.
- 6. септембар — Амерички официр Чарлс Вилкс осваја полинезијски атол Ахе.
- 20. септембар — Прва железница у Холандији, између Амстердама и Харлема - изграђена са широким колосеком од 1945 мм, од 1866. нормални колосек од 1435 мм.
- 24. септембар — У Србији, Уредба о позајмицама из државне благајне.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — У Краљевини Две Сицилије, пуштена је у рад прва железница на италијанском полуострву, Феровија Наполи-Портичи (7,25 км).
- 12. октобар — Основана је Бурска Република Наталија у јужној Африци (траје до 1843).
- 15. октобар — Абделкадер обнавља борбу против Француза у Алжиру.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки, чиме је почео Први опијумски рат против Кине.
- 3. новембар — Проглашена је Гулхане Хатшепсут, што означава почетак периода реформи Танзимата (до 1876).
- 3. новембар — Почиње Први опијумски рат између Велике Британије и Кине.
- 4. новембар — Устанак у Њупорту у Енглеској: Чартисти крећу да ослободе своје другове, војска убија 22 демонстранта.
- 12. новембар — У Србији је донет први војни закон, којим су постављени темељи обавештајних активности (Дан Војно-безбедносне агенције у данашњој Србији).
- 17. новембар — У Милану је изведена Вердијева прва опера, „Оберто, гроф од Сан Бонифација“.
- 25. новембар — Катастрофални циклон погодио је источну Индију, посебно град Корингу, Андра Прадеш, помиње се 300.000 мртвих.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Кристијан VIII је нови краљ Данске (до 1848).
- децембар — Док је Мустафа паша Бабић био у Травнику на конференцији, у Сарајеву је избио неред због глади (убрзо угушен.
Током године
[уреди | уреди извор]- Вук Караџић је напустио јотизацију гласова „д“ (девојка - девојка) и „т“ (тирати - церати).
- Бјелопавлићи и Пипери побеђују турског спахију Лекића у Косовском Лугу.
- Први државни кадети су послати из Србије на студије у иностранство - десет у Аустрију и Саксонију.
- Дозвољено је отварање сеоских продавница у Србији, уз услове.
- Регулација шума у Србији - практично неограничено право одузимања шуме и њене сече.
- Сераскера румелијског вилајета, Зекирија-паша, покушава да спроведе реформе (нпр. враћање наследства хришћанским сељацима), али без успеха.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 16. јун — Јулијус Петерсен, дански математичар. (†1910).
Август
[уреди | уреди извор]- 19. новембар — Емил Шкода, чешки индустријалац. (†1900).
Смрти
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Махмуд II, турски султан.
- 8. јул — Милан Обреновић, српски кнез
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]