Пређи на садржај

1792

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1792 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1792. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]


јануар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 
фебруар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29
 
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 
април
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
 
мај
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
јун
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
 
јул
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 
август
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
септембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
 
октобар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
 
децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
  • 7. фебруар — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције.
  • 10. фебруар — Португалска краљица Марија I проглашена лудом, њен син Жоао VI је формално регент од 1799. (краљ 1816-26).
  • 12. фебруар — Шпанци напустили Оран и Мерс ел-Кéбир у Алжиру послије скоро три стољећа.
  • фебруар — Француски архитекта Пјер Чарлс Л'Енфант смењен с радова изградње нове америчке престонице, рад наставља Андрју Еликот.
  • 23. фебруар — Марокански султан Мулај Јазид умро од последица напада свог брата Хишама, наслеђује га брат Мулаy Сулаyман или Слимане (до 1822), треба му три године да се избори са тројицом своје браће.
  • 27. фебруар — Пад шпанског председника владе Флоридабланце, оптуженог за проневеру и, као реформатора, дискредитованог догађајима у Француској - следи гроф Аранда до новембра.
  • 1. март — Након смрти свог оца Леополда II његов 24-годишњи син Фрањо II постаје нови аустријски надвојвода и римско-њемачки цар, посљедњи с том титулом (до 1806, затим цар Аустрије до смрти 1835).
  • март — У Београд стигао нови митрополит Методије (Турци су се вратили прошлог октобра).
  • 10. март — Након што је смењен министар рата Лоуис Марие де Нарбонне-Лара и сви министри дали оставке, краљ Луј XVI саставио нову владу, углавном од јакобинаца.
  • 11. март — Британска Сјера Леоне Компанy оснива Фритаун у Африци са 1.100 црних лојалиста из Нове Шкотске.
  • 16. март — Капетан Јакоб Јохан Анкарстром, бивши официр шведске краљевске војске, подстакнут револуционарним збивањима у Француској, приликом маскараде у стокхолмској Краљевској опери изводи атентат на апсолутистичког краља Густава III.
  • 18. март — Уговором из Серингапатама окончан Трећи Англо-мyсорски рат: Краљевина Мајсор губи око половину територија у корист Британаца и њихових индијских савезника.
  • 29. март — Након што му је отац Густав III умро од последица рањавања, његов 14-годишњи син Густав IV Адолф преузима шведски престо (до 1809), регент му је стриц Карл.
  • 24. април — француски официр Руже де Лил искомпоновао је „Марсељезу“, француску националну песму и државну химну.
  • 25. април — први пут је употребљена гиљотина, справа за погубљење. Прва жртва је био (Nicolas J. Pelletier).
  • 28. април — Французи улазе у Аустријску Холандију (Белгију), али војска је растројена. Истог дана заузимају швајцарско место Порентруy.
  • 29. април — Британски заповедник Џорџ Ванкувер стиже у мореуз Јуан де Фуца и наредних месеци истражује подручје око острва Ванкувер, касније заједно са шпањолском експедицијом (Шпани такођер полажу права на острво).
  • 11. јул — Објава француске Скупштине: Ла патрие ен дангер (Брауншвајгова армија се окупља код Кобленца).
  • 14. јул — Дефанзивни савез Аустрије и Русије.
  • 14. јул — Крунисање Фрање II. у Франкфурту.
  • јул — Бећир-паша премештен у Битољ, а нови београдски везир је Мехмед Пекмеџи-паша - забрањује јаничарима да се појављују на путу Ниш-Београд, и другим Турцима да носе оружје и рђаво поступају према раји. Јаничари се повезују са Видином, где се уздиже Пазваноглу.
  • 18. јул — Битка код Дубиенке: Пољаци на челу са Кошциуским одолели нападу петоструко бројнијих Руса.
  • 25. јул — Брауншвајгов манифест прети Паризу да ће бити сравњен са земљом ако се нешто деси краљевској породици.
  • 27. јул — Окончан Пољско-руски рат: краљ Станислав II затражио примирје иако војска није поражена, надајући се добром дипломатском решењу - међутим догодине долази до Друге поделе Пољске.
  • јул — Издат султанов ферман о забрани читлука у Београдском пашалуку, на основу захтева спахија и раје.
  • 30. јул — Почетак аустро-пруско-емигрантске инвазије на Француску; добровољци из Марсеја улазе у Париз певајући песму "Марсељезу".

Септембар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]
  • 5. децембар — Завршени други по реду избори за председника САД на којима је као једини кандидат био изабран дотадашњи председник Џорџ Вашингтон.
  • 11. децембар — Грађанину Лују Капету у Конвенту прочитана оптужница за велеиздају и злочине против државе.
  • 15. децембар — Декрет о француској револуционарној администрацији освојених земаља.
  • 17. децембар — У северном делу Кнежевске Бискупије Басел проглашена Рауракијска Република, већ у марту прикључена Француској.
  • 21. децембар — Француска експедиција на Сардинију: контраадмирал Лаурент Тругует стиже са флотом испред Каглиарија: погађа га олуја, искрцани војници заузимају без отпора острва Сан Пиетро и Сант'Антиоцо али су одбачени са главног копна отпором домородаца.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Завршено је Добротољубље зборник духовних поука православних монаха из периода IV—XV века.

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]