1779
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1779 на Викимедијиној остави.
| |
1779. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 13. јануар — Први англо-маратски рат, Битка код Вадгаона: Марате су заробиле једну британску колону.
- 31. јануар — Амерички рат за независност, Британска Јужна стратегија: пошто су прошлог месеца заузели луку Саванах, сада су, привремено, заузели Аугусту, дубље у копну, где регрутују лојалисте.
- јануар — Амерички насељеници су подигли Форт Насхбороугх у долини реке Симберланд, од 1784. Нешвил.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 14. фебруар — Џејмс Кук убијен на Хавајима.
- 14. фебруар — Битка на Кетле Крик, код дан. Вашингтон, Џорџија: амерички патриоти су разбили лојалистичку милицију.
- 25. фебруар — Америчка милиција са индијанским савезницима заузима Форт Винценес у дан. Индијани, заробљен је Хенри Хамилтон, гувернер Квебека, Американци су осигурали простор дан. Илиноиса.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Умро је Карим Кхан, оснивач персијске династије Занд. У наредним месецима фактички влада његов брат Заки Кхан, преко двојице малолетних Каримових синова (до јуна), долази до унутрашњег сукоба. Мухамед-хан Каџар се отцепљује (шах Ирана од 1789).
- 3. март — Битка на Бриер Крику, близу дан. Силванија, Џорџија, пораз је америчких патриота - британска позиција у Џорџији је осигурана до 1782.
- 10. март — Ајналикавачки споразум поводом руско-османских тензија на Криму: Османлије признају да је под руским утицајем. Руским трговачким бродовима допуштен пролаз у Медитеран.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Пред Будвом је усидрено шест бродова за превоз Црногораца у војну службу - пустолови Божа Каменаровић и Никола Дебеља Марковић су направили такав план али на Општем црногорском збору ће бити строго забрањено сваком Црногорцу да ступи у аустријску војску.
- 12. април — Арањуезки уговор: Шпанија ће подржати Француску у рату са Британијом, жели повратити Менорку, Гибралтар и Шпанску Флориду.
- 22. април — Црногорска делегација, на челу са гувернадуром Радоњићем се враћа преко Беча из разочаравајуће посете Русији, подноси писмени предлог о протекторату од Аустрије под одређеним условима, што ови одбијају.
- 23. април — Бивши Тамишки Банат је инкорпориран у Угарску, у оквиру три жупаније, Торонталске, Тамишке и Карашко-северинске. Јужни део региона остаје Банатска војна граница а и Великокикиндски диштрикт задржава статус, мада је укључен у Торонталску жупанију. Банат ће бити стварно подређен жупанијама тек након смрти Јосипа II.
- 23. април — Корпус сепаратум: Ријека добија полуаутономни статус (до 1918). Има самоуправу, посебно у трговачким пословима, али је у политичким, судбеним и школским пословима остала под Угарском.
Мај
[уреди | уреди извор]- 13. мај — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе. Аустрији је дозвољено да анектира дио баварске територије, Инвиертел, док њени противници Пруска добијају ситније територијалне и материјалне компензације; тиме је окончан последњи од кабинетских ратова карактеристичних за Европу 18. века.
- мај — Делегати из Црне Горе, на челу са војводом Михаилом Пламенцем су стигли у Беч, саслушани су у јулу - канцелар Кауниц и царица одлучују да није време за одлуке, већ да се пошаље неко да испита стање у земљи.
Јун
[уреди | уреди извор]- 16. јун — Амерички рат за независност: Као подршку Сједињеним Државама, Шпанија објавила рат Енглеској. Велика Опсада Гибралтара траје до 1783.
- 17. јун — Британци заузимају Кастине, Мејн, проглашавају колонију Нова Ирска. Провинција Масачусетс Баy одговара на ово поморском Пенобсцотском експедицијом следећег месеца.
- 18. јун — Започиње Силиванова експедиција против пробританских Ирокеза у централној и западној држави Њујорк - до октобра је разорено 40 села.
- 18. јун — Французи заузимају британски дио отока Сент Винсент (Црни Кариби, Гарифуне, подржавали су Французе).
- 24. јун — Амерички рат за независност: Француске и шпанске трупе отпочињу Велику опсаду Гибралтара, покушај освајања британског упоришта које ће потрајати неколико година.
- 30. јун — Филипсбуршка прокламација: британски генерал Сир Хенри Клинтон обећава слободу црним робовима који побегну од америчких патриота.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Спојен Железни мост изнад ријеке Северн у Енглеској, прва грађевина такве врсте изграђена од ливаног челика (отворен за промет 1. 1. 1781.)
- 4. јул — Француска флота грофа Д'Естаинга је заузела британску Гренаду (до 1783).
- 5 - 14. јул — Трyонова рација: Британци харају у Конектикату, не би ли намамили Џорџу Вашингтона у битку.
- 6. јул — Поморска битка код Гренаде је британски неуспех.
- 16. јул — Деклараторни рескрипт, односно Деклараторни рескрипт илирске нације познат као Деклараторија: закон о уређењу српске цркве у Карловачкој митрополији. Издала га је царица Марија Терезија.Митрополит је само верски а не и световни поглавар. У наредних 90 година Срби имају само црквено-школску аутономију.
- јул — Архимандрит манастира Крке Никанор Богуновић пише да су "скорбни [жалосни] много такова глад что никогда такова не била; само вина обилно".
- 20. јул — Етиопија, период Земене Месафинт: збачен је цар Саломон, постављен је Текле Георгис - био је цар у шест наврата до 1800.
- 22. јул — Битка код Минисинка: Снаге Џозефа Бранта уништиле Гошен милицију.
- 25. јул — Шпанска експедиција бродова Принцеса и Фаворита: најсевернија шпанска церемонија присвајања територије у Порт Етцхес на Аљасци, на 61°17′Н.
- 28. јул — Пенобсцотска експедиција: Американци нападају новоподигнуто британско утврђење Форт Георге у Мајну.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Прва јавна распродаја банатских коморских имања изнад 300.000 форинти у Бечу. Након укључења Баната у Угарску, двор продаје коморска имања појединцима преко грофа Криштофа Ницког, купци добијају племићку диплому с предикатом - то су већином Срби, ранији закупци. Положај подређених сељака се погоршава.
- 16. август — Марија Терезија укида Хрватско краљевско вијеће, његове надлежности је пренијела на Угарско намјесничко вијеће, у коме је бан добио место саветника.
- 16. август — Пенобсцотска експедиција: до овог датума су потопљени, од Британаца или сопствене посаде сви бродови, 19 ратних и 25 осталих; то је најгори амерички поморски пораз до Пеарл Харбора.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Суботица добила статус слободног краљевског града, под именом Мариа Терезианштат, с племићким правом на 12 пустара.
- 7. септембар — Гувернер Шпанске Лујзијане Бернардо де Гáлвез заузима Форт Буте (дан. Еаст Батон Роуге Парисх), што је почетак шпанско-британског рата у америчком театру.
- 15. септембар — Заузеће Цаyо Цоцина: Шпанци су заузели насеље британских дрвосеча на отоку близу данашњег Белизе Цитyја (до 1782).
- 16. септембар — 18. 10. - Неуспешна франко-америчка опсада Саванах, Џорџија.
- 21. септембар — Амерички рат за независност: Битка код Батон Роугеа у којој шпанске трупе наносе пораз британским снагама у данашњој Лоуизијани и преузимају надзор над долином Мисиссипија; Гáлвез заузима новоизграђени Форт Неw Рицхмонд, данас Батон Руж, Лоуизијана (остаје шпански до 1821). Британци предају и Форт Панмуре, данас Натчез, Мисисипи (шпански до 1798).
- 23. септембар — Поморска Битка код Фламбороугх Хеада, уз обалу Јоркшира, сматра се франко-америчком победом, прославио се амерички командант Јохн Паул Јонес.
- 28. септембар — Лаоско-сијамски рат: Сијамци генерала Цхао Пхраyа Цхакрија (будући краљ Рама) заузели су Виентиане након четворомесечне опсаде, сада су све три лаоске краљевине сијамски вазали. У Сијам је пренет Смарагдни буда.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Шведски краљ Густав III даје градску повељу Тампереу у данашњој Финској.
- 9. октобар — Опсада Саване: неуспешни франко-амерички напад, смртно је рањен пољски гроф Касимир Пуласки.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Џорџ Вашингтон води војску у зимовник у Мористоун, Њу Џерси, већ је нападала стопа/30 цм снега.
- новембар — Зима 1779/80 је једна од најоштријих у Америци, реке Делавер и Хадсон, као и морски заливи су залеђени; помор дивљих животиња; несташица хране и инфлација; патње ирокешких избеглица у Форт Нијагари.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Избија први од Xоса ратова (Кафирски ратови, Кејп гранични ратови) на југу Африке - девет сукоба у следећих стотину година између Xоса и Холанђана, Бура, одн. Британаца.
- 18. децембар — Поморска битка код Мартиника: Французи губе, или спашавају, половину конвоја од 26 трговачких бродова.
- 25. септембар — Џејмс Робертсон основао Форт Нешбороу, који је касније постао Нешвил у Тенесију.
- 26. децембар — Британски команданти Клинтон и Чарлс Корнвалис су испловили из Њујорка према Чарлстон, Јужна Каролина.
- 31. децембар — Афера Фиелдинга и Бyландта: долази до окршаја када су Британци поред острва Вигхт желели проверити холандски конвој за Француску (Англо-холандски рат почиње следећег децембра).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Изграђена цеста Јозефина, од Карловца до Сења.
- Увоз из Турске у Аустрију 1778-79. износи 1.328.337 а извоз свега 241.775 форинти.
- Гимназија Матије Антуна Рељковића: гимназија је из Петроварадина пребачена у Винковце.
- Из Босне, махом западне, исељава се око 1.000 Срба.
- Турци смирују побуне брдских племена Куча и Пипера, који су се супротстављали требињском паши.
- Румелијски беглербег кренуо из Битоља на албанског одметника Суљу Старову, који је дуго година убијао путнике и трговце и затварао се у своју тврђаву. Ове године је ликвидиран и моћни Абдил-ага Шабандероглу из Дојрана.
- Цркве: св. Матеја апостола и еванђелиста у Вишковцима, српска црква у Великом Семпетру у дан. Румунији.
- У Монтреалу основана Северозападна компанија, конкуренција Компанији Хадсоновог залива у трговини крзном из Северне Америке.
- Карл Вилхелм Шеле открио глицерол.
- Готхолд Ефрајм Лесинг написао комад "Натхан Мудри", позив на верску толеранцију (први пут изведено 1783).
- Самјуел Кромптон је у ово време направио машину за предење - даје јаку а танку пређу.
- Фотосинтеза: Јан Ингенхоусз је открио да биљке испуштају кисеоник на светлости и угљен диоксид у мраку и да биљна маса потиче и од ваздуха.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Дејвид Хјум објавио Дијалог о Природној Религији.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
