1773
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1773. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — У Олнеy, у Енглеској, први пут је одрецитована химна Амазинг Граце (данас позната мелодија је из 1835, нову популарност је добила 1960-тих).
- 17. јануар — Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг.
- јануар — Тек сад се, после двадесетак година, убира пун порез од "Влаха" са Драшковићевог властелинства Стеничњак. Ускоро ће и Срби у Топуском морати да плаћају порез.
- 31. јануар — Фридрих Велики одређује да ће се територије узете од Пољске-Литваније звати Западна Пруска а ранији део Пруске је Источна - сада може узети титулу Краља Пруске, раније је био Краљ у Пруској.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 20. фебруар — Умро је Карло Емануел III, краљ Сардиније, војвода Савоје, наслуђује га син Виктор Амадеус III (до 1796).
Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — Праизведба комедије Оливера Голдсмитха Схе Стоопс то Цонqуер, која се изводи и данас.
- 20. март — Након истека примирја, обновљена непријатељства у Руско-турском рату. Првих пар месеци то је "мали рат" на Дунаву, невелике снаге прелазе реку.
Април
[уреди | уреди извор]- 27. април — Британски парламент доноси Закон о чају којим се успоставља монопол Британске источноиндијске компаније на продају чаја у северноамеричким колонијама. Компанији је ово преко потребно због дугова.
Мај
[уреди | уреди извор]- 23. мај — Умро је карловачки митрополит Јован Ђорђевић. Наследиће га темишварски епископ Вићентије Јовановић Видак (1774-80).
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Уговор из Царског села између Русије и Данске-Норвешке: Романови се одричу претензија на Шлезвиг-Холштајн, војводске земље у Холштајну се преносе данском краљу (крај Холштајн-Готорпа), велики војвода Павле добија Грофовију Олденбург и повезане земље у С. Р. Царству (догодине их даје свом деди стрицу Фредерику Аугусту).
- 10. јун — На снази је Регулациони закон, односи се на Источноиндијску компанију. Варен Хастингс постаје генерални гувернер Бенгала, коме су подређени и Мадрас и Бомбај (коригован је Питовим Индијским законом 1784).
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Битка код Кајнарџе, југоисточно од Силистре, руска је победа, мада је погинуо генерал Вејсман. Румјанцев ипак одлучује да се врати преко Дунава (ново наступање долази у октобру).
- 9. јул — Папином булом Универси орбис Еццлесиис, Босанско(-ђаковачка) бискупија је у персоналној унији прикључена Сријемској.
- 21. јул — Папа Климент XIV издао папску булу „Dominus ac Redemptor“ којом је распустио језуитски ред. Руђер Бошковић постаје француски држављанин, живи и ради у Паризу до 1783.
- 29. јул — Почиње први од серије катастрофалних потреса који ће разорити стари град Гуатемала у истоименој шпанској колонији и натјерати власти да пријестолницу преселе у нови истоимени град 1776.
Август
[уреди | уреди извор]Септембар
[уреди | уреди извор]- 18. септембар — Варшавски уговор између Пруске и Пољске-Литваније: потврђује се да Померелија припада Пруској (она је пре 1466. припадала Тевтонским витезовима), као и још неке области.
- 22. септембар — Убијен Шћепан Мали: заклао га је слуга потплаћен од скадарског паше (још пар авантуриста ће покушавати у Црној Гори).
- 28. септембар — Руски Козачки официр Јемељан Пугачов започиње велики устанак против царице Катарине Велике. То је нови покрет Уралских, јаичких, козака, центар окупљања је Пугачов, који се представио као Петар III, данас је издао први указ.
- 30. септембар — Сејм подјеле, потплаћен и застрашен, ратифицира споразум о Првој подјели Пољске.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Дени Дидро стиже у Санкт Петербург, где остаје до марта.
- 10. октобар — Руси су по други пут окупирали Бејрут, затим одлазе оставивши албанске плаћенике у граду. Марко Војновић је са својом фрегатом учествовао у освајању.
- 13. октобар — Шарл Месје открио "маглину" и означио је Месје М51 - данас позната као галаксија Вртлог.
- 14. октобар — У Пољско-Литванској Унији Сејм и краљ Станислав Август Поњатовски оснивају Комисију народног образовања, која ће се касније сматрати првим модерним министарством просвете у историји.
- октобар — Група на челу са Вилијамом Раселом, у којој је и Данијел Бун, покушава основати прво насеље у Кентакију, али једна група, са синовима ове двојице је ухваћена и убијена од стране Индијанаца.
- 16. октобар — Пугачовљев устанак: започета је неуспешна опсада Оренбурга, трајала је до априла. Један козачки одред је послат према Самари, у ово време се буне и Башкири и прикључују Пугачову, Уфа ће сее наћи под опсадом у новембру.
- 28. октобар — Руси односе победу код Карасуа/Меџидије у Добруџи, затим 3. 11. заузимају Пазарџик/Добрич.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 10. новембар — Руси су одбијени од Варне, затим се повлаче на леву обалу Дунава у зимовник.
- новембар — децембар — Док према америчким колонијама плове бродови са чајем, тамо је врење: страх од перципираних и будућих повреда права води протестима - повереници за продају су принуђени да одустану, а бродови да се врате назад са теретом, осим у Масачусетсу, тј. Бостону.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 16. децембар — Бостонска чајанка Незадовољна увозним царинама и британском влашћу, група америчких колониста у бостонској луци побацала у море сандуке чаја.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Угарска комора исплаћује органе краљевинске управе у Славонији и Крајини
- Школа за политичке и камералне студије прелази из Вараждина у Загреб.
- Шид је добио статус коморског трговишта.
- Нове цркве: св. Еустахија у Доброти, жупна црква св. Илије пророка у Великој Копаници, жупна црква св. Шимуна и Јуде апостола у Тињану, света Три јерарха у Кисачу, први пут се помиње црква арх Гаврила и Михаила у Чоки.
- Википедија:Непознат датум — Руско-турски рат (1768—1774): руске снаге нису успеле да заузму Силистру.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. фебруар — Вилијам Хенри Харисон, 9. председник САД
Август
[уреди | уреди извор]- 6. октобар — Луј-Филип I, француски краљ
Смрти
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]