1758
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1758 на Викимедијиној остави.
| |
1758. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 22. јануар — Седмогодишњи рат: Руске снаге на челу са Фермором заузеле Кенигсберг у источној Пруској.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 17. фебруар — Димитрије Обрадовић је замонашен у манастиру Хопово под именом Доситеј, у априлу је рукоположен за ђакона у Сремским Карловцима (одлази из манастира у новембру 1760).
- 22. фебруар — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Британска флота под Едвардом Босковеном креће из Енглеске према Северној Америци.
- 27. фебруар — Руски канцелар Алексеј Бестужев-Рјумин је лишен одличја и ухапшен. Наслеђује га Михаил Иларионович Воронцов (до 1765).
- 28. фебруар — Седмогодишњи рат: Поморска битка код Картахене у Шпанији: Британци су спречили три француска брода да се прикључе француској флоти која је блокирана у луци - ова ће се на крају вратити у Тулон, пошто није могли напустити Медитеран и помоћи Лоуисбоургу у Новој Шкотској.
Март
[уреди | уреди извор]- 16. март — Индијанци Команчи напали и уништили мисију Санта Цруз де Сан Сабá, постављену међу њиховим непријатељима Апачима у шпанском Тексасу, близу данашњег Менарда.
- март — Црногорска делегација са владиком Василијем у Петрограду: износи крупне и нереалне захтеве, у делегацији је неслога, Руси дају неке мање новчане суме.
- 21. март — Маратско освајање северозападне Индије: удружене снаге Марати и Сика заузимају Сирхинд од дуранијских Авганаца, затим крећу ка Лахореу.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Папа Бенедикт XIV је, на наговор министра Помбала, именовао кардинала Салданху да истражи оптужбе против језуита - овај већ у мају изјављује да су језуити криви (Салданха је у јулу именован за патријарха Лисабона).
- 20. април — Маратско-сичке снаге заузимају Лахоре од Афганаца, касније ће заузети и Пешавар.
- 22. април — Магда Логомер из Крижеваца осуђена на смрт као вештица.
- 25. април — Резолуција Марије Терезије о испуњавању резолуција из претходних година (од 1752) у вези Срба.
- 26. април — Умро је Бороммакот, краљ Аyтхаyе (дан. Тајланд). Прво га наслеђује млађи син Утхумпхон, међутим старији Еккатхат, раније послат у манастир, у августу тражи и добија круну (до 1767), последњи је краљ Аутхаyе, пре него што је сруше конбауншки Бурманци.
- април — Сеобе у Русију: У Кијев је стигла највећа група од око 1.000 људи; ове године стиже и 150 Црногораца.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Након краће опсаде, Британци су заузели француски Сент Луис, Сенегал, важан за трговину робовима и гумом (Французи се враћају 1779).
- 3. мај — Умро је папа Бенедикт XIV.
- 4. мај — Седмогодишњи рат, Трећи шлески рат: Пруси ставили Оломоуц у Моравској под опсаду.
- 12. мај — Помбалов декрет одређује апропријације како би Лисабон био обновљен према решектастом плану.
Јун
[уреди | уреди извор]- 5 - 12. јун — Седмогодишњи рат: Напад на Ст Мало: Британци се искрцали у Бретањи, нису напали град али су запалили 30 пиратских и стотинак других пловила. Французима је у ствари било драго што експедиција није отишла у Фландрију, где би се координирала са Фердинандом од Брауншвајга.
- 9. јун — Мидлетонска жељезница: актом парламента је ратификована градња пруге код Лидса за пренос угља - око 1,5 км, коњска вуча, дрвене шине до 1799, парна вуча од 1812.
- 9 - 10. јун — Поморска битка код рта Палос: Шпанци нанели губитке алжирским корсарима.
- 23. јун — Седмогодишњи рат: Битка код Крефелда у којој пруско-хановеранска војска на челу с Фердинандом од Брауншвајга наноси пораз француској војсци која је одбачена на леву обалу Рајне.
- 30. јун — Седмогодишњи рат, Трећи шлески рат: Битка код Домстадтла (Домашова у Чешкој): Аустријанци под Лаудоном и Сисковитсем уништили конвој с намирницама за опсаду Оломоуца - Фридрих прекида опсаду 2. јула и повлачи се из Моравске.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Представка католичких бискупа против православних у млетачкој Далмацији; бивши генерални провидур Франческо Гримани, упитан од Сената, узима их у заштиту од "претеране апостолске ревности".
- 6. јул — Карло дела Торе ди Резонико, бискуп Падове, изабран је за папу под именом папа Клемент XIII. (до 1769).
- 6 - 8. јул — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Битка код Карилона или Тикондероге француска је победа, Британци су изгубили 1.000 људи у фронталном нападу без артиљерије.
- 8. јул — Седмогодишњи рат: Хановерске трупе узимају од Француза Диселдорф након опсаде, али губе га већ почетком августа.
- 26. јул — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Опсада Лоуисбурга у Канади завршава предајом француског гарнизона Британцима чиме је Француска изгубила своју главну поморску базу, а преостале колоније у Новој Француској остале практички одсечене од матице.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — У Паризу благословљена земља за цркву св. Геновеве, према завету краља Луја XV из 1744 - почело је копање темеља, црква је завршена тек 1790, углавном ће служити као Пантхеон.
- 7 - 16. август — Седмогодишњи рат: Напад на Чербоург - Британци су заузели град у Нормандији на неколико дана и уништавали луку у фортификације.
- 15 - 24. август — Седмогодишњи рат: Руси су опседали Кüстрин на Одри, срушено је преко 300 кућа.
- 19. август — Папа Клемент XIII даје титулу Апостолско величанство владарима Угарске - Марија Терезија прописује титулу "Апостолски краљ Угарске", може именовати црквене достојанственике.
- 25. август — Седмогодишњи рат: Битка код Цорндорфа у којој пруски краљ Фридрих Велики пролази нерешено са руским снагама у долини Одре. У руској војсци су биле и српске јединице.
- 27. август — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Британци заузимају Форт Фронтенац (дан. Кингстон у Онтарију).
- 27. август — Умрла је шпанска краљица Барбара Португалска; Фернандо VI запада у тешку меланхолију све до своје смрти годину дана касније - "година без краља".
Септембар
[уреди | уреди извор]- 11. септембар — Седмогодишњи рат: Битка код Саинт-Цаста - Британци су се поново искрцали у Бретањи, али сада су потучени, тако да одустају од сличних подухвата.
- 14. септембар — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Битка код Форт Дукуеснеа у којој француске снаге наносе пораз Британцима и привремено спречавају њихов продор у подручје Охаја.
- 15. септембар — Умро је Адина Бег, последњи могулски гувернер Пенџаба, практично независан владар - долази до хаоса у земљи.
- септембар — Јован Рајић борави у Хиландару, у коме су српски монаси мањина у ово време. Сакупља грађу за историју (објављену 1794-95).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 10. октобар — Седмогодишњи рат: Битка код Лутерберга у дан. Доњој Саксонији је француски успех.
- 14. октобар — Седмогодишњи рат: Битка код Хохкирха у којој Аустријанци под Дауном наносе тежак пораз пруском краљу Фридрихu II, који је тада изгубио четвртину своје цјелокупне војске.
- 18. октобар — Упаљена је висока пећ железаре Св. Антонија у Остерфелду, прва железара у Руру, зачетак концерна МАН.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 23. новембар — Марија Терезија ослобађа Магду Логомер - крај великих прогона вештица у Хрватској. Магду је прегледао царичин лекар Герард ван Свиетен.
- 25. новембар — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Француске снаге напуштају Форт Дукуесне који ће потом преузети Британци и преименовати у Форт Пит (данашњи Питсбург).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Ранији амбасадор у Бечу, Етиен-Франсоис де Коисеул постаје први министар Француске (до 1770), након што је положај био упражњен 15 година. Цхоисеул је такође задужен за иностране послове (1758-61. и 1766-70)
- 13. децембар — Брод Дуке Вилиам са депортованим Акадијцима потонуо на Атлантику, страдало 360 људи.
- 25. децембар — Халејева комета: Јоханн Георг Палитзсцх је видио комету чији је повратак Едмонд Халеј предвидио 1705. (у перихелу је следећег марта).
- 30. децембар — Прстенасто помрачење Сунца, у српским крајевима прекривено 96-98% диска.
- 30. децембар — Трећи Версајски уговор: Француска обнавља савез са Аустријом, али не помињу се Шлеска за Аустрију или Аустријска Холандија за Француску.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Превирање на челу Пећке патријаршије - задужена је код фанариота, све више је на удару Цариградске патријаршије. Након Гаврила III, брзо се смењују Викентије, Пајсије II и Гаврило IV (до 1759, или Кирило II већ 1758[9]).
- Мехмед-паша Кукавица подигао 80 здања у босанском пашалуку 1852-58: четири џамије, једну медресу, четири мектеба, пет ћуприја, три караван-сараја, један хамам и један безистан с више дућана и обезбедио приходе за њихово одржавање (по цену великог узимања од становништва).
- Нове цркве: Сегет Доњи (Госпе од Ружарија); у Сремској Каменици (Рођења Пресвете Богородице). Завршена градња и уређење Фрањевачког самостана у Бачу. Саборна црква у Сремским Карловцима гради се 1758-62, "победа барокне архитектуре код Срба".
- У Босни су остала још само три фрањевачка самостана (било их је 17 у 1623.).
- Дубровачки филозоф и научник Руђер Бошковић објављује знаменито дело Теориа пхилосопхиае натуралис редацта ад уницам легем вириум ин налура еxистентиум.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 28. април — Џејмс Монро, 5. председник САД. († 1831)
Август
[уреди | уреди извор]- 16. октобар — Ноа Вебстер амерички лексикограф. († 1843)
Децембар
[уреди | уреди извор]- Непознат датум - Анта Богићевић, српски војвода. († 1813)
- Осман Пазваноглу је био турски војни заповедник, управник Видинског пашалука
Смрти
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Дејвид Хјум објавио Испитивање Човечијег Разума.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
