1617
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1617 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Ускочки рат: Винодол страдао од Млечана.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 27. фебруар — Столбовски мир окончава Ингријски рат (Руско-шведски 1610-17): Швеђани добијају Ингрију, Кеxолм/Приозерск и југозападну Карелију, што ускраћује Русији излаз на Балтик; Новгород се вратио Русији, призната династија Романов.
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — Руско-пољски рат (1609-1618): пољски принц и руски претендент Владислав кренуо у поход на Русију.
- 14. април — Осамдесетогодишњи рат: Друга Битка код Плаyа Хонде је шпанска поморска победа над Холанђанима код Филипина.
- 24. април — Уз подстицај војводе де Луyнеса млади Луј XIII потиснуо мајку регенткињу Марију де' Медици и преузео власт; краљичин фаворит Цонцино Цонцини убијен.
Јун
[уреди | уреди извор]- 5. јун — Фердинанд II Штајерски изабран за чешког краља - његов нетолерантни католицизам и апсолутизам убрзо изазива отпор протестаната и умерених у земљи.
- 19. јун — Пољско-шведски рат: Швеђани нападају Ливонију и до септембра је стављају под контролу сем Риге, да би их Крзyсзтоф Радзив касније углавном потиснуо.
Јул
[уреди | уреди извор]Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Церемонија мерења Џахангира - његова тежина у злату, сребру и драгуљима раздељена сиромасима (описао енглески амбасадор Тхомас Рое).
- 6. септембар — У Паризу склопљен мировни споразум између Аустрије и Млетачке републике, касније назван Мадридски јер је тамо ратификован 26. септембра - старе границе у Истри, ускоци морају напустити Сењ али остало питање слободне пловидбе.
- 23. септембар — Бушки мир: Пољаци пристали предати Хотин Турцима.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9. октобар — Павијски уговор: Савоја враћа Монтферат Мантови.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 22. новембар — Султан Ахмед I умро од тифуса, наслеђује га брат Мустафа I (вл. 1617-18 и 1622-23).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 6. децембар — Сабор у Загребу, представљен нови бан Франкопан (за разлику од претходних добио је краљевски бандериј тј. заставу).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Преостали Срби у Гомирју морају признати Франкопане као земаљску господу, неки се раније одселили у Славонску крајину. Али признање брзо повучено и спор траје до 1657.
- Теофан Xенаки, свештеник православне цркве у Пули именован архиепископом православних на млетачким територијама.
- 1617-18 - Шпанска флота у далматинским водама током сукоба са Млечанима.
- 1616-17 - Георгије Митрофановић сликао фењакопис у манастиру Морача.
- Турска девојка задржана у Омишу, што изазива узбуђење ага у Крајини.
- Џон Непер представља своје "кости", врсту абакуса.
- Завршена Рубенсова слика "Велики Судњи дан", најкрупнија коју је икада радио.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Свети новомученик Николај - хришћански светитељ.
- Википедија:Непознат датум — Ахмед I - турски султан
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]